Mesija nije Bog već predstavnik Boga.
Da li je moguće da danas Trijadolozi nenamerno, i u iskrenoj želji da veličaju Isusa, padaju u zamku pripisivanja pozicije Boga Mesiji za koju on nikada nije tvrdio da je njegova? Kada bi neko tvrdio da je Božanstvo, u smislu Trijadologa, zapravo bi bilo bogohulno po Isusovim standardima, jer je on u nekoliko navrata potvrdio da je njegov Otac jedini pravi Bog.
Runia insistira na tome da je Isus tvrdio da je Bog, i da su ga kao takvog razumele jevrejske vođe u stih Jovan 5:18, ali on je mnogo kasniju kontroverziju vezanu za Trojstvo pripisao ovim spisima iz prvog veka, i samo doprineo konfuziji u vezi sa čitavom problematikom. U četvrtom Jevanđelju Isus predstavlja bezkompromisnog zastupnika unipersonalnog monoteizma njegovog jevrejskog nasleđa. [11]
Kao ,,Sin Božiji", Isus priznaje da ne poseduje nikakvu moć nasleđenu od Oca. On predstavlja izveden autoritet. On je uvek tražio volju onoga ko ga je ovlastio, što je značilo da je u potpunosti zavistan od Jednog Boga. Njegova razmena sa Farisejima se završila tako što je Isus potvrdio verovanje u onog Jednog ko sam je Bog (Jovan 5:44). On potvrđuje monoteizam svog Jevrejskog nasleđa.
Naknadna optužba za bogohuljenje od strane Fariseja Isusu je dala priliku da svojim suparnicima pokaže koliko loše razumeju sopstveno Pismo. Ovaj događaj je zabeležen u stihu Jovan 10:32-36. Ovom prilikom, Isus je postavio pitanje: ,,Za koje od onih dela bacate kamenje na me?" Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: ,,Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog." [12] Isus je na ovu optužbu odgovorio citirajući Stari zavet, čime je pokazao da su hebrejska Pisma još uvek predstavljala vrhovni autoritet koji može da razjasni Mesijinu tvrdnju: ,,Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, ... Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?"
Isus je ugrabio priliku da definiše još jednom svoje mesto u odnosu na Boga. Citirajući Psalm 82:6, istakao je da reč ,,Bog" može legitimno da se koristi za ljudska bića koja su imala poseban položaj zastupnika koje je postavilo božanstvo. ,,Bog" u slučaju sudija Izraela svakako nije imalo značenje Boga, Svevišnjeg. Niko ne bi mogao da upotrebi Božanstvo u tom smislu za ove ljudske vođe Izraela. ,,Bogovi" opisani u Psalmu 82, su verovatno bili administratori autorizovani da deluju umesto Boga.
Isus je izneo svoj argument kako bi se postiglo tačno razumevanje fraze ,,Sin Božiji" u ovom Psalmu, i ,,bogove" definiše kao ,,Sinove Božije": ,,Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi. Ali ćete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez pašćete." (Psalmi 82:6,7).
Bilo bi nerazumno držati se toga da je Isus promenio ovo posebno značenje reči ,,bog" iz Starog zaveta, ekvivalentni frazi ,,Sin Božiji" (,,Sinovi Višnjeg"), kada se izričiti pozvao na Psalm 82 kako bi razjasnio sopstveno pravo da bude zvan ,,Sinom Božijim" Susrevši se sa optužbama za bogohuljenje, Isus je položio svoje pravo na jedinstvenu poziciju božanskog zastupnika. On predstavlja vrhunski primer ljudskog vladara kome su dodeljene božanske moći. On je zvanično objavio svoj status: ,,Rekoh: Ja sam Sin Božji" (Jovan 10:36). Ali ovo ne pruža osnovu za kasnije uverenje da je ,,Sin Božiji" isto što i ,,Bog Sin" koje su dali oni koji zastupaju Otrojičenje. Isusova odbrana sopstvenog statusa eksplicitno sadrži tvrdnji da nije Svemoćni Bog. Trijadolozi često u tišini prelaze preko stihova Jovan 10:34-36.
Očekivanje Mesije u Starom zavetu
Isus je detaljno školovan i ima dobro poznavanje hebrejskih pisama pa nije mogao da iznese tvrdnje o sebi koje su se protivile svevišnjim spisima na koje se stalno pozivao. Proročanstvo koje je od ključnog značaja u Petoj knjizi Mojsijevoj 18:15 bilo je upućeno Isusu od strane Petra i Stefana u Delima Apostolskim (3:22; 7:37) opisuje očekivanog ,,većeg Mojsiju". Važna poenta je da će ovaj prorok biti, kako Mojsije kaže ,,prorok kao ja među vašom braćom". Mojsije i njegova braća su očigledno bili u potpunosti ljudska bića, svi su bili članovi izraelskih plemena. Ni jedna jača indikacija ne može biti data u vezi sa tim da onaj ko treba da ispuni proročanstvo je isto tako ljudsko biće i smrtnik. Mojsije bi bio šokiran kada bi shvato da je prorok ,,kao ja" već postojao kao Bog i da nije potekao iz ljudske porodice. Štaviše, Bog je pristao na zahtev Izraela da im se obrati izaslanik Boga a ne sam Bog.[13] Čitati Jovanovo jevanđelje sa razumevanjem da je Isus tvrdio da je Bog bi samim tim bilo u direktnom konfliktu sa ovim važnim hristološkim tekstom u Petoj knjizi Mojsijevoj kao i sa Isusovim sopstvenim izjavama u vezi sa tim ko je on zapravo. Štaviše, Apostoli su tvrdili da su pronašli ,,onog o kome je Mojsije u Zakonu pisao i o kome su pisali i proroci, Isusa iz Nazareta" (Jovan 1:45). To je predvidelo Mesiju kao nekoga ko nije Bog, već kao ultimativnog ljudskog predstavnika. Samim tim, tvrditi da je Jovan imao nameru da Isusa predstavi kao Boga bi značilo dovođenje njegovog zaveta u beznadežnu kontradikciju.
Da se znanje o Bogu kao Dvojstvu ili Trojstvu filtriralo kroz vekove, to je u potpunosti ostalo nezapaženo od strane jevrejskog naroda. Ponovo ćemo citirati reči savremenog ortodoksnog jevrejskog teologa, Lapida:
Potvrda da je Isus priznao ,,najvažniju od svih zapovesti" koju svako dete Izraela izrekne kao poslednju reč u satu smrti (bila je): ,,Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (Peta knjiga Mojsijeva 6:4). Ono što se u ,,Šemi Izrael" misli u vezi sa unutrašnjim životom i opstankom judaizma samo se uz teškoće može razumeti posmatrano spolja. Koliko god nečija religioznost bila ortodoksna, slobodnjačka ili naprednjačka, jedinstvenost Boga uzdiže veru do centralne visine pred čim sva druga pitanja postaju sekundarna. Štagod može da razdvoji Jevreje na granici od Jevreja u centru, jedinstvo zajedničkog Boga osigurava jedinstvo religiozne svesti. [14]
Psalm 110:1
Iako Jevreji nisu mogli da nađu ništa od već postojećeg, a kamoli večnog, Sina Božijeg u Starom zavetu, to nije sprečilo veliki broj savremenih studenata Biblije da sa pouzdanjem dokažu prethodno postojanje Isusa i samim tim, konačno, i dualizam u Bogu, iz Psalma 110:1: ,,Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim. " I Fariseji i Isus su prepoznali da je drugi gospod u ovom stihu opisivao obećanog Mesiju. Isus je unapredio ovaj tekst u božansko predskazivanje koje prikazuje njegovo viđenje Mesije kao sina Davidovog i kao Davidovog gospoda (Marko 12:35-37). Šta onda znači inspirisana hristološka izjava kada Mesiju oslovljava sa rečju ,,gospod"? Neki zastupaju mišljenje da ovaj stih treba da se protumači kao ,,Bog je rekao mom Bogu...". Oni insistiraju da je David znao za dualizam u Bogu i da je pod uticajem inspiracije objavio večno sinovstvo i božanstvo jednog ko je trebalo da postane čovek pod imenom Isus.
Takva teorija uključuje pogrešnu upotrebu hebrejskog jezika koji na lak način može da bude razjašnjen. Dve reči ,,gospod" u rečenici ,,Gospod je rekao mom gospodu" značajno se razlikuju. Prvi ,,Gospod" je Jahve. Prilično je istinito to se ova reč iz Starog zaveta često u Novom zavetu prevodi kao Isus kada je on u funkciji zastupnika Jahve (baš kao što se anđeo Gospoda koji upražnjava autoritet Jahve često izjednjačava sa Jahvom). [15] U Psalmu 110:1, međutim, nema sumnje da se prva reč ,,Gospod" (Jahve) odnosi na Boga, Oca, Jedinog Boga Izraela (i tako je još u 6700 slučajeva). Druga reč za ,,gospod" (u ovom slučaju, ,,moj gospod") je adoni, [16] koji prema svim standardnim hebrejskim leksikonima znači ,,gospod", ,,gospodar" ili ,,vlasnik", i ovde se načinom predviđanja odnosi na Mesiju. [17] Ukoliko je David očekivao da Mesija bude Bog, reč koja bi bila upotrebljena ne bi bila adoni, već adonai, termin koji se koristi isključivo u značenju Jednog Boga. [18]
Psalm 110:1 pruža glavni ključ za razumevanje ko je Isus zapravo. Hebrejska Biblija pažljivo pravi razliku između reči koja označava božanstvo, adonai, Vrhovni Gospod, i reči adoni, oblika oslovljavanja koji je prikladan za superiorne ljude i anđele.
Adoni, ,,moj gospod" ,,moj gospodar", ni jednom prilikom se ne odnosi na božanstvo. Adonai, sa druge strane, predstavlja poseban oblik reči adon, Gospod, koja je rezervisana za obraćanje samo Jednom Bogu. [19]
Čitalac Hebrejske Biblije je školovan tako da zna da prepozna vitalnu razliku između Boga i čoveka. Postoji ogromna razlika između adoni, ,,moj gospodar" i adonai, vrhovni Bog. 195 puta u Hebrejskom kanonu adoni označava osobu koja je primalac časti ali nikada nije Vrhovni Bog. Važna činjenica nam govori da se u Hebrejskom Pismu očekuje da Mesija ne bude Bog već ljudski naslednik Davida, koga bi David takođe priznao da bude njegov gospodar. [20]
U knjizi koja je u potpunosti posvećena studiranju Psalma 110 u ranom hrišćanstvu, Dejvid Hej zapaža da ne postoji manje od ,,33 citata i aludiranja na Psalm 110 koji su raštrkani po celom Novom zavetu ... Mnoge od ovih ukazivanja su data u pasusima koji ostavljaju visoke posledice na teologiju." [21] Psalm 110:1 je okružen ,,posebnom aurom proročanskog otkrivenja."[22]
Jasno se iz Isusove diskusije sa Farisejima, kao i iz jevrejskog Targuma koji oslikava staru tradiciju, vidi da Psalm 110:1 određuje Mesiju u skladu sa njegovim odnosom sa Jednim Bogom. U Isusovoj diskusiji sa Farisejima se vidi figura Davidova i Mesijina kao ,,princa sveta koji će doći". Aludiranje na Psalm 110:1 u Novom zavetu ukazuje na to da je ovaj stih formirao deo najranije hrišćanske ispovesti pa čak i himne. Očigledno je neka stara, ozbiljna i poštovana osoba, prema božanskom proročanstvu, određena da uživa jedinstveno mesto uz desnu ruku Boga. Ali, ko je zapravo bio to? Drugi član Tročlanog Boga?
Takva ideja je apsolutno nemoguća u biblijskom kontekstu. Ono što Psalm pruža je izuzetno vredan ključ za pitanje prirode i identiteta Mesije kao zastupnika koga je postavio Bog. U ključnoj apostolskoj propovedi, postavljajući temelj vere, Petar je na svom vaznesenju izjavio da je Isus, ,,čovek koga su razapeli", sada potvrđen kao neko sa kraljevskim statusom ,,Mesije i Gospodara". (Dela apostolska 2:22, 23, 36). Upravo ovde se susrećemo sa vrhovnom istinom Hristologije. Isus, međutim, nije Gospod Bog, Jahve, već Gospodar Mesija koji je, kako nas to Petar uverava, zasnovan na predskazanju u Psalmu 110:1. Upravo je na ovoj čvrstoj definiciji Isusovog statusa sagrađena čitava hristologija Novog zaveta. Isus je Bog koga je David proročanski nazvao svojim gospodarom (adoni). Isus je zaista kurios (gospodar) ali svakako nije Gospod Bog. Taj naziv, adoni, neminovno pravi razliku između ljudskog nadređenog i Jednog Boga u Starom zavetu. To je razlika koja je jasno napravljena i konzistentna. Adonai, nasuprot tome, označava jednog i jedinog vrhovnog Boga u Bibliji čak 449 puta.
Neuobičajeno je da se u jednom učenom spisu zapravo pogrešno iznesu činjenice u vezi sa rečju koja se pojavljuje u hebrejskom ili grčkom tekstu. Zapanjujuće je to što se izuzetna greška potkrada u izjavama u vezi sa vrhovnim autoritetom identiteta Mesije u ovom ključnom hristološkom pasusu u Psalmu 110:1. Taj stih, koji je često citiran u Novom zavetu, odobrava to da se reč ,,gospodar" odnosi na Isusa. Međutim, to je bio razlog brojnih napada od strane teološkog pera. Ni hebrejska ni grčka verzija Septuaginte i Novog zaveta neće dozvoliti da se reč ,,gospodar" odnosi na božanstvo. Isusu, kao gospodaru, crkva usmerava svoje obožavanje, usluge pa čak i molbe.[23] Isus, na osnovu Psalma 110:1, predstavlja Davidovog gospodara (,,moj gospodar") a samim tim i našeg Gospoda Isusa Hrista." Otac Isusa ostaje jedinstven i jedan Gospod Bog, ko je takođe ,,Bog našeg Gospoda Isusa Hrista" (Efescima 1:17). ,,Bog" i ,,gospodar" samim tim ukazuju na ključnu razliku u rangiranju. Mesija nije jednak Bogu.
Obratite pažnju na dokaze rasprostranjene konfuzije u analizi ovog Psalma. Status Isusa kao čoveka, adoni, se pokazao kao razlog sramljenja kasnije ,,ortodoksnosti". Rimokatolički pisac, u pokušaju da podrži svoju tradicionalnu doktrinu o večnom Sinu, izlaže:
U Psalmu 110:1 ,,Reče Jahve Adonaiu: Sedi meni sa desne strane." Ovaj pasus Hrist citira kako bi doazao da je Adonai, postavljen da sedi sa desne strane Jahve (Mateja 22:44) Ali Adonai, ,,moj gospodar", kao prikladno ime, koristi se isključivo kako bi se oslovilo Božanstvo, kao samo ili ,kao u ovoj frazi, kao Jahve Adonai. Jasno je da se u ovoj lirskoj formi Jahve obraća Hristu kao različitoj osobi a opet identičnoj Bogu.[24]
Informacija nije tačna. Drugi gospodar u hebrejskom tekstu nije adonai već adoni. Ovaj poslednji termin nikada ne predstavlja božanstvo. Ovaj prvi uvek označava božanstvo. Čitav argument onih koji pronalaze tragove Trojstva u ovom Psalmu nije ispravan jer su jezičke činjenice pogrešno iskazane. U članu koji se pojavljuje u časopisu Evangelical Quarterly, Vilijam Čajlds Robinson sa samopouzdanjem kaže:
Dugo se Južna prezbeterijanska crkva držala toga i podučavala da je Hrist Jehova, zapravo, da je On koji je obožavan kao Jehova od strane svetaca Starog zaveta, bez prestajanja da bude Bog, postao čovek ,,za nas ljude i naš spas" ...Ali škotski profesor sistematske teologije je na Seminaru unije u Njujorku nedavno osporio ovu izjavu, napisavši u The Presbyterian of the South sledeće: ,,Ortodoksno gledište se ne svodi na to da je Hrist Jehova - prvi put čujem tako nešto" [25]
Autor zatim tvrdi da predlog ,,Isus je Jahve" predstavlja aksiom Crkve i vrhunac ortodoksnosti već vekovima.
Sumnje profesora na Seminaru unije ukazuju na ukorenjenu nelagodnost u vezi sa izjednačavanjem Mesije sa Bogom. Dr. Robertson zastupa mišljenje da iz razloga što je Isus nazvan rečju kurios (gospodar), on mora biti Bog. On se oslanja na stih Jevanđelja po Luki 2:11 koji uvodi Spasitelja kao ,,Gospodara Mesiju" i izvodi zaključak da to znači ,,Hrist-Jehova". Zatim se osvrće na Dela apostolska 2:34-36 gde Petar citira Psalm 110:1 kako bi ustanovio Isusov status ,,gospodara". Ali pogrešno shvata hebrejski tekst i tvrdi da Isus sedi kao ,,Gospod Adonai sa desne strane Jehove." ,,Ovo uzvišeno nebesko mesijanštvo - postavlja eshatološkog Sina Čoveka Adonai sa desne strane Jehove" dokazuje da je Isus Jehova[26]. Ali činjenice nisu na njegovoj strani. Mesija se ne oslovljava sa adonai, kako on tvrdi, već sa adoni. Hebrejska Biblija ne meša Boga sa ljudskim bićem kao što to radi ona koja zastupa Trojstvo.
Poznati Smitov rečnik Biblije je zanemario ljudski termin dat Mesiji u Psalmu 110:1 a zatim se osvrnuo na ovaj tekst kao dokaz u korist Isusu kao delu Trojstva:
U skladu sa tim, otkrivamo da su nakon voznesenja apostoli radili na tome da nateraju Jevreje da priznaju da Isus nije bio samo Hrist već i Božanska osoba, pa čak i Gospodar Jehova. Samim tim, Sveti Petar, na primer, nakon izlivanja Svetog duga na dan Trojica od strane Hrista, kaže ,,Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je Bog njega napravio GOSPODOM (Kurion, Jehovah) i Hristom, ovog Isusa koga vi raspeste." (Dela apostolska 2:36).
Naknadni urednik se, međutim, nije slagao sa ovakvim nametanjem sile, koja je Petra predstavila kao pristalicu kasnijih crkvenih veća. On je napravio korekciju u jednoj uredničkoj fusnoti:
U pripisivanju izuzetnog predloga da je ,,Bog Isusa učinio Jehovom" Svetom Petru, pisac ovog člakna izgleda da je prevideo činjenicu da se kurion (,,Gospodar") odnosi na ho kurio mou (,,moj gospodar") u stihu 43, koji predstavlja citat iz Psalma 110:1, gde hebrejski pandan nije Jehova već adon, uobičajena reč u značenju ,,gospodar". [27]
Ista pogrešna informacija u vezi sa ključnim terminom ,,gospodar" koji se odnosi na Mesiju se ponovo javlja čak i u prestižnom časopisu International Critical Commentary na temu Jevanđelja po Luki: ,,U hebrejskom imamo dve različite reči za Gospod: Jehova kaže Adonai-u. Uvek se verovalo da se Psalm 110 odnosi na Mesiju, i da je napisan od strane Davida. [28] Zaista postoje dve različite reči, ali kako to tvrdi Dr. Plamer, Bog se obraćao sebi pre nego svom ljudskom izaslaniku, Mesiji. Još jednom, dogma u vezi sa Trojstvom je bila nametnuta Pismu po ceni promene reči teksta.
Brojni primeri iste greške u informacijama mogu se naći u starijim kritikama. Što je iznenađujuće, takođe se greške mogu naći u Skofildovim beleškama o Bibliji u vezi sa Psalmom 110:1. ,,Važnost 110-og Psalma je dokazana izuzetno velikim brojem javljanja istog u Novom zavetu. On potvrđuje božansku prirodu Isusa, a samim tim i daje odgovor onima koji poriču potpuno božansko značenje termina iz Novog zaveta - Gospod." Ali na koji način ovaj Psalm potvrđuje ,,Božanstvo Isusa" kada hebrejski termin koji se odnosi na njega označava, u svakom od 195 javljanja, ljudske (ili ponekad anđeoske) nadređene? Fraza ,,mom gospodaru" koja je upotrebljena u proročanstvu koje se odnosi na Mesiju u Psalmu 110:1, pojavljuje se 24 puta. Ovim prilikama muškarci i žene oslovljavaju muškarce, posebno kralja. Svakom prilikom kada se ,,moj gospodar" (adoni) i Jahve pojave u istoj rečenici, kao i u Psalmu 110:1, ,,moj gospodar" neminovno postavlja Jednog Boga i ljudsku osobu kao kontrast. Čitaoci hebrejske Biblije su stalno izloženi razlici između Boga i Njegovih izaslanika. ,,GOSPODE BOŽE (Jahve), Bog moga gospodara (adoni) Avrama" (1. Knjiga Mojsijeva 24:27). ,,GOSPOD (Jahve) osveti danas cara, gospodara (adoni) mog, od Saula" (2. Samuilova 4:8) Fraza ,,moj gospodar kralj" se takođe često javlja kako bi se oslovio vladar Izraela.
Čitaoci engleske Biblije su navikli da se susreću sa rečju GOSPOD, napisanu velikim slovima, kao prevod prvobitnog Jahve. Takođe znaju da oblik ,,Gospodar" (sa velikim G) označava prvobitni božanski termin adonai. U Psalmu 110:1, međutim, razlika se nažalost gubi - i jedino u ovom jedinstvenom slučaju - kada se Mesija javlja u mnogim verzijama kao Gospodar (napisan velikim slovom) gde reč nije adonai, božanski termin, već adoni, koji ima značenje ,,moj gospodar, kralj (ljudske prirode)". Lažni utisak je samim tim stvoren da je Mesija jedan božanski gospod jer se na 449 mesta adonai prevodi na engleski kao Gospod (sa početnim velikim slovom). Biblija sa Kembridža za škole i fakultete ukazuje na to da je Revidirana verzija ,,sa pravom izuzela veliko slovo u reči gospodar (u Psalmu 110:1), što se svodi na prirodu interpretacije. Moj gospodar (adoni) je termin za poštovanje i naklonost pri oslovljavanju ili obraćanju osobi višeg statusa ili zvanja, posebno kralja (1.Knjiga Mojsijeva 23:6; 1.Samuilova 22:12) [29]
Konzistentna razlika između aluzija na ljudsko i aluzija na božansko, koja ima veze sa tim na šta se hebrejska reči Gospod odnosi, ignorisana je ili je pogrešno protumačena u prevodu, beleškama o Bibliji i kritikama pod pritiskom dogme u vezi sa Trojstvom. Ispravka reči ,,Gospod" u ,,gospod" u Revidiranoj verziji Psalma 110:1 očuvana je u Revidiranoj standardnoj verziji (RSV) i Novoj revidiranoj standardnoj verziji (NRSV). Ovaj problem je pravilno rešen i u Jevrejskoj Bibliji, u Moffatt prevodu i Rimokatoličkoj novoj američkoj Bibliji.[30] Drugi moderni prevodi nastavljaju da daju utisak da Biblijsko predskazanje u vezi sa Hristom, koje je od velike važnosti za apostolsko hrišćanstvo, stavlja Isusa u kategoriju Božanstva. Dragoceno viđenje koje se toliko dugo zadržalo da je Isus Gospod Bog treba da utre put biblijskom svedočenju da je on zapravo Gospod Mesija, Davidov ljudski nadređeni, jedinstveni ljudski izaslanik Jednog Boga Izraela. Primena tekstova iz Starog zaveta na Isusu znači da on deluje umesto Jednog Boga, njegovog Boga i Oca. To ne znači da je on Jahve. Onda kada je Isus oslovljen rečima ,,gospodar", ,,Gospodar Isus", ,,Gospodar Isus Hrist", ,,Gospodar Hrist" i ,,naš Gospodar", ovo svakako nije indikacija da je on Jahve. Ovi termini nas informišu da on jeste Gospodar Mesija kako je to precizno navedeno u osnovnom hristološkom tekstu u Psalmu 110:1. Apostol postavljen od strane Isusa pratio je argument svog gospodara prikazan u Psalmu 110:1, i opisao status Mesije u odnosu sa Bogom.Uz hebrejsku Bibliju na umu, u ključnoj izjavi o veri, Pavle pažljivo pravi razliku između ,,jednog Boga, Oca" i ,,jednog Gospodara Isusa Hrista" Pavle nije podelio Šemu Izrael između dve osobe. To bi značilo da napusti svoje dragoceno jevrejsko religiozno uverenje. Pavle, zapravo, razjašnjava unitarnu izjavu: ,,Nema drugog Boga osim jednog" (1. Korinćanima 8:4, 6) Zatim, on za Isusa traži status gospodara na osnovu centralne hristološke afirmacije, po božanskom proročanstvu, da on jeste obećani ,, moj gospodar, Kralj Mesija, od Gospoda miropomazan" (Psalm 110: 1; Luka 2:11): ,,Postoji jedan Gospodar Isus Mesija" (1. Korinćanima 8:6). Ovo je njegova potpuna zvanična titula. Isto tako, Petar je tvrdio u Delima apostolskim (2:34-36), apostolskim autoritetom izvedenim od Mesije, da je Isus određen da bude Gospodar Hrist i, u skladu sa Psalmom 110:1, neko ko se razlikuje od Gospoda Boga i neko ko predstavlja njegovog slugu.
Ni Jevreji a ni Isus nisu pogrešno razumeli sopstveni jezik kada je u pitanju ključna stvar definicije Boga i Njegovog Sina. Nisu nikada ni pomislili da je Psalm 110:1 uveo razlike u Boga, niti da Bog priča sam o sebi. Tek sa tačke gledišta Trijadologa ili onih koji veruju u dvojnu prirodu Boga može se podržati tvrdnja da je Mesija trebalo da bude u potpunosti Bog. ,,Gospodar" koga Kralj David očekuje, treba da bude njegov naslednik ili sin kao i njegov nadređeni i njegov gospodar, ali nikako sam Jahve. [31] Psalm 110:1 postavlja granicu protiv bilo kakve ekspanzije Božanstva na dve ili tri osobe. Dokaze koje pruža Hebrejsko Sveto pismo se suprostavlja predlogu da Novi zavet vidi Sina Božijeg kao člana Božanstva. Tradicionalna ortodoksnost je zamenila sopstvenu definiciju Gospoda, jer se odnosi na Isusa, i unapredila izuzetnu i veoma nehebrejsku ideju da Bog nije samo jedna osoba, nasuprot definitivnoj proročanskoj izjavi u Psalmu 110:1.
Članak pod nazivom ,,Bog ili bog?: Arijanstvo, staro i moderno" [32], Donald Macleod završava vapajem za ortodoksnim Trojstvom insistiranjem: ,, Ne možemo nazvati neko stvorenje, ma koliko ono bilo veličanstveno, Gospodarom! Izgleda da je zanemario činjenicu da je David, u svojoj inspirisanoj proročanskoj izjavi u vezi sa Mesijom, tekstu koji je Isusu dragocen i koji on kontroverzno koristi kako bi utišao opoziciju, zapravo odredio Mesiju kao svog uzvišenog ljudskog gospodara (adoni). Od starih vremena pa do danas ovaj hristološki biser visoke cene biva odbačen. U fascinantnoj studiji Barta Erhmana ,,Ortodoksna iskvarenost Pisma"[33] on beleži obimnu količinu dokaza namerne izmene rukopisa (neke takve izmene su svoje mesto našle i u našim prevodima), po kojima se Isus naziva Bogom umesto Hristom. U citatu Psalma 110:1 u Jevanđelju po Luki 20:42, tekst o persijskoj harmoniji jevanđelja je promenjen tako da ne piše više: ,,Gospod je rekao mom gospodaru", već piše: Bog je rekao mom Bogu".
Odsustvo bilo kakve slične podele Boga u pravom tekstu Biblije nije sprečilo ortodoksnost da u inspirisanim spisima nametne, bilo stvarnim falsifikovanjem dokumenata bilo kritikama, uznemirujuću zamenu termina Mesija terminom Bog.
Hrišćani Novog zaveta bi se sigurno složili da je Isus funkcionisao u ulozi Jahve kao Njegov izaslanik. To da je on zapravo bio Jahve, ne dolazi u obzir. Njihova priznanja na ovu temu su jasna. Kako su onda Isusovi bliski pratioci definisali status svog gospodara? Isusa je jako zanimalo takvo pitanje. On ih je namerno pitao: ,, A vi šta mislite ko sam ja?" (Mateja 16:15). Njihov odgovor je od ključne važnosti za hrišćansku veru.
[1]Teološke studije (Grand Rapids: Eerdmans, 1957), 95.
[2](1956), 27:2941, akcenat dodat.
[3]11.izd, 23:963.
[4]Boettner, Teološke studije 95.
[5]Traktat CV, poglavlje 17, primedbe H.A.W Mejera (Komentar na Jovana, Njujork Funk & Wagnalls, 1884, 462). Uprokos sopstvenom insistiranju na božanstvu Isusa, on priznaje da je to bilo ,,izopačenje stiha i suprostavljanje strogom Jovanovom monoteizmu , kada su Avgustin, Ambrozije, Beda, Toma, Arecije i nekoliko drugih objasnili kao da je glasilo ,, da oni mogu da poznaju tebe i Isusa Hrista kao jedinog pravog Boga". Samo jedan, Otac, može se apsolutno označiti istinskim Bogom (,,koji je nad svima" Rimljanima 9:5), ne u isto vreme Hrist (koji u Jevanđelju po Jovanu čak nije ni ,,pravi Bog" (5:20)), jer je njegovo božanstvo proisteklo genetskim putem od strane Oca, Jovan 1:18, iako on u jedinstvu sa Ocem, radi kao njegov izaslanik (10:30) i njegov predstavnik (14:9,10)" Teško je zamisliti kako se bilo koji čovek koji veruje da je Bog jedan, a ne trojstvo, ne slaže sa ovom finom izjavom.
[6]Standardna mišljenja se drže toga da se Isus bezrezervno pripojio jevrejskom nasleđu. Na primer, G.R BIzli Marej kaže:,, Jedini Bog (Jovan 5: 44) osikava jevrejsko priznanje vere, koje potiče iz Šeme u Petoj knjizi Mojsijievoj 6:4." Jovan, Komentari na reč Biblije, Waco,TX: Word Books 1987,70).
[7]Uporedi Walter Bauer, A Greek Lexicon ofthe New Testament and Other
Early Christian Literature, 527, gde se smatra da ,,jedini gospodar'' (Juda 4) ima značenje ,,jedan koji je gospodar". Kada Isus kaže ,,jedini Bog" (Jovan 5.44) na isti način označava Oa kao nekog ko je ,,jedini koji je Bog".
[8]The Present-Day Christological Debate (InterVarsity Press, 1984), 93.
[9]"Do Miracles Authenticate the Messiah?" Evangelical Review of Theology 13 (1989): 101, dodat naglasak.
[10]Kolin Braun ,,Trojstvo i ovaploćenje u potrazi za savremenom ortodoksnošću" Ex Auditu 1991, 87-88 In Search of Contemporary Orthodoxy," Ex Auditu, 1991, 87-88.
[11]Jovan 17:3, 5:44, Marko 12:28 -30 Isus je zaista tvrdio da je,,jednak" Bogu (Jovan 5:18) ali to nije jednakost koju izražavaju Trijadolozi. Isus je funkcionisao u ime Jednog Boga kao Njegov predstavnik. U tom smislu se može reći da je on ,,jednak Bogu". Bila bi zloupotreba ovih tekstova kada bi se pretvarali da je Isus imao nekakvo znanje o tročlanom Bogu.
[12]Grk je dvosmislena reč i takođe može da ima značenje boga
[13]Vidi Petu knjigu Mojsijevu 18:15-20 gde se za obećanog proroka, Mesiju, izričito kaže da nije Bog!
[14]Jevrejski monoteizam i hrišćanska doktrina Trojstva 27,28
[15]Sudije 13:3,6,9,13,15,16,17,18,20,21, upoređeno sa v.22
[16]Tj. adon sa ličnim sufiksom ,,i" (,,moj") Neverovatno je to što brojni komentari pogrešno uveravaju da je druga reč ,,gospod" adonai. Vidite, na primer ,,Komentare na biblijsko znanje (Valvord i Zuk koji predstavljaju Teološki fakultet u dalasu, Victor Books, 1987) koji greškom ističu da kada se ,,moj gospod" u Ps.110:1 ,,prevede na hebrejski znači adonay, koje se upotrebljava samo u značenju Boga" (73) Nažalost, ovaj komentar predlaže da je Mesija sam Bog. Zapravo, na hebrejskom ,,moj gospod" nije adonai već adoni koje se nikada ne upotrebljava u značenju Boga već se često koristi kako bi se oslovio kralj Izraela i drugi superiorni ljudi. Ova iznenađujuća činjenična greška je simptom čestog mešanja Boga sa Mejsijom. 1. Sam. 24:6 predstavlja tipični hebrejski način razlikovanja ,,mog gospodara, kralja" od Gospoda Boga. Niko ko je čitao Ps.110:1 nije mogao ni da pomisli da je Mesija Gospod Bog. Mesija je miropomazan od strane Gospoda. Vidi stih Luka 2:11,26 i Lukine pažljivo sročene reči. Gospod Hrist (Luka 2:11) je ,,moj gospodar" (Ps.110:1). Samim tim, postoje dva gospodara: jedan Gospod Bog i jedan Gospodar Mesija, Isus. . Upravo je to Pavlova vera u 1. Korinćanima 8:4 -6 Robert Samer u svom delu Isus Hrist je Bog (Biblical Evangelism Press, 1983) bazira svoj najveći argument u korist Trojstva na Psalmu 110:1: ,,Isusova aluzija se odnosila na često citirana Psalm 110:1, za koga su Jevreji Njegovog vremena odmah priznali da se odnosi kako na Davida tako i na Mesiju, gde je Kralj David Hrista nazvao ,,Moj Gospodaru!" koristeći jedno od imena za božanstvo, Adonal (321)." On zatim pronalazi kompletno Trojstvo: Jehova, Adonai, Duh. Tačno izlaganje jezičkih činjenica bi taj zaključak učinilo nemogućim. Ista greška u vezi sa rečju ,,gospodar" u Psalmu 110:1 često se javlja u evanđelističkoj literaturi. Vidite, na primer, Herbert Lokierovo delo pod nazivom Sva božanska imena i nazivi u Bibliji, (Zondervan, 1975): ,,Ovde se Jehova obreća Adonai-u rečima koje se odnose na Hrista" (15). Marginalna beleška Fondacije Lokman NASV na Dela apostolska 2:36 isto tako ističe hebrejsku reč Adonai. Rado su priznali grešku i pristali da je isprave u budućim knjigama.
[17]I Fariseji i Isus su priznali ovaj tekst kao božansko predskazanje koje se odnosi na dolazak Mesije, Davidovog sina. Vidi (Mateja 22:41-45).
[18]Čitalac bi trebalo da obrati pažnju na to da ova razlika nije sa jasnoćom opisana u Strongovoj konkordaciji - Rečniku hebrejskog i kaldejskog, 113, 136.
[19]Razlika je u hebrejskim samoglasnicima. Jasna je da se razlika između adonai i adoni verno očuvala još od davnina. Prevodioci LXX u trećem veku p.n.e. dokazuju pažljivu razliku između oblika adon, koji se koristi kada se oslovljavaju božanstva i ljudi upotrebom prevoda termina adoni u kurio mou, što znači ,,moj gospodar". Novi zavet priznaje ovaj prevod. U Psalmu 110:5 se pojavljuje božanski termin adonai (ovde Jahve podržava Mesiju time što mu stoji sa desne strane, Ps. 109:31; 16:8) a u LXX adonai postaje kurios. Gospod (Bog) iz petog stiha se samim tim jasno razlikuje od Davidovog ljudskog gospodara, Mesije (v. 1)
[20]Za analizu broja pojavljivanja reči adoni, vidite knjigu Herberta Bejtmena ,,Psalm 110:1 i Novi zavet" Bibliotheca Sacra 149, (1992): 438-453. Autor, budući da zastupa Trojstvo, smatra da Psalm ne može da se odnosi primarno na Isusa jer adoni opisuje ljudskog Mesiju! Bejtmenovo zastupanje Trojstva je dovelo do toga da on odbacuje direktno ukazivanje na Mesiju u ovom Psalmu. Isus nije imao sumnje da je on taj ,,gospodar" (Mateja 22:41-45) i znao je da nije Jedini Bog.
[21]Slava pri desnoj ruci: Psalm 110 u ranom hrišćanstvu (Nešvil, Abington 1973), 15
[22]Isto, 21
[23]Smatra se da se molitva u Novom zavetu uglavnom nudi Ocu kroz sina
[24]Volter Dram, SJ., ,,Hristologija", Encyclopedia Americana (1949), 694
[25]Vilijam Čajlds Robinson, ,,Isus Hrist je Jehova" Evangelical Quarterly 5:2 (1933): 144.
[26]Isto, 155
[27],,Sin Božiji" Smitov rečnik Biblije, ed. Hackett (Baker Book House, 1971),4:3090.
[28]Alfred Plamer, Jevanđelje po Svetom Luki, Međunarodni kritička tumačenja (Edimburg: T&T Clark, 1913),472.
[29]A.F. Kirkpatrick, Psalmi (Cambridge University Press, 1901),665
[30]The Companion Bible (Biblija kao pratnja), E.V. Bulinger nas pogrešno informiše u svojim beleškama o Psalmu 110:1 da je drugi gospodar adonai.
[31]Ovu stavku može da potvrdi Hauard Maršal u svom delu Acts, Tyndale
New Testament Commentaries (Dela: Tindejl, Kritike Novog zaveta), (Grand Rapids: Eerdmans, 1980). Kada govori o citiranju Psalma 110:1 od strane Petra u Delima apostolskim 2:34, Maršal kaže: ,, atribut gospodarstva ... dat je Isusu, on nije izjednačen sa Jahvom" (80, dodato naglašavanje ).