Wednesday
2025-01-22
2:24 AM		Welcome Guest
RSS
  
My site
Main Registration Login
O prenošenju arapskog člana u naš jezik »
Site menu

Our poll
Rate my site
Results | Polls archive
Total of answers: 59

Statistics
Total online: 3
Guests: 3
Users: 0

Login form

O prenošenju arapskog člana u naš jezik

I pored utvrđene kakve- takve pravopisne norme u praksi vlada veliko šarenilo, neujednačenost i proizvoljnost u prenošenju arapskog određenog člana
Autor: Dr An­đel­ka Mi­tro­vić*subota, 14.11.2015. u 10:05
Дарко Новаковић/булбулдер нормал

Na­še no­vi­ne su već de­ce­ni­ja­ma pre­pu­ne ve­sti sa Bli­skog is­to­ka, a isto to­li­ko na­ši sr­bi­sti i ara­bi­sti ba­ve se pi­ta­njem tran­skrip­ci­je ime­na i na­zi­va iz arap­skog je­zi­ka. Naj­slo­že­ni­ji pro­blem pri pre­no­še­nju an­tro­po­ni­ma i to­po­ni­ma iz arap­skog u srp­ski je­zik je­ste tran­skrip­ci­ja od­re­đe­nog čla­na, tj. mor­fe­ma „al-“, ko­ji pred­sta­vlja in­te­gral­ni deo ime­na i pi­še se za­jed­no sa njim u vi­du pre­fik­sa. Shod­no to­me na­ši ara­bi­sti za­la­ga­li su se, u pri­la­go­đe­nom pi­sa­nju, za tran­skrip­cij­sku va­ri­jan­tu čla­na al/el odvo­je­nu po­vla­kom od ime­ni­ce na ko­ju se on od­no­si, što je prak­sa u mno­gim evrop­skim je­zi­ci­ma. 
Me­đu­tim naš Pra­vo­pis (2010) po­nu­dio je sa­svim dru­ga­či­je nor­ma­tiv­no re­še­nje – ob­lik el/El bez po­vla­ke – Šat el Arab, El Ala­mejn, i pre­po­ru­čio nje­go­vo iz­o­sta­vlja­nje u ne­kim slu­ča­je­vi­ma – Asad, Ri­jad, Gum­hu­ri­ja  (str. 183-184; 64). 
I po­red utvr­đe­ne ka­kve-ta­kve pra­vo­pi­sne nor­me u prak­si vla­da ve­li­ko ša­re­ni­lo, ne­u­jed­na­če­nost i pro­iz­volj­nost u pre­no­še­nju arap­skog od­re­đe­nog čla­na. Glav­ni uzrok to­me je­ste pre­u­zi­ma­nje arap­skih re­či pre­ko je­zikâ-po­sred­ni­ka, da­nas naj­če­šće en­gle­skog, či­me u naš je­zik ula­ze i nji­ho­vi tran­skrip­cij­ski mo­de­li. 
U na­šim pi­sa­nim me­di­ji­ma arap­ski od­re­đe­ni član pre­no­si na raz­li­či­te na­či­ne – Al Dža­zi­ra i Al-dža­zi­ra; Al Ka­ida, Al ka­i­da i Al-ka­i­da; Al Jom el Sa­bea; al-Ala­gi i Al-Ala­gi; al-Asa­da, Asad i el Asad; al-Si­si i el Si­­si; Ga­da­fi, El Ga­da­fi, el Ga­da­fi, al Ga­da­fi, el-Ga­da­fi, al-Ga­da­fi; Šarm el-Še­ik, Ra­ba el Mah­di, El Va­tan. 
Sre­će se i va­ri­jan­ta ul – Sa­lam ul Tan­mi­ja, Sejf ul-Arab, Ul Arab. Evo i ne­ko­li­ko pri­me­ra u ko­ji­ma su po­što­va­ni fo­net­ski za­ko­ni ve­za­ni za od­re­đe­ni član – Es Saj­der, Az Zi­tan, Madž­lis aš-šu­ra, En-nah­da, an-Ni­sa, Ra­mlat as Sa­ba­tin, Ar-Rai, Hizb ut Ta­hrir. Ima i slu­ča­je­va gde je član pi­san za­jed­no sa ime­nom – Ha­mid Ab­du­lah Al­dar, Na­bil Ela­ra­bi, Ka­lat al­ham­bra. Ka­ko se u na­šem Pra­vo­pi­su član tre­ti­ra kao po­moć­na reč, na­šli smo i lič­no ime gde je me­njan po pa­de­ži­ma – El Auodeh Mo­u­a­fek/Ela Auode­ha Mo­u­a­fe­ka. 
Na­ve­de­ni pri­me­ri ja­sno sve­do­če o neo­p­hod­no­sti stva­ra­nja sta­bil­nog i ujed­na­če­nog si­ste­ma tran­skri­bo­va­nja ono­ma­sti­ke iz arap­skog je­zi­ka, a u okvi­ru to­ga i pre­ci­znih tran­skrip­cij­skih re­še­nja za pre­no­še­nje arap­skog od­re­đe­nog čla­na ko­ja će, pre sve­ga, uzi­ma­ti u ob­zir nje­go­vu pra­vu pri­ro­du. 

-----

Halife i kalife, Osmanlije i Otomani

Dovoljni su nam otomani na kojima ćemo udobno sedeti ili leškariti. Uz dobru knjigu, naravno

Pro­blem pre­no­še­nja re­či iz arap­skog je­zi­ka ak­tu­e­li­zo­van je kod nas po­sled­njih de­ce­ni­ja pro­šlog ve­ka, ka­da su na­ši is­tak­nu­ti ara­bi­sti i sr­bi­sti u vi­še struč­nih ra­do­va po­nu­di­li ra­ci­o­nal­na i ce­lis­hod­na re­še­nja za su­štin­ska pi­ta­nja pri­la­go­đe­nog pi­sa­nja ko­ja su ka­sni­je ušla u po­se­ban čla­nak u Pra­vo­pi­su srp­sko­ga je­zi­ka (1993. i dru­ga). Deo tog član­ka po­sve­ćen je us­po­sta­vlja­nju op­ti­mal­nog gla­sov­nog iz­jed­na­ča­va­nja fo­net­ske ekvi­va­len­ci­je iz­me­đu dva je­zi­ka, pri če­mu je ak­ce­nat sta­vljen na raz­u­đe­ni arap­ski kon­so­nan­ti­zam, sa­sta­vljen od 28 fo­ne­ma gla­so­va, od ko­jih go­to­vo po­lo­vi­na ne po­sto­ji u srp­skom. Pri iz­na­la­že­nje naj­bli­žih srod­nih gla­so­va za njih u stan­dard­nom srp­skom je­zi­ku, ko­ji da­je pred­nost po­stup­ku pri­la­go­đe­nog pi­sa­nja, bi­la su neo­p­hod­na od­re­đe­na pri­la­go­đa­va­nja na­šoj pra­vo­pi­snoj nor­mi. U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va za arap­ske kon­so­nan­te da­ta su ade­kvat­na re­še­nja, ali ima i od­stu­pa­nja; npr. kod struj­nog su­gla­sni­ka h po­nu­đe­na za­me­na je h (182), ali se u pri­me­ri­ma ja­vlja i k. U Reč­ni­ku uz Pra­vo­pis od­red­ni­ca je ka­lif, a uz nju idu i li­ko­vi ha­lif, ka­li­fa, ha­li­fa i na­po­me­na „iz­vor­no je h-“ (340). 
Po­ja­va vi­še ob­li­ka za arap­sku ime­ni­cu ha­lī­fa (za­stup­nik; za­me­nik), po­sle­di­ca je to­ga što je iz­vor­na ime­ni­ca ušla u srp­ski po­sred­stvom tur­sko­o­sman­skog, u ob­li­ku: ha­li­fa, sva­ka­ko naj­bo­ljem tran­skrip­cij­skom re­še­nju, i u ob­li­ku ka­lif(a) pre­ko evrop­skih je­zi­ka gde se to h tran­skri­bu­je kao kh/ch/→k/c. Od tog li­ka u evrop­skim je­zi­ci­ma na­sta­le su iz­ve­de­ni­ce: caliphe→ca­lip­ha­te u en­gle­skom, calife→ca­li­fat u fran­cu­skom ili Ka­lif→Ka­li­fat u ne­mač­kom, a po toj ana­lo­gi­ji i kod nas ha­li­fat/ka­li­fat (ar. hi­lā­fa, za­stu­pa­nje; na­sle­đi­va­nje; ha­li­fat). 
Istim pu­tem sti­gao nam je i du­blet še­ih/še­ik, (ar. šayh, sta­rac, sta­ri­na; po­gla­vi­ca; uči­telj; du­hov­ni vo­đa). Me­đu­tim, kod ovog pa­ra do­šlo je i do se­man­tič­kog i funk­ci­o­nal­nog ra­slo­ja­va­nja pa ob­lik še­ih/šejh (mn. še­i­ho­vi/šej­ho­vi) zna­či: po­gla­var mu­sli­man­ske ver­ske za­jed­ni­ce; sta­re­ši­na der­vi­škog re­da; uči­telj; a še­ik (mn. še­i­ci): sta­re­ši­na, po­gla­var, še­ik. 
U po­sled­nje vre­me u štam­pi sre­će­mo i skra­će­ni na­ziv za Mu­sli­man­sku bra­ću – Ikvan (ar. ’Ih­wān, bra­ća), sti­gao pre­ko en­gle­skog. Ka­ko je ovo no­vi­ja, di­rekt­na po­su­đe­ni­ca, bi­lo bi bo­lje da se u na­šoj prak­si pri­hva­ti­ti ob­lik bli­ži iz­vor­ni­ku: Ihvan.  
I pri­de­vi osman­ski i oto­man­ski, na­sta­li od arap­skog ime­na ’Utmān, ušli su u srp­ski po­sred­stvom dva je­zi­ka po­sred­ni­ka: osman­skog i en­gle­skog. Arap­ski me­đu­zub­ni struj­ni su­gla­snik t je u osman­skom adap­ti­ran kao s, a ime kao Osman. Od ime­na je iz­ve­den pri­dev osman­ski, a od nje­ga ime­ni­ca Osman­li­ja/Osman­li­je. Su­gla­snik t pre­no­si se u evrop­skim je­zi­ci­ma, po nji­ma svoj­stve­nim tran­skrip­cij­skim nor­ma­ma, kao th/dh/t, pa je ta­ko u en­gle­skom, gde on ina­če i po­sto­ji, na­stao pri­dev ot­to­man, kod nas adap­ti­ran kao oto­man­ski. Za­hva­lju­ju­ći „zna­nju i ume­ću“ po­je­di­nih „pre­vo­di­la­ca“ po­sled­njih go­di­na po­ja­vi­la se iz­ve­de­ni­ca i od nje­ga: Oto­man/Oto­ma­ni, ko­joj sva­ka­ko ne tre­ba do­zvo­li­ti da za­vla­da na­šom tran­skrip­cij­skom prak­som. Do­volj­ni su nam oto­ma­ni na ko­ji­ma će­mo udob­no se­de­ti ili le­ška­ri­ti. Uz do­bru knji­gu, na­rav­no.
*Pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du
Calendar
«  January 2025  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Site friends
  • Create your own site

    		•

    Copyright MyCorp © 2025
    Free website builder — uCoz