| Site menu |
|
 |
| Our poll |
|
|
| Statistics |
Total online: 1 Guests: 1 Users: 0 |
|
| Login form |
|
|
|
BOŽJI PRAZNICI
PREGLED PROLEĆNIH PRAZNIKA
Ljudi u svetu oduvek su proslavljali praznike.
Gdegod da se krene, nema naroda, čak i među
najprimitivnijim ljudima, koji nema svoje posebne
dane naročitih proslava. Praznici su često puta
sećanje na značajne političke događaje; nekada
oni obeležavaju datume rođenja nacionalnih he -
roja; i najčešće, praznici su jednostavno uspos -
tavljeni da obeležavaju religiozna verovanja i
praznoverja. Širom sveta, hiljade praznika obeleži
se svake godine.
Suprotno od toga, večni Bog je uspostavio sa -
mo sedam praznika. Iako nije neumesno za ljude
da uspostavljaju dane posebnih proslava, njihov
značaj se ne može uporediti sa važnošću sedam
praznika uspostavljenih od strane Boga. Ovih se -
dam praznika je opisano u Bibliji, i u Starom i u
Novom zavetu. Međutim, samo na jednom mestu,
u 23. poglavlju 3. Knjige Mojsijeve, svih sedam
praznika je nabrojano po hronološkom redu.
Ovih sedam praznika su nazvani "praznici
Gospodnji”. Ovaj izraz ukazuje da su ovi praznici
Božji praznici - oni pripadaju Njemu - suprotno od
ljudskih praznika. Oni su, sasvim doslovno, "praz -
nici Gospodnji” (3. Mojsijeva 23,4). I jedino pod
Njegovim uslovima i uz Njegovo prisustvo čovek
može učestvovati u njima i imati korist od njih.
Jevrejska reč prevedena sa "praznici” znači
određeno vreme. Radi se o tome da period i vre -
me svakog od ovih praznika je precizno određeno
od strane Boga. Svaki od njih je deo sveobuhvatne
celine. Zajedno, oni iznose priču. Ovi praz -
nici takođe su nazvani "sveti skupovi”; to jest, oni
su namenjeni da budu vreme susreta Boga i
čoveka u "svete svrhe”. Pošto ovih sedam Božjih
praznika predstavljaju "određeno vreme” za "sve -
te svrhe”, oni nose u sebi veliku svetost.
Treba istaći više važnih stavki u pogledu ovih
praznika.
Prvo, ovih sedam praznika Gospodnjih bilo je
dato jevrejskom narodu. Jevrejski narod je od Bo -
ga izabran narod.
Drugo, ovih sedam praznika je povezano sa
prolećnim i jesenjim poljoprivrednim sezonama u
nekadašnjem Izrailju. Kada su praznici bili uspos -
tavljeni, Izrailj je uveliko bio poljoprivredni narod.
Tako je ova poljoprivredna karakteristika praznika
ostala do današnjih dana.
Treće, vreme održavanja ovih sedam praznika
zasnovano je po jevrejskom (biblijskom) lunar -
nom (mesečnom) kalendaru od oko 354 dana.
Periodično (7 puta tokom svakih 19 godina), sav -
remeni jevrejski kalendar ima i 13. mesec koji se
dodaje najkraćim godinama. Kada se to ne bi ra -
dilo, zimski meseci biblijskog kalendara bi uskoro
dospeli u leto, a letnji meseci u zimu. Zbog sve ga
toga, ovi praznici ne padaju u isti dan po gregorijanskom
kalendaru (kalendar koji se danas naj vi -
še koristi) svake godine.
Četvrto i najvažnije, ovih sedam praznika oz -
na čavaju period, vreme i značaj glavnih događaja
u Božjem Planu Spasenja. Oni počinju na Gol -
goti gde je Isus dobrovoljno dao sebe za grehe
sveta (Pasha), a vrhunac je u uspostavljanju Me -
si jinog Carstva prilikom Mesijinog drugog dolaska
(Se nice). Nijedna napisana knjiga, nijedan izok -
renuti test i nijedna lažna izjava, ne mogu ugrozi ti
ove određene praznike koji opisuju posebne do -
ga đaje iz života Mesije. ("Mesija” u ovom slučaju
znači "Spasitelj sveta”, a u doslovnom prevodu
znači "Pomazanik”, "Onaj koji je određen od Bo -
ga”.)
Peto, zbog duhovnih realnosti na koje praznici
jasno ukazuju i koji se ispunjavaju u Mesiji, svi
ljudi, bilo gde, nalaze se u povoljnom položaju.
Celo čovečanstvo je pozvano da se susretne sa
Bogom i da primi blagoslove u pogledu onoga na
šta ovih sedam praznika nepogrešivo ukazuju.
Od baciti ovaj jedinstveni i milostivi poziv predstavlja
veliki propust.
Šesto, učešće ne-Jevreja u blagoslovima ve -
za nim za Božje praznike određene za Izrailj ne
predstavlja iznenađenje. Ono je u skladu sa Bož -
jim savezom sa patrijarhom Avramom, u kojem je
centralna odredba: "I blagosloviće se u semenu
tvom svi narodi na zemlji” (1. Mojsijeva 22,18).
Sam Mesija je učio: "Spasenje dolazi od Jevreja”
(Jovan 4,22). Izrailj i Crkva su jasni entiteti sa jasnim
obećanjima. Međutim, svaki blagoslov koji
pra va Crkva danas uživa i svaka nada koju ona
očekuje, dolazi od Avrama, Davida i Novog zaveta
koji je Bog učinio sa Izrailjom. Postoji posebna
veza između Izrailja i Crkve. Dakle, nigde se ne
kaže da ne-Jevreji ne mogu učestvovati u bla go -
slovima koji su omogućeni kroz Mesiju i na koje
ukazuju praznici.
Nemoguće je naći temu kojoj bi čovek mogao
posvetiti pažnju, a koja je uzvišenija i važnija ne -
go sedam Božjih praznika. Dozvolite da kažemo
još jednom, vezano za njihovu važnu poruku:
Ovih sedam praznika opisuju celokupni Plan Spa -
senja Mesije.
187
BOŽJI PRAZNICI
"Sedam” je biblijski broj savršenstva i punine.
Kada je stvarao svet, Bog se odmorio sedmog
dana. On se nije odmarao zbog umora - Onaj ko
je svemoćan ne može da se umori. U stvari, Bog
se odmorio u smislu završenja i zadovoljenja.
Ono što je Bog stvorio bilo je dobro i odgovarajuće
- ništa više nije bilo potrebno. Dakle, On se
odmorio sedmog dana.
Sedmog dana u sedmici, deca Izrailja su pros -
lavljala Šabat, po uzoru na odmor nakon Božjeg
stva ranja. Oni su se odmarali od svih svojih ak tiv -
nosti (2. Mojsijeva 16,23.30).
Sedmi mesec u godini je, prema Bibliji, na -
ročito svet. Tog meseca se proslavljaju sva tri je -
senja praznika (3. Mojsijeva 23,24.27.34).
Narodu Izrailja bilo je zapoveđeno da se uz -
država od obrađivanja zemlje svake sedme go -
dine - dopuštajući zemlji da se odmori (3. Moj -
sijeva 25,4).
Sedam puta sedam godina bilo je brojano (49
godina), i onda je sledeća godina (pedeseta) bila
Jubilarna godina u kojoj su svi dugovi bili op roš -
teni i svi robovi bili oslobođeni (3. Mojsijeva 25,8-
12).
Sedam puta sedam godina bilo je "određeno”
jevrejskom narodu, period tokom koga će Bog
dovesti do kraja svoj Plan Spasenja (Danilo 9,24-
27).
Knjiga Otkrivenje opisuje korišćenje ovog
broja. Ona koristi broj sedam više od 40 puta.
Značajno je da se ova knjiga zasniva na sedam
pečata, sedam truba i sedam zala (Otkrivenje
5,1.5; 6; 8-9; 11,15-19; 15-16).
Sedam praznika Gospodnjih predstavljaju
tako Njegova "određena vremena” tokom kojih
On želi da se sretne sa čovekom u svete svrhe.
Kada se komplentiraju, sedam praznika će dovesti
do perioda trijumfalnog završetka i ulaska u "Zlat -
no Doba” koje sledi. Tokom tog perioda, svaki
čovek će moći da sedi ispod svog vlastitog drveta
(Mihej 4,4). Taj koncept nema nameru da uka -
že na dosađivanje ili odsustvo kreativnosti i aktiv -
nosti, već na dovršenje i ispunjenje. U te dane,
svaka dobra stvar koju srce može da poželi biće
dostupna.
Četiri od sedam praznika odigravaju se tokom
proleća. Ispunjenje tih praznika, ako bi se pos -
lužili govornim izrazom da naglasimo istinu, je
"go tova stvar”. Time se želi reći da događaji četiri
prolećna Božja praznika predstavljaju tipologiju u
jevrejskoj Bibliji koja je ispunjena u Mesiji. U tom
smislu, neko se može vratiti unazad i analizirati
ih. Oni su istorija. Oni su se desili pre skoro dve
hiljade godina. Njihova duhovna korist, međutim,
nastavlja se sve do današnjih dana.
Poslednja tri praznika se odigravaju na jesen
tokom kratkog perioda unutar biblijskog meseca
Tišrija (septembar/oktobar). Kao što prva četiri
praznika opisuju događaje povezane sa Mesijinim
prvim dolaskom, ova poslednja tri praznika opisuju
događaje vezane za Mesijin drugi dolazak. Ma -
da su ovi događaji još uvek budućnost, u termini -
ma doslovnog ispunjenja, biblijska religija se da -
nas može zasnivati u svetlu njihovih budućih bla -
go slova. Ovi poslednji praznici formiraju osnovu
za ono što Biblija naziva "blaženom nadom” (Titu
2,13).
Četiri prolećna praznika, kojim se ovo poglav -
lje bavi, sumirana su u kratkom izveštaju od 19
sti hova Biblije (3. Mojsijeva 23,4-22).
Praznik Pashe
Prvi "praznik Gospodnji” je Pasha (3. Moj -
sijeva 23,5). To je temeljni praznik. Šest praznika
koji mu slede zasnovani su na njemu.
Pasha se odvija tokom proleća, 14. dana biblijskog
meseca Nisana (mart/april). Na isti način
kao što fakulteti imaju akademske godine, a preduzeća
finansijske godine, sa mesecom tokom
koga se odvija Pasha započinje religiozna godina
za Izrailj.
Iako Jevreji proslavljaju Pashu svake godine
od vremena Mojsija; u stvarnosti, postojala je sa -
mo jedna Pasha. Ona se desila pre skoro 3500
godina u Egiptu. Ona se tu odigrala, i u to vreme
je jagnje bilo žrtvovano, a njegovom krvlju su na -
mazana oba dovratka i gornji prag vrata na kućama.
Kada je to učinjeno u veri i poslušnosti Božjoj
zapovesti, tada je kuća bila "mimoiđena” i život
prvenca bio je pošteđen. Sva naredna dešavanja
tokom vekova bila su uspomena na ovu prvu Pas -
hu.
Na potpuno isti način, samo jedanput se do -
godilo da je telo Mesije bilo raspeto i Njegova krv
bila prolivena na krstu Golgote za grehe sveta.
Večera Gospodnja se danas upražnjava kao us -
pomena na ovaj izuzetan događaj.
Događaji koji su doveli do Pashe su među najdramatičnijim
u celoj Bibliji.
Deca Izrailja su bila robovi u Egiptu. Faraon je
bio surovi tiranin. Većina Jevreja je izgubilo nadu.
To je bilo vreme u istoriji kada je Bog govorio sa
Mojsijem iz gorućeg žbuna. To je bilo područje
pustinje - žbunje je bilo suvo i beživotno. Sve što
je prirodno i normalno, ukazivalo je na brzo sa -
gorevanje ovog žbuna. Ali to nije bio slučaj. Žbun
je goreo, ali nije sagorevao (2. Mojsijeva 3,2). Ne
bez razloga, dakle, Mojsije se okrenuo nazad da
vidi ovaj neobični događaj. A iz samog žbuna,
Bog je govorio svome sluzi.
Ovaj grm koji je goreo predstavljao je Izrailj.
Tokom vekova, on je imao iskustvo vrućeg plamena
sotonskog gneva, često manifestovanog u
formi žestokog antisemitizma - on je goreo, ali
nije sagoreo. I kada je Bog govorio Mojsiju iz
ovog gorućeg žbuna, On je govorio o vatrenim
iskušenjima Izraela od strane sveta. On sam bio
je mesto čuvanja Božje Reči ljudima. Sveti Božji
ljudi, koji su govorili nadahnuti Svetim Duhom,
bili su Jevreji.
Bog je kazao Mojsiju da je video patnju Svog
naroda u Egiptu, da je čuo njihov poziv za pomoć,
i da zna za njihove tuge. I sada, On želi da ih os -
lobodi egipatskog ropstva i odvede ih u Obećanu
zemlju (2. Mojsijeva 3,7-8).
U tom trenutku, Jevreji su bili grupa neorganizovanih
i neobrazovanih robova. Oni još ništa
nisu znali o pisanom zakonu - to će se dogoditi na
planini Sinaj. Oni su nosili, u svojim nosevima i u
svojoj kosi, mulj egipatskih močvara. Nije postojalo
ništa prirođeno lepo u toj grupi zapuštenih
robova koji su tokom godina imali sve, ali su za -
boravili svog Boga. Neugledni bogovi, bogovi
stvoreni u ljudskom umu i oblikovani ljudskim ru -
kama od drveta i kamena, bili su predmet njiho -
vog obožavanja. Nakon svega, sinovi Jakovljevi
ni su bili verni svom Bogu.
Može se ustvrditi da Bog njima nije bio ništa
dužan, da On nije bio čovekov dužnik. Ali, On je
bio Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, i njima je On
svečano obećao da će njihovog semena biti kao
peska morskog i kao zvezda nebeskih - da se
neće moći izbrojati. Bog je Onaj koji drži zavet.
Ono što Njegova usta kažu, desnica Njegove sile
izvršava. Dakle, Jevreji, iako su izgledali neuvi -
đavni i nepoželjni u tom momentu, oni su još
uvek bili "Njegov narod”. On je bio svestan njihove
patnje, i prema Njegovom proračunu, došlo
je vreme za njih da se "spakuju i odu kući” nakon
više od 400 godina u Egiptu.
Večni Bog je bio na delu. On je otvrdnuo srce
faraonu tako da nije hteo da pusti Izrailjce da idu.
A onda, nesreća za nesrećom bila je upućena sa
smrtonosnom tačnošću na idolopokloničku zemlju
Egipta. Svaka od tih nesreća bila je usmerena
protiv egipatskog božanstva, sve dok, na kraju,
prvenac u svakom domu Egipta nije poginuo ta -
mo gde jagnje nije bilo zaklano i gde njegova krv
nije bila upotrebljena. Nesreća je zahvatila čak i
palatu samog faraona. I dok je faraon Egipta bio
obožavan kao bog, božji sin je umro.
Konačno, u očajanju, faraon je pristao da
pusti Izrailjce da idu. Pod Mojsijem, slugom Bož -
jim, procenjuje se da je više od milion robova, sa
svim svojim imanjem, prošlo pored egipatskih
sfingi i uputilo se u pustinju. Kakva je to bila sce -
na! Kakva nelogičnost za današnje ljudsko shva -
tanje! Milion oslobođenih robova maršira daleko u
pustinju. Drugačije od većine starih gradova, ov -
de nije postojao veliki zid koji je okružavao Egi -
pat. Nijedan nije ni bio potreban. Negostoljubiva
pustinja obezbeđivala je najbolju zaštitu. A tu su
bili Jevreji, koji su išli pravo u nju - ljudi, žene,
deca i stoka. Voda, hrana, sklonište, odeća -
odakle će doći ove najosnovnije stvari? Ovi Jev -
reji, znali su malo o tome gde idu ili kako će se
tamo snaći. Međutim, Mojsije je znao Onoga koji
ih je vodio. Oni su prošli Crveno More, oni su ho -
dali kroz pustinju 40 godina, i konačno, pod Isu -
som Navinom, oni su ušli u obećanu zemlju.
Od mnogo reči koje bi mogle opisati šta se to
desilo u Egiptu pre 3.500 godina, nijedna se ne
uklapa bolje ili nije adekvatnija od jedne reči -
otkup. Događaji su bili stvarni, istinska čuda - sve
je bilo učinjeno od strane jevrejskog Boga, koji je
bio veći od svih bogova Egipta.
Taj raznoliki skup robova bio je otkupljen tako
da su mogli da se poklone i služe pravom i živom
Bogu. Ali, takvo otkupljenje nije bilo bez cene.
Krv se morala proliti da bi se obezbedilo njihovo
otkupljenje.
Sva ona jagnjad žrtvovana u Egiptu (jedno po
vratima) ukazivala su na pravo Jagnje Božje koje
je preuzelo grehe sveta (Jovan 1,29). Pišući Ko -
rinćanima, apostol Pavle naglašava da za sva vremena
"Hristos, naša Pasha, zakla se za nas” (1.
Korinćanima 5,7).
Praznik Beskvasnih hlebova
Bog je uspostavio još jedan praznik koji po -
činje skoro odmah nakon Pashe, 14. dana biblij -
skog meseca Nisana. On se zove "Praznik Bes -
kvasnih hlebova”. On traje sedam dana. Prve no -
ći, i ponovo sedme, bilo je vreme susreta (skupa)
između Boga i ljudi. Pošto su ova dva praznika
blisko povezana, Pasha i Beskvasni hlebovi, u
prošlom vremenu su svetkovani kao jedan praz -
nik od strane jevrejskog naroda.
U Bibliji, kvasac simbolizuje greh ili zlo. On je
agens koji uzrokuje vrenje. Gospod je rekao svojim
učenicima: "Čuvajte se kvasca (pogrešne na -
uke) farisejskog” (Matej 16,6; Marko 8,15). I
apostol Pavle upozorava crkvu u Korintu, u pogledu
pojave greha u njihovoj sredini: "Malo kvasca
svo testo ukiseli” (1. Korinćanima 5,6). Ako ga
zadržimo, greh će se proširiti i inficirati sve.
Mesija je bio žrtvovan na Pashu. Za Njegove
rimske egzekutore, biblijski sveti dan nije predstavljao
barijeru za izvršenje podlog zadatka (Ma -
tej 26,5). On je skinut sa krsta, i u skladu sa jev -
rejskim običajem, sahranjen što je pre bilo mo -
guće. Njegovo telo je bilo položeno u iskopanu
grobnicu - grobnicu Josifa iz Arimateje. Ali, sup -
rotno od svih drugih leševa, Njegovo telo se nije
raspalo u grobu. Nije bilo razgradnje Njegovog
tela. Njegovo telo je bilo oslobođeno Božje izjave
da je čovek nastao od praha zemaljskog i da će
se u prah vratiti (1. Mojsijeva 3,19). Ovu istinu
nije mogla da ugrozi nikakva straža. I sam Mesija
nam je omogućio da to saznamo u svom razgovo -
ru sa Ocem: "Jer nećeš ostaviti dušu moju u gro -
bu (šeolu), niti ćeš dati da svetac tvoj vidi tru -
ljenje” (Dela 2,27; Psalam 16,10).
Ako Pasha govori o smrti Gospodnjoj na Gol -
goti - a ona to čini, glasno i jasno - Praznik Bes -
kvasnih hlebova objavljuje da će On biti bez gre -
ha (kvasca) i da Njegovo fizičko telo neće pretrpeti
destrukciju usled smrti dok bude u grobu.
Praznik Prvina
Treći praznik se odvija prvog dana nakon Ša -
bata, tokom sedmodnevnog Praznika Beskvasnih
hlebova. On se zove "Praznik Prvina”. Pasha se
odvija 14. Nisana; prvi dan "Praznika beskvasnih
hlebova” se odvija 15. Nisana, a "Praznik Prvina”,
prema biblijskom računanju, odvija se odmah za -
tim, nakon Šabata, u prvi dan sedmice, tokom
biblijskog meseca Nisana.
Žetva ječma - prvog useva koji se seje u zimu
- je sada, u proleće, u pripremi, jer je ječam
počeo da sazreva. Prvi snop (prvine) od žetve se
žanje, i uz brižljivo propisanu i preciznu ceremo -
niju, iznosi se pred Gospoda. Božje prihvatanje
prvina jeste "kapara”, ili obećanje, sa Njegove
strane, po pitanju cele žetve. Ono što je značajno
kod Praznika Prvina, kao i kod ostalih praznika,
jeste da ne postoji mogućnost za sumnju ili špe -
kulaciju.
Pišući crkvi u Korintu, apostol Pavle je smat -
rao neophodnim da ispravi glavnu doktrinalnu
grešku koja se uvukla u ovu grupu religioznih lju -
di. Neki od njih su bili zaraženi opasnim virusom
prvoga veka poznatim kao "gnosticizam”. Između
ostalih stvari, ovaj filozofski pravac je smatrao da
je materijalni univerzum sam po sebi zao. Iz toga
sledi, ako će ljudi fizički ustati iz groba, prema
gnosticizmu, rezultat će biti zlo telo. Zbog tog
učenja, neki u crkvi su počeli da odbacuju koncept
fizičkog vaskrsenja. Oni su verovali u us -
lovnu besmrtnost duše, ali ne i u fizičko vaskrse -
nje tela. Apostol Pavle je požurio da "problem sa -
seče u korenu”. On je napisao religioznim ljudima
u Korintu: "A ako se o Hristu propoveda da je us -
tao iz mrtvih, kako govore neki među vama da
nema vaskrsenja mrtvih?” (1. Korinćanima 15,12)
Negiranje koncepta fizičkog vaskrsenja predstav -
lja negiranje fizičkog vaskrsenja Isusa Hrista. Lo -
gično, ne može se prihvatiti ovo drugo bez onog
prvog.
Negiranje fizičkog vaskrsenja značilo je nazivanje
apostola Pavla lažljivcem, jer ih je on učio
da je Mesija telom ustao iz groba. Pavle je Korin -
ćanima napisao: "Jer vam najpre predadoh što i
primih, da je Hristos umro za naše grehe, po Pis -
mu. I da bi ukopan, i da usta treći dan, po Pismu”
(1. Korinćanima 15,3-4).
Negiranje fizičkog vaskrsenja Mesije značilo
je odricanje njihove vere. Pavle kaže: "A ako Hris -
tos ne usta, uzalud propovedanje naše, a uzalud
i vera vaša” (1. Korinćanima 15,14).
Negiranje fizičkog vaskrsenja Mesije značilo
je predavanje bližnjih, koji su umrli u Hristu, več -
noj osudi. Pavle kaže: "Dakle, i oni koji pomreše
u Hristu, izgiboše” (1. Korinćanima 15,18).
Negiranje fizičkog vaskrsenja Mesije značilo
je predavanje ljudi patnji. Pavle upozorava: "I ako
se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnes -
rećniji smo od sviju ljudi” (1. Korinćanima 15,19).
Koristeći jasnu logiku, Pavle je opovrgao njihovo
negiranje fizičkog vaskrsenja koristeći njihovu
vlastitu argumentaciju.
Stav Korinćana je bio: "Nema fizičkog vaskr -
senja.”
Pavlov opravdani zaključak je bio: "Onda Me -
sija nije vaskrsao.”
Tragična posledica njihovog stava, kada bi bio
ispravan, bio bi ovaj neizbežni zaključak: Pavle je
lažljivac, njihova vera je uzaludna, njihovi bližnji
koji su umrli u Hristu su izgubljeni, i oni su
najnesrećniji od svih ljudi. Na sreću, njihov stav
ni je bio ispravan.
Koristeći jednu reč, Pavle kreće iz dubine bez -
nađa (gde ih je negiranje fizičkog vaskrsenja ne -
pogrešivo odvelo) do visina sigurne nade i ra -
dosti. Ta jedna reč jeste "ali”. Pavle piše: "Ali Hris -
tos usta iz mrtvih” (1. Korinćanima 15,20). Apos -
tol Pavle je voleo da koristi taj izraz "ali” ili "a”. On
ih je koristio ne manje nego 18 puta u Novom za -
vetu (1. Korinćanima 12,18.20; 15,20; 2. Korin ća -
nima 8,22; 12,6; Galatima 4,9; Efescima 2,13;
5,8; Filibljanima 2,12; Kološanima 1,26; 3,8; 2.
Timotiju 1,10; Filimonu 11; Jevrejima 2,8; 8,6;
9,26; 11,16; 12,26). Kada je to činio, on ih je čes -
to koristio kao ekvivalent vojničkim izrazima, "Na
levo krug!” ili "Napred marš!” On kao da je hteo
da kaže: "Okrenite se za 180 stepeni!”
Na primer, crkvi u Efesu Pavle je pisao: "Da
bijaste u ono vreme bez Hrista, odvojeni od druš -
tva Izrailjeva, i bez udela u zavetima obećanja,
nadu ne imajući, i bezbožni na svetu. A sad u
Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu
postadoste krvlju Hristovom” (Efescima 2,12-13).
I ponovo: "Jer bijaste nekad tama, a sad ste videlo
u Gospodu: kao deca videla živite” (Efescima
5,8). I Filibljanima on je pisao: "Tako ljubazni mo -
ji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam
kod vas, a sad mnogo više kad nisam kod vas,
gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem”
(Filibljanima 2,12).
Neki su tvrdili da nema fizičkog vaskrsenja
nakon smrti. Onda, logično, Mesija nije vaskrsao.
Krajnji rezultat takvog shvatanja jeste beznađe i
očaj. Pavlov trijumfalni odgovor je bio: "Ali Hris -
tos usta iz mrtvih, i bi prvina onima koji umreše”
(1. Korinćanima 15,20). Pavle je imao na umu pr -
vi snop (prvinu) od žetve ječma (3. Mojsijeva 23,
10). Kada je Bog prihvatao prvine, one su postajale
zalog ili garancija da će i ostatak useva biti
požnjeven. Sam Hristos je "prvina” (1. Korin ća -
nima 15,23). I u Starom i u Novom zavetu, posto -
jali su ljudi koje je Bog digao iz mrtvih (1. Care -
vi ma 17,17-23; 2. Carevima 4,18-37; Luka 8,54-
55; Jovan 11,43-44). Tokom vremena, međutim,
oni su ponovo umrli. Hristos je bio prvi koji je vas -
krsnut iz groba i nikada nije ponovo umro. On
sam je "prvina”.
Praznik Pashe govori o Mesijinoj smrti u simbolu
žrtvenog jagnjeta za otkup.
Praznik Beskvasnih hlebova ukazuje da će On
biti bez greha i da Njegovo telo neće istrunuti u
grobu.
Praznih Prvina objavljuje da se smrt ne može
odupreti svom Protivniku (Hristu).
Praznik Sedmica
Četvrti praznik je poznat kao Šavuot (na heb -
rej skom jeziku) ili "Sedmice”. On je nazvan "Praz -
nik Sedmica” zato što je Bog rekao sinovima Izra -
iljevim da treba da izbroje sedam sedmica od Pr -
vina (3. Mojsijeva 23,15; 5. Mojsijeva 16,9), a on -
da, "dan posle”, treba da proslave ovaj četvrti
praznik (3. Mojsijeva 23,16). Sedam sedmica
predstavlja 49 dana. Dodavanjem još jednog da -
na ("dan posle”), dobija se ukupno 50 dana. Ovaj
četvrti praznik odigravao se tačno pedesetog da -
na nakon Prvina (Mesijinog vaskrsenja). Ovaj
praznik se takođe zove "Pentakost” (Dela 2,1) -
što znači "pedesetnica”.
Ovom prilikom, sinovi Izrailjevi nisu jednostavno
unosili samo prvine od pšenične žetve u
Hram (kao što su to činili sa prvinama ječma na
Praznik Prvina), već i dva hleba. Ta dva hleba su
bila ispečena od belog brašna i sa kvascem.
Pedeseti dan, dva hleba, kvasac - šta to sve
znači? Ukratko, to je sve ukazivalo na silazak Sve -
tog Duha. Sin Božji je ustao iz groba na Prvine.
On je onda proveo 40 dana sa svojim učenicima
u službi nakon vaskrsenja (Dela 1,3). On ih je in -
formisao da je potrebno da On ode ka svom Ocu
(da bi bila primljena Njegova žrtva za sve ljude),
ali da ih neće ostaviti. On će im poslati svog Sve -
tog Duha koji će biti sa njima da im pomogne u
Njegovom odsustvu (Jovan 14,16-17).
Njima je zapoveđeno da čekaju u Jerusalimu
dok On ne dođe (Dela 1,4). I oni su čekali kao što
im je bilo zapoveđeno. Njihovo čekanje nije bilo
dugo - samo deset dana. A onda se to dogodilo:
Božji Duh se spustio na ove religiozne ljude prvog
veka.
Za Praznik Sedmica, dva hleba su bila uneta u
Hram. Oni su predstavljali Jevreje i ne-Jevreje,
koji su sada jedno u Hristu, dolaskom Svetog Du -
ha. Pišući religioznim ljudima u Efesu, Pavle kaže:
"Jer je On naš mir, On je oba dela sastavio u jed -
no i razrušio pregradni zid koji ih je rastavljao...
da stvarajući mir od te dvojice (Jevreja i ne-
Jevreja) načini u sebi jednog novog čoveka”
(Efescima 2,14-15).
Postojao je kvasac u ova dva hleba, jer u to
vreme je još uvek postojao greh među njima.
Gledajuši kroz Hrista, Crkva je savršena. Praktič -
no i eksperimentalno, pred njom je još veliki put.
Mesija, koji je glava Crkve, bio je bez kvasca.
Crkva, koja je telo, još uvek ima kvasca u sebi.
Dakle, kvasac je bio uključen u ova dva hleba.
Ispunjenje prolećnih praznika
Praznik Pashe govori o otkupljenju. Pashalno
Jagnje je žrtvovano za nas.
Praznik Beskvasnih hlebova govori o posve -
ćenju. Mesija je bio bez greha i sahranjen je
odvojeno. Njegovo telo nije istrunulo u grobu.
Praznik Prvina govori o vaskrsenju. Smrt se
nije mogla odupreti svom Protivniku. Trećeg da -
na, Isus je trijumfalno ustao iz groba.
Praznik Sedmica govori o nastajanju. Dolas -
kom Svetog Duha ozvaničen je Novi zavet koji je
Mesija uspostavio u Gornjoj Sobi (Matej 26,28-
29). Zid razdvajanja između Jevreja i ne-Jevreja
bio je uklonjen. Od dvoje, Gospod je načinio jed -
nu Crkvu, koja je Njegovo telo.
Svaki glavni događaj prilikom Mesijinog prvog
dolaska odigrao se precizno, na vreme, u skladu
sa biblijskim praznicima. Svaki od tri glavna do -
gađaja vezana za Njegov drugi dolazak će se, isto
tako, odigrati na odgovarajuće bibijske praznike.
Ta tri praznika - Trube, Dan očišćenja i Senice -
nepogrešivo ukazuju na izbavljenje Crkve i sud
nad zlima, spasenje Izrailja i uspostavljanje Mesi -
jinog Carstva.
PREGLED JESENJIH PRAZNIKA
Delo otkupljenja prilikom Mesijinog prvog do -
laska, koje četiri prolećna praznika opisuju, predstavlja
istoriju. Ljudi se mogu vraćati na te do -
gađaje i analizirati istorijske činjenice. Tri jesenja
praznika se još nisu ispunila. Oni predviđaju, sa
apsolutnom sigurnošću, događaje koji će se desiti.
Kao što su se četiri prolećna praznika ispunila
doslovno i pravilnim redosledom u vezi sa Me si -
jinim prvim dolaskom, tri jesenja praznika će se
is to tako ispuniti doslovno i pravilnim redosledom
u vezi sa Njegovim drugim dolaskom.
Praznik Truba
Praznik Truba je prvi jesenji praznik. On se od
strane Jevreja naziva "Roš hašana”. Roš hašana
doslovno znači "početak godine” i posmatra se
191
kao početak civilne godine (u odnosu na religij -
sku godinu koja počinje neposredno pre Pashe)
prema zvaničnom jevrejskom kalendaru. Među -
tim, ovo zna čenje se nigde ne spominje u Bibliji.
Ideja da se Praznik Truba poveže sa jevrejskom
Novom godinom nastala je u drugom veku naše
ere (ubrzo nakon razorenja Hrama) i više od
1.500 godina nakon njegovog nastanka u vreme
Mojsija. Praznik Truba je tako važan za Jevreje,
da zajedno sa praznikom Jom kipur ("Dan očiš -
ćenja”) čini ono što judaizam naziva "najsvetiji
dani”.
Vreme između poslednjeg prolećnog praznika
(Sed mice) i prvog jesenjeg praznika (Trube)
pred stavlja vreme u kojem mi danas živimo.
U biblijskim religioznim ritualima, korišćene
su dve vrste truba. Jedna je bila duga i široka, i
bila je načinjena od srebra (4. Mojsijeva 10,2).
Druga je bila načinjena od ovnujskog roga i nazivana
je, od strane Jevreja, šofar. To je bio drugi
instrument koji je korišćen u službi prilikom Praz -
nika Truba.
Zvuk trube u starom Izrailju imao je dve os -
novne funkcije. Prva je bila da poziva na svečane
skupove; to jest, trube su trubile kada su sinovi
Izrailjevi pozivani u Božje prisustvo (4. Mojsijeva
10,9; Sudije 6; Jeremija 4,19-21). Isus Navin je
trubio u trubu prilikom zauzimanja Jerihona (Isus
Navin 6,20). Gedeon je duvao u trubu prilikom
bitke sa Madijancima (Sudije 7,18). Nemija je na -
redio da trube treba da trube ako budu napadnuti,
dok su gradili porušene zidove Jerusalima (Ne -
mi ja 4,18).
Proroci Izrailja su više puta govorili o bu -
dućem danu kada će Bog direktno intervenisati u
ljudskoj istoriji. Oni su nazivali taj dan kao "Dan
Gospodnji” (Isaija 13,6-13; Jezekilj 13,3-8; 30,2-
3; Joil 1,15; 3,14-16; Amos 5,18-20; Sofonija
1,14 - 2,3; Zaharija 14,1-4; Malahija 4,5-6). Dve
glavne stvari su povezane sa Danom Gospodnjim.
Prva je oslobođenje pravednih. Druga je sud nad
zlima. Prilikom svog dolaska, Mesija će uzeti svoje
k sebi, a zatim će suditi svojim neprijateljima.
Trub ljenje truba predstavlja znak ovih dvaju do -
gađaja. U poznatom tekstu iz 1. Solunjanima 4.
pog lavlja, Bog će doći sa zvukom trube da pozove
svo je k sebi; a onda, kao što se vidi u 5. pog -
lavlju, doći će Dan Gospodnji, kada će Njegov
gnev biti izliven na zle.
Najprostije rečeno, Praznik Truba - prvi od tri
jesenja praznika - opisuje dolazak Mesije da spasi
svoj narod i sudi zlima.
Neki se ne slažu sa ovim što je ovde izneto i
kažu da su ovi praznici dati samo telesnom Iz -
railju, a ne Crkvi, i da zato Praznik Truba ne može
imati navedeno značenje. Kao odgovor na tu pri -
medbu, izvršićemo analizu koja će nam dati do -
datne informacije o ovoj temi:
1. Praznik Pashe bio je dat Izrailju, ali opisuje
Mesijinu smrt na Golgoti za grehe sveta. Jasno,
njegovo značenje prevazilazi sam Izrailj.
2. Praznik Beskvasnih hlebova bio je dat Iz -
railju, ali opisuje činjenicu da će Mesija biti bez
greha i da Njegovo telo neće istrunuti u grobu.
Ponovo je u pitanju osnovno učenje Crkve.
3. Praznik Prvina bio je dat Izrailju. Međutim,
on opisuje Gospodnje trijumfalno vaskrsenje.
Ono je važno jer je Njegov život garancija da će
oni koji stanu na Njegovu stranu takođe biti živi.
4. Praznik Sedmica (Pentakost) bio je dat Iz -
railju, ali opisuje nastanak Crkve kroz Novi Zavet.
Religiozni ljudi i od strane Jevreja i od strane ne-
Jevreja postaju jedno u Hristu.
5. Zavet sa Avramom (1. Mojsijeva 12,1-3)
bio je zavet učinjen sa ocem jevrejskog naroda,
ali on je izvor svih blagoslova koje Crkva poseduje.
6. Zavet sa Davidom (2. Samuilova 7,8-16)
bio je zavet učinjen sa carem Izrailja, ali predstavlja
osnovu Mesijinog povratka kao Sina Da -
vidovog i Lava iz plemena Judina da preuzme svoj
zakonit presto kao Car nad carevima i Gospodar
nad gospodarima.
7. Novi zavet je bio učinjen sa Izrailjom (Je -
remija 1,31; Matej 26,28), ali je Crkva ušla u taj
zavet koji se odnosi na spasenje.
8. Božji zakon je bio uspostavljen sa elementima
zakona vezanim za biblijsku Pashu i Jevreje,
ali predstavlja temelj Crkve.
9. Poziv da se svet upozna sa radosnom vešću
bio dat jedanaestorici Jevreja (Matej 28,16-20),
ali je obično poznat kao "Veliki zadatak Crkve”.
10. Crkva je "nazidana na temelju apostola i
proroka, gde je kamen od ugla sam Hristos”
(Efescima 2,20). Apostoli su bili Jevreji, proroci su
bili Jevreji, i Spasitelj je bio Jevrejin. Neki po ku -
šavaju da ovo posebno naglase, kao potvrdu
svom stavu o razdvojenosti Izrailja i Crkve, što
Bib lija nigde ne odobrava.
Izrailj i Crkva su bliski entiteti. Crkva nije Iz -
railj, a Izrailj je deo Crkve. Postoje obećanja koja
su data i jednima i drugima. Potpuno je jasno,
međutim, da postoji dodirna veza između Izrailja
i Crkve. Svaki blagoslov koji dobija Crkva dolazi
od zaveta i obećanja koje je Bog učinio sa Iz -
railjem. Dakle, nije ništa strano ili neobično da
Praznik Truba, koji je Bog dao Izrailju, opisuje
spa senje Crkve neposredno pre nego što Bog izlije
svoj gnev na Dan Gospodnji.
Možda da pođemo još jedan korak dalje.
Praznik Truba se odvija prvog dana biblijskog me -
seca Tišrija. On započinje sa mladim Mesecom,
kada je on vidljiv samo u obliku tankog srpa.
Međutim, oblaci mogu da zaklone Mesec i svedoci
mladog meseca bili su zavisni od prethodnih
dana. Pažljivost je bila važan deo ovog praznika.
192
Rabini su kasnije dodali i drugi dan ovom praz -
niku da bi bili sigurni da ga nisu ispustili. Ova
potreba za pažljivošću i pripremljenošću u vezi sa
Praznikom Truba predstavlja eho onoga što se
na lazi u Novom zavetu vezano za Mesijin pov ra -
tak.
"Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći
Gospod vaš” (Matej 24,42).
"Tako dakle da ne spavamo kao i ostali, nego
da pazimo i da budemo trezni” (2. Solunjanima
5,6).
"Čekajući blažena nada i javljanje slave veli -
ko ga Boga i Spasa našega Isusa Hrista” (Titu 2,
13).
"Tako će se i Hristos, pošto je jednom prinet
na žrtvu da ponese grehe mnogih, drugi put javi ti
ne zbog greha - na spasenje onima koji ga očekuju”
(Jevrejima 9,28).
"Čekajući i želeći da bude skorije dolazak Bo -
žijega dana, kojega će se radi nebesa spaliti i ras -
kopati, i stihije od vatre rastopiti. Ali čekamo po
obećanju Njegovom novo nebo i novu zemlju,
gde pravda živi. Zato ljubazni, čekajući ovo sta -
raj te se da vas On nađe čiste i prave u miru” (2.
Petrova 3,12-14).
Dan očišćenja
Dok se Praznik Truba odvijao prvog dana biblijskog
meseca Tišrija, na mlad Mesec, Dan očiš -
ćenja se odvijao devet dana kasnije, desetog da -
na u mesecu. Deset dana od Praznika Truba do
Dana očišćenja poznati su kao "dani strahopoštovanja”.
Prema jevrejskog tradiciji, tri knjige su ot vo -
rene na nebu na Praznik Truba. Jedna je Knjiga
ži vota za pravedne. Druga je Knjiga života za ne -
p ravedne. Treća je Knjiga života za one između.
Ako je čovek bio pravedan, na Praznik Truba njegovo
ime je bilo zapisivano u Knjigu života za pra -
vedne. Ako je čovek bio nepravedan, njegovo ime
je bilo zapisivano u Knjigu Života za nepravedne,
i on neće preživeti godinu. Ako se čovek nalazio
između, suđenje je odlagano od Praznika Truba
do Dana očišćenja. Tokom tog perioda vremena
on je imao priliku da se pokaje pre nego što se
knjiga zatvori i njegova sudbina zapečati.
Na Praznik Truba započeće proces oslobođe -
nja Božjeg naroda, a Bož ji gnev će se izliti na
zem lju. Izlivanje Božjeg gneva će se odigrati to -
kom relativno kratkog perioda vremena. Prilikom
Njegovog fizičkog povratka na zemlju, mnogi Jev -
reji koji prežive Božje očišćenje zemlje biće spa -
seni. Prorok Zaharija opisuje taj događaj na sle -
deći način: "I u taj dan tražiću da istrebim sve na -
rode koji dođu na Jerusalim. I izliću na dom Da -
vidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i
molitava, i pogledaće na Mene kojega probodoše;
i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim
kao za prvencem” (Zaharija 12,9-10). I Pavle, u
kontekstu verujućeg ostatka među Izrailjem na
kraju vremena, piše: "Jer vam, braćo, neću zatajiti
tajne ove (da ne budete ponositi), da slepilo
Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca
koliko treba. I tako će se spasiti sav Izrailj, kao
što je napisano: ‘Doći će od Siona Izbavitelj i
odvratiće bezbožnost od Jakova’.” (Rimljanima
11,25-26)
Ali to neće biti samo Izrailjev Dan očišćenja.
Između mnogih nacija na svetu, mnogi pojedinci
neće imati žig zverin (Otkrivenje 11,16; 14,9). I
kada se Isus Hristos bude vratio na zemlju, mnogi
će se pokajati za svoje grehe pre nego što se
Knjiga života zauvek zatvori. Gospod je imao na
umu i ove ljude u svom poznatom govoru. On je
kazao:
"A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi
sve ti anđeli sa Njime, onda će sesti na prestolu
slave svoje. I sabraće se pred Njim svi narodi, i
razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje
ovce od jaraca. I postaviće ovce s desne strane
sebi, a jarce s leve. Tada će reći car onima što
sto je s desne strane: ‘Hodite blagosloveni Oca
mo jega, primite carstvo koje vam je pripravljeno
od postanja sveta’.” (Matej 25,31-34)
To je ono mnoštvo od svih naroda, zajedno sa
onim od sinova Jakovljevih, koji će ući u Mesijino
Carstvo.
Praznik Senica
Petnaestog dana meseca Tišrija započinje
sed modnevni Praznik Senica. To je sedmi i pos -
lednji praznik. On se obično odvija u oktobru
(pre ma savremenom kalendaru). Jevreji su tada
pravili male kolibe ili šatore od pruća kao us po -
menu na privremene kuće koje su podizali njihovi
praoci tokom putovanja nakon izlaska iz Egipta.
Uzorci jesenjih useva bili su okačeni na svakom
porodičnom šatoru kao priznanje Božjoj vernosti
u brizi za Njegov narod.
Svaki dan Praznika Senica bio je ispunjen važ -
nom svečanošću. Svakog dana, najviši sveštenik
u Izrailju (prvosveštenik), u velikoj pratnji sveš -
tenika i desetina hiljada učesnika, išao je od Hra -
ma da bi se kratko zaustavio kod Banje Silo am -
ske. Krčag je bio napunjen vodom, i povorka je
nastavila drugim putem prema Hramu. I tu, usred
ceremonije, prvosveštenik je izlio vodu iz krčaga
na oltar. U Izraelu, kiše obično prestaju u martu,
i onda nema kiše skoro sedam meseci. Ako Bog
ne obezbedi "ranu” kišu u oktobru i novembru,
onda neće biti prolećnih useva, i glad će biti na
pragu. Ova ceremonija je, tako, imala nameru da
prizove Božje blagoslove za naciju, tako što bi On
obezbedio životodavnu vodu.
193
To je povezano sa Praznikom Senica tako da
Jevanđelje po Jovanu beleži ovaj važan događaj.
Jovan je napisao: "A u poslednji veliki dan praznika
stajaše Isus i vikaše govoreći: 'Ko je žedan ne -
ka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što Pis -
mo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode”
(Jovan 7,37-38). Sin Božji kaže, na najjasniji mo -
gu ći način, da je On sam izvor života i blagoslova
- da On može zadovoljiti svaku potrebu ljudskog
srca.Praznik Senica rečito govori o Mesijinom Car -
stvu - novom početku bez tragova od posledica
greha. Tog dana, zemlja će dobiti svoje novo ru -
ho, sve životinje će biti pitome, armije više neće
marširati, svaki čovek će biti na svome i pravda će
postati realnost na zemlji.
Četrnaest vekova pre rođenja Mesije, sedam
praznika je prorečeno, kao tip važnih događaja iz
Hristovog života vezanih za otkupljenje. Četiri
pro lećna praznika su povezana sa Njegovim pr -
vim dolaskom: Njegova smrt je opisana u Pashi;
da će biti bez greha i da Njegovo telo neće istru -
nuti u grobu opisano je Praznikom Beskvasnih
hle bova; Njegovo vaskrsenje je ilustrovano Praz -
nikom Prvina; uspostavljanje Novog zaveta predstavljeno
je Praznikom Sedmica.
Tri jesenja praznika opisuju događaje vezane
za Njegov drugi dolazak. Praznik Truba opisuje
po četak izbavljenja Božjeg naroda. Dan očišćenja
ukazuje na veliko mnoštvo naroda, Jevreja i ne-
Jev reja, koji će biti spašeni prilikom Njegovog do -
laska i primiti zasluge na osnovu Njegove smrti.
Praznik Senica govori o danu kada će sam Mesija
stanovati sa ljudima, obrisati svaku suzu sa njihovog
lica i započeti "zlatno doba” o kojem ljudi
razmišljaju od pamtiveka.
Jedino Bog koji je sveznajuć može proreći ove
fascinantne događaje. Mnogi odbacuju Njegovo
postojanje; ponosni ljudi odbijaju da prihvate
Njegovu životodavnu moć. Vreme ističe - zvuk
tru be će se uskoro čuti širom sveta da objavi Nje -
gov dolazak.
BIBLIJSKO VREME
Mnogi ljudi kada se sretnu sa svojim prija te -
ljima, često puta kažu: "Mogu za taj posao da
odvojim samo tri dana.” Pitanje koje bi im se
mog lo postaviti bilo bi: "Da li je u pitanju biblijsko
vreme ili obično vreme?”
U pravom slislu reču, "Biblijsko vreme”, jedinstveno
kao što jeste, zaista postoji. Meseci, dani
i godine računaju se sasvim drugačije od strane
religioznih Jevreja nego od strane ljudi u celom
ostalom svetu.
Biblijski dan
Za većinu sveta, dan je zasnovan na rimskom
računanju vremena po kome novi dan počinje u
ponoć. Međutim, značajno drugačije, biblijski dan
počinje zalaskom sunca i traje do sledećeg zalaska
sunca. Osnova za ovakvo računanje vremena
nalazi se u spisima Biblije. Šest puta u 1. Knjizi
Moj sijevoj, 1. poglavlju, Bog govori o danu koji se
sastoji od "večeri i jutra” (1. Mojsijeva 1,5; 8; 13;
19; 23; 31). Redosled u danu ima svoju doslednost
- prvo ide veče (noćni sati), a zatim jutro
(dne vni sati). Prema Mojsijevom zakonu, Bog je
za povedio jevrejskom narodu da svetkuju Dan
očiš ćenja od večeri do večeri (3. Mojsijeva 23,
23). Po tome, biblijski praznici uvek počinju za -
laskom sunca, kada nastupa novi dan.
Početak dana, prilikon zalaska sunca, pokazuje
nekoliko karakteristika. Vreme zalaska sunca
se stalno menja usled položaja Zemlje u odnosu
na Sunce. Zalazak Sunca može biti u 17 sati jed -
nog petka uveče, a u 16.52 sledećeg petka uve -
če. Zalazak sunca takođe zavisi od geografske lo -
kacije. On može biti u 16.34 u Nju Jorku, a u
17.28 u Atlanti.
Biblijska sedmica
Vreme odmora. Većina savremenog sveta
računa vreme na osnovu sedmnodnevnog perioda
zvanog "sedmica”. Biblijska reč za "sedmicu”
izvedena je od biblijske reči za "sedam”. Biblijski
dani u sedmici nemaju posebna imena, već su
poz nati kao "prvi dan”, "drugi dan”, i tako dalje.
Sedmi dan, međutim, poznat je kao "Šabat” i razlikuje
se od ostalih šest dana kao dan odmora i
svetkovanja. Svi oblici posla zabranjeni su na Ša -
bat (koji traje od petka od zalaska sunca do subo -
te do zalaska sunca) na osnovu Mojsijevog zako -
na: "Šest dana neka se radi, a sedmi je dan Ša -
bat, odmor svet Gospodu; ko bi god radio posao
na Šabat da se pogubi” (2. Mojsijeva 31,15).
Biblijska sedmica sa svojim Šabatom nalazi
svoje poreklo i značenje u biblijskom izveštaju o
stvaranju (1. Mojsijeva 1,1 - 2,3); Bog je stvarao
tokom šest dana i sedmog dana je odmorio. Ne
radi se tu da se Bog umorio; Onaj koji je svemo -
ćan ne može se umoriti. Ali Bog se odmorio u
smislu zadovoljenja određenih principa i davanja
primera čoveku. On je video da sve što je stvorio
je bilo dobro i savršeno, i onda se odmorio. Kao
us pomenu na taj događaj, Bog je zapovedio Moj -
siju: "Zato će čuvati sinovi Izrailjevi Šabat, praz -
nu jući Šabat od kolena do kolena zavetom večnim.
To je znak između mene i sinova Izrailjevih
doveka, jer je za šest dana stvorio Gospod nebo
i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se” (2.
Mojsijeva 31,16-17).
194
Božansko uzdržanje od rada na Šabat imalo je
veliki uticaj na život nekadašnjih Jevreja. Drveće
za potpalu se tada nije smelo sakupljati (4. Moj -
sijeva 15,32-36), vatra se nije smela paliti (2.
Moj sijeva 35,3) i putovanje je obustavljeno (2.
Moj sijeva 16,29). Prema kasnijoj rabinskoj tradi -
ci ji, putovanje na Šabat je bilo ograničeno na
2.000 lakata (oko 900 metara), ili rastojanje iz -
me đu Božjeg kovčega sa zapovestima do naroda.
Biblijski mesec
Povezanost sa planetom Mesec. Biblijski
meseci su lunarni; to jest, zasnovani su na pojavi
tankog srpa Mladog Meseca. Mesec kruži oko
Zem lje, prolazeći u svojim fazama do Mladog Me -
seca (Mladine), otprilike jednom na svakih 29,5
dana. Na osnovu toga, biblijski meseci imaju ge -
ne ralno 29 ili 30 dana, ili prosečno 29,5 dana.
Poš to je biblijski mesec uvek povezan sa Mla -
dinom, jevrejska reč za mesec (hodeš) je ista reč
koja se koristi kao ime za planetu Mesec.
Biblijski stav. U drevna vremena Izrailja,
po četak svakog meseca bio je potvrđivan od stra -
ne sveštenika, a kasnije od Sinedriona, vladajućeg
religioznog tela u Izrailju za vreme Isusa.
Nakon izjave dva pouzdana svedoka koji su videli
Mladinu, veće je svečano izjavljivalo: "Mesec je
pos većen!” I za nekoliko minuta, vest je bila pros -
leđena iz Jerusalima do svih delova jevrejskog
naroda u Vavilonu. To se postizalo uspostavljenim
sistemom vatrenih signala koji su se prostirali
stotinama kilometara kroz Arabijsku pustinju.
Prvi dan svakog meseca, poznat kao Roš
hodeš ("Početak Meseca”), bio je sveti dan. Mada
je obeležavan kao dan od odmora u vreme proroka
Amosa (Amos 8,5), Roš hodeš nije pod ra -
zumevao posebno uzdržavanje od posla u Mojsi -
jevom zakonu. Zato se on smatrao kao "mali”
sve ti dan.
U Bibliji, Roš hodeš je bio označavan poseb -
nim žrtvama (4. Mojsijeva 28,11-15) i trubljenjem
truba (4. Mojsijeva 10,10; Psalam 81,3). Ove po -
sebne žrtve za Roš hodeš bile su posvećene Gos -
podu. Teškoća vizuelnog uočavanja Mladine zbog
oblaka bio je razlog zašto se Roš hodeš proslav -
ljao dva dana. Izgleda da je to bilo u pozadini
brige cara Saula za Davidovo odsustvo tokom pr -
va dva dana meseca (1. Samuilova 20,27). Oči -
gledno, svi članovi carske kuće i dvora bili su pri -
sutni na carskoj proslavi tokom Roš Hodeša.
Buduće ispunjenje. U budućem Nebeskom
Carstvu, izgleda jasno da će Hristos, opisan kao
car David, zauvek vladati kao car nad Izrailjem
(Jezekilj 37,24-25). (Ime "David” na jevrejskom
jeziku znači "Ljubljeni”.) Davidova vladavina će
biti doslovno ispunjenje božanskog obećanja o
uspostavljanju Njegovog prestola zauvek, kao
sun ce i mesec što su uspostavljeni (2. Samuilova
7,16; Psalam 89,34-37). Kao knez, David će imati
jednu od najvećih počasti u carstvu: da započi nje
svečanost svetkovanja Šabata i Mladog Meseca
pred Gospodom (Jezekilj 46,1-8).
Možda je to razlog zašto neke tradicionalne
jevrejske molitvene knjige povezuju cara Davida
sa blagoslovima Mladine. Čežnja naroda za Me si -
jinim Carstvom takođe se oseća u molitvi prilikom
Mladine, koju je zapisao prorok Osija: "Posle će
se obratiti i tražiće Gospoda Boga svojega i Davi -
da cara svojega” (Osija 3,5).
Prizivanje Božje milosti na Mladinu takođe
pred stavlja molitvu Bogu da ponovo uspostavi
me sečev sjaj u "onoj sjajnosti kao što je bila to -
kom sedmice stvaranja”. To je takođe molba za
uspostavljanje Mesijinog Carstva. Prorok Isaija je
kazao da će dan, kada Gospod bude ponovo
uspostavio mesec u svom prvobitnom sjaju, tako -
đe biti dan kad će "Gospod zaviti prelom narodu
svojemu i isceliti rane koje mu je zadao” (Isaija
30,26). Izrailj će se pokajati za svoje grehe i biće
iskupljen od strane Gospoda.
Biblija uči da će ne samo iskupljeni Izrailj, već
svi pravedni iz drugih naroda proslavljati Mladinu
u Carstvu koje Bog uspostavi: "I od Mladine do
Mladine, i od Šabata do Šabata, dolaziće svako
te lo da se pokloni preda mnom, veli Gospod”
(Isa ija 66,23).
Neki kažu da neće biti Sunca ni Meseca u tom
Carstvu i Večnoj Državi. Ali Biblija jasno kaže da
će "svetlost mesečeva biti kao svetlost sunčeva, a
svetlost sunčeva će biti sedam puta veća” (Isaija
30,26). Posledice prokletstva biće uklonjene.
Svet leća tela će biti prisutna i ponovo uspostav -
ljena sa svojom prvobitnom sjajnošću, u vreme
kada se ostali deo tvorevine ponovo obnovi u us -
love nalik Edemskim za vreme Mesijine vladavine
(Isa ija 11,6-9; 51,3; 55,12-13; 65,17-25; Otkri -
venje 21,4; 22,3). Ali njihov sjaj neće biti ništa u
poređenju sa Mesijinom slavom: "I posramiće se
mesec, i sunce će se zastideti kad Gospod nad
voj skama stane carovati na gori Sionu ... i pros -
lavi se” (Isaija 24,23). "I grad (Nebeski ili Novi Je -
rusalim) ne potrebuje sunca ni meseca da svetle
u njemu, jer ga slava Božja prosvetli, i žižak je
nje gov Jagnje” (Otkrivenje 21,23). Sunce i mesec
će zaista biti veličanstveni kada se uklone tragovi
prokletstva, ali u poređenju sa Božjom slavom,
oni će biti kao svetlost sveća u podne. Oni neće
još dugo biti primarni izvor svetlosti. U stvari, oni
se neće ni videti u prisustvu Njegove slave.
|
|
| Calendar |
| « January 2025 » | | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | | | 1 | 2 | 3 | 4 | | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
|
|
|
