PROROČANSTVO O 1260 GODINA
U
ovom predavanju ćemo proučavati Knjigu proroka Danila, 7. poglavlje. Tekst je
vrlo poznat. Vi se sećate da smo čitali Knjigu proroka Danila, 2. poglavlje.
Inače, Knjiga proroka Danila je tako pisana da u njoj postoje takozvani
paralelni događaji. Mi smo čitali drugu glavu, a u ovom predavanju ćemo čitati
sedmu glavu. Kako je istorija sveta predstavljena u drugoj glavi? Predstavljena
je onim velikim likom, sećate se. U sedmoj glavi, koju ćemo ovde čitati, nalaze
se paralelni događaji, opisana je potpuna istorija sveta. Međutim, u drugoj
glavi, to je istorija sveta viđena očima jednog neznabožačkog monarha, jednog
cara, jednog neznabošca. On je na istoriju sveta gledao kao na jedan sjajan lik
koji je odsjajavao slavom, od koga su se ljudi plašili i bojali. Međutim, u 7.
glavi, mi ćemo gledati istoriju sveta, istu istoriju sveta gledanu očima Božjim,
kako Bog gleda na tu istu istoriju.
Ono
što je za jednog neznabožačkog monarha izgledalo kao jedan sjajan lik, ovde u 7.
glavi, Bog će tu istu istoriju gledati i videće zveri, krvoločne zveri koje
grabe svoj plen. Ovde u 7. glavi ćemo imati dodatne elemente. U 2. glavi
istorija sveta se završila sa onim malim kamenom koji je niotkuda došao bez
ruku. To je Hristov drugi dolazak. Ovde ćemo imati dodatne elemente koji su vrlo
zanimljivi, i verujem dakle, da će istorija sveta postati još jasnija,
kompletiraće sliku. Postoji i osma glava u Knjizi proroka Danila koja takođe
sadrži paralelne događaje. Dakle, Danilo je sa različitih aspekata pokušao da
opiše ovu istu realnost, to jest Bog preko Danila. Zato ćemo čitati ovo
poglavlje i pokušaćemo da ga analiziramo. Ono što ja ne volim, mi ćemo ovde
spominjati neke crkve, druge crkve. Ja nikada ne volim da govorim o nekoj crkvi
ako nema tu ljudi koji mogu da se brane, da kažu: "To nije istina, vi govorite
neistinu" i tako dalje. Zato ćemo pokušati da budemo objektivni. Danas je
popularno govoriti protiv nekih crkava. Ja smatram da ne smemo dozvoliti toj
euforiji da nas ponese, ali u isto vreme, svako ko čita pošteno Bibliju mora
imati dovoljno moralne snage da kaže istinu. Zato, kad budemo čitali večeras ovo
poglavlje, onda je dobro da pokušamo da shvatimo biblijski tekst na jedan
ispravan način. Ja sam dobio nedavno komentar koji je Isak Njutn napisao o
Knjizi proroka Danila. To je jedan zanimljiv komentar. Vi znate da je Isak Njutn
bio veliki naučnik. On je proveo mnogo godina analizirajući ovu sjajnu knjigu, i
pokušavao je da pronikne u njene simbole. Ja sam kazao da se Knjiga proroka
Danila deli na dva dela, na prvi deo koji je istorijski, i drugi deo koji je
proročki. Sedmo poglavlje je prvo poglavlje koje u sebi sadrži proročke
elemente.
Hajde
da čitamo sedmu glavu: "Prve godine Valtasara cara Vavilonskoga usni Danilo
san." Dakle ponovo je tu prorok Danilo, više to nije Navuhodonosor koji je car u
Vavilonu, to je jedan drugi car koji se zove Valtasar, koji je ustvari bio
poslednji car Vavilonske imperije. Danilo je usnio san i video je jednu utvaru
ili viziju koju mu je Bog dao. I onda je napisao san i evo šta je on video, i
kaže: "I pripovedi ukratko. Danilo progovori i reče: 'Videh u utvari svojoj
noću, a to četiri vetra nebeska udariše se na velikom moru.'" Dakle Danilo vidi
uzburkano more. Kako ćemo znati šta je more? Da li ćemo mi svojom vlastitom
pameću reći "more u Bibliji predstavlja to i to"? Ne možemo to svojom pameću. Ja
sam vam govorio o hermeneutici, koja je nauka tumačenja Biblije; mi moramo u
samoj Bibliji pronaći odgovor na pitanje šta je to more. U Otkrivenju u 17.
glavi, u 15. stihu, u poslednjoj knjizi, koja često kompletira Knjigu proroka
Danila, piše sledeće: "I reče mi: 'Vode što si video, gde sedi kurva, ono su
ljudi i narodi, i plemena i jezici.'" Dakle, šta voda predstavlja u Bibliji?
Narode, plemena i jezike. Znači, sad se možemo vratiti nazad, u Danila 7. glavu.
Danilo vidi veliko more. Možete zamisliti sebi scenu kako on gleda, Bog mu
pokazuje jedno ogromno more, more koje predstavlja narode. Šta predstavljaju
vetrovi koji duvaju na tom moru? Ponovo nam Biblija na to pitanje odgovara, to
su kretanja tih naroda, politička zbivanja, ratovi. Dakle, more je uznemireno,
ustalasano, narodi su u pokretu. To je ljudska istorija koja je puna ratova i
mnogih drugih zbivanja. Ako želite da vidite tekst o tome, imate ga u Jeremiji
49,26 i tako dalje; tamo imate simbol vetrova.
Treći
stih: "I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drugačija." Dakle, Danilo
vidi veliko more, vidi kako vetrovi duvaju, more je ustalasano, i sada vidi kako
iz tog mora izlaze četiri zveri. Šta predstavlja more? Narode. Koga
predstavljaju zveri? U istoj glavi mi ćemo naći odgovor, u 17. stihu: "Ove
četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji." Četiri cara,
ili možemo reći četiri carstva, jer ćete videti kasnije iz teksta da je reč o
carstvima. Recimo, vi znate da je Napoleon još kazao: "Država, to sam ja." Ili
Luj XIV je kazao isto to. Znači, u ovom slučaju carevi su simbol carstva, i to
ćete videti kasnije kada budemo čitali tekst. Znači ono što smo saznali odmah na
početku jeste da je Danilo video veliko more, koje predstavlja narode, plemena i
jezike, i video je kako iz tog mora izlaze četiri zveri. Koga predstavljaju
zveri? Predstavljaju carstva koja će biti na Zemlji.
Idemo
da čitamo, prvo carstvo: "Prva bijaše kao lav, i imaše krila orlova"; kako je u
drugoj glavi bilo predstavljeno vavilonsko carstvo? Zlatnom glavom. Kao što je
zlato najvredniji metal, tako je lav car životinja. Vavilonsko carstvo je
predstavljeno lavom. Međutim, nije bilo dovoljno da bude predstavljeno lavom,
nego "lav koji ima krila." Šta krila predstavljaju u Bibliji? Krila
predstavljaju brzinu osvajanja. Nije dovoljno što je lav, nego još ima krila
koja mu pomažu da leti. Tako je predstavljeno vavilonsko carstvo, sećate se da
je vladalo od 605. do 538. godine pre Hrista. "Gledah dokle joj se krila
poskuboše", ovo je stari izraz, šta to znači "krila se poskuboše"? Nisu više
bila u stanju da lete. "I podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovek, i srce
ljudsko dade joj se." Ovaj drugi deo stiha nije sasvim jasan komentatorima.
Postoje različite interpretacije. Tamo gde nismo 100% sigurni, ja mislim da
treba dati mogućnost da postoje različite interpretacije. Neki smatraju da je
ovde reč o iskustvu cara Navuhodonosora koji je bio moćan car, ali koji je
doživeo nešto strašno. O tome ćemo kasnije proučavati, kada budemo proučavali
Knjigu proroka Danila. On je dobio jednu bolest, psihičku bolest, gde je mislio
da je životinja. To je opisano u Knjizi proroka Danila, sami ćete to videti kada
budemo čitali. Dakle neki smatraju da je to ono "poskubljenje krila"; ali
kasnije je ozdravio i postao ponovo kao čovek, "i srce ljudsko dade joj se", on
je ponovo dobio svoj presto. Drugi smatraju da je ovde reč o drugim carevima
koji su vladali posle Navuhodonosora, koji su bili jako slabi. U svakom slučaju,
ovaj drugi deo teksta ostavljam i vama da razmišljate o njemu. Ako je Njutn
mogao, zašto mi ne bismo mogli, jel tako? Znači, prva zver je bila kao lav i ona
predstavlja vavilonsko carstvo. Imala je krila koja predstavljaju brzinu
osvajanja.
5.
stih: "Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše
tri rebra u ustima među zubima svojim, i govoraše joj se: ustani, jedi mnogo
mesa." Kao što je u 2. glavi drugo carstvo bilo predstavljeno srebrom, tako u
životinjskom carstvu posle lava dolazi medved. Međutim, postoje detalji, u tome
je fascinantnost Biblije. "Medved koji stoji s jedne strane." Medved predstavlja
svakako sledeće carstvo, medo‑persijsko. Međutim, u toj koaliciji između Miđana
i Persijanaca, Persijanci su u početku slabiji, ali kasnije jači partner, i
većina komentatora smatraju da "medved koji stoji s jedne strane" predstavlja
koaliciju u kojoj su Persijanci bili jači partner. "Tri rebra u ustima svojim."
Ja sam gledao mnoštvo slika. Znate šta su radili biblijski komentatori u prošlom
veku? Oni su propovedali o ovome, jer ovo je fascinantno, videćete do kraja.
Možda sada nećete uspeti da sve detalje shvatite. Međutim kasnije, kada budete
čitali, vi ćete se uvek vraćati na ovo poglavlje. I sećam se jednog
propovednika, sveštenika, koji je propovedao o ovome, i kada je govorio o lavu
on je napravio od nekog papira, oni to zovu "papir muši", to je neki žvakani
papir. U Holivudu su pravili te životinje, ali to je bio jako skup papir. Kaže,
da bi napravio sve ove četiri zveri, trebalo je da proda kuću. I onda je
propovedao o prvoj zveri kao lavu, i sakrio je ispod propovedaonice, i onda ju
je izvadio i kazao: "Evo!" Onda je govorio o drugoj, medvedu koji drži tri rebra
u ustima. I danas na univerzitetu na kome sam ja studirao postoje ove životinje
koje su načinjene od tog žvakanog papira, vrlo lake kad ih dodirnete, ali vrlo
lepo načinjene, slikovito. Ja obično ne koristim slike, ali postoji mnoštvo
slika koje su načinjene o ovom materijalu. Dakle, prva zver predstavlja
vavilonsko carstvo, medved predstavlja medo‑persijsko carstvo, "stoji s jedne
strane" predstavlja koaliciju u kojoj su Persijanci bili jači partner; "tri
rebra u ustima", smatraju komentatori, predstavljaju prve tri osvojene države
koje su Miđani i Persijanci osvojili i postali svetska imperija. To je svakako
carstvo koje je vladalo pre njih, to je Vavilon, zatim jedna druga država koja
se zvala Lidija, i Egipat na jugu. Znači "tri rebra u ustima", na osnovu većine
biblijskih komentatora, su tri osvojene države, to su Vavilon, Egipat i Lidija.
Pokušajte da pratite. "Ustani i jedi mnogo mesa", smatra se da je ovo aluzija na
svirepost Persijanaca i Miđana koja je bila nadaleko poznata. To je dakle druga
zver, medo‑persijsko carstvo, od 538. do 333. odnosno 331.
godine.
6.
stih: "Potom videh, i gle, druga, kao ris, imaše na leđima četiri krila kao
ptica, i četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast." Po čemu se leopard ili
ris razlikuje od lava? Ljut je, brz je, možda je malo brži od lava. Međutim, da
bi se naglasila brzina osvajanja, koliko je lav imao krila? Imao je dva. Koliko
ris ima krila? Četiri. Dakle, da bi se naglasila brzina osvajanja tog carstva,
onda se kaže "ris", pa još ima četiri krila. Da li znate da nikada niko,
takoreći u istoriji, nije osvojio celi onaj ondašnji poznati svet kao što je to
učinio Aleksandar Makedonski? Četiri krila, brzina osvajanja. I onda sledeći
tekst kaže: "I četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast." "Četiri glave",
smatraju biblijski komentatori, ustvari predstavljaju četiri generala. Kada je
Aleksandar Makedonski umro u Vavilonu, vrlo mlad, njegova četiri generala:
Kasander, Lizimah, Ptolomej i Seleuk, su preuzeli njegovo carstvo. Ptolomejci su
ostali u Egiptu i Palestini, Seleuci su ostali u Siriji, takođe i delu
Palestine, a Kasander i Lizamah su podelili Makedoniju i Aziju. To je treća
zver.
Sve
dosadašnje zveri možemo objasniti zoološkim kategorijama. Međutim, ova četvrta o
kojoj ćemo čitati je vrlo čudna, i zato umetnici kad su je slikali nisu znali
kako da je opišu i naslikaju. Slušajte kako je opisana ova četvrta zver: "Potom
videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati ...", koga
predstavlja ova četvrta zver, da li već znate? Rimsko carstvo. "Koje se trebaše
bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i satiraše, i
gažaše nogama ostatak." Da li vas ovo podseća na gvozdene noge u liku, da li se
sećate? "I razlikovaše se od svih zveri pređašnjih, i imaše deset rogova." Kao
što je rimsko carstvo predstavljeno gvožđem u onom liku, tako je ovde ta zver
čudna, strašna, jaka, "imaše jake zube gvozdene, jeđaše, satiraše, i gažaše
nogama ostatak, i imaše deset rogova". Moja namera nije u ovom predavanju da vam
govorim o ovim carstvima, jer sam govorio o tome u drugim predavanjima. Cilj je
ono što sada sledi. Kada se raspalo Zapadno rimsko carstvo, na teritoriji
Zapadnog rimskog carstva, zanimljivo je, zato je ovaj detalj vredan pažnje,
stvorene su, ni manje ni više, deset država. Dakle, na toj teritoriji, kada je
propalo Zapadno rimsko carstvo, 476. godine naše ere, nastalo je deset državica.
Ovde se kaže da su to deset rogova. Rog u Bibliji predstavlja vlast, moć. Dakle,
koje su to države? To su bili: Alemani, Franci, Burgundi, današnja Nemačka,
Francuska i druge države, Španija, i tako dalje. Dakle, to su tih deset rogova.
Biblija kaže, ovo je pisano, vi znate, u 6. veku pre Hrista, "imaše deset
rogova."
Međutim, šta se zbiva? Osmi stih: "Gledah rogove, i gle, drugi mali rog
izraste među onim, a tri prva roga iščupaše se pred njim, i gle, oči kao oči
čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari." Ovo je već
zanimljivo. Dakle, pojavljuje se jedan mali rog. Tri prva roga su se isčupala
pred njim, vreme njegove pojave jeste u vreme kada su već postojali deset
rogova. Tri prva roga se isčupaše pred njim, iako izgledaše mali. Međutim, ne
samo to. "Gle, oči kao oči čovečije bijahu na tom rogu, i usta koja govorahu
velike stvari." Mi za sada ne znamo ko je ta sila, međutim, dozvolite da čitamo
dalje tekst, i onda ćemo polako objašnjavati. Pre nego što idemo dalje, videćete
da u ovoj sedmoj glavi postoje pokreti. Od drugog do osmog stiha scena se zbiva
na Zemlji. Zatim deveti i deseti stih, scena se zbiva na nebu. Tu je sud. Zatim
11. i 12. stih, ponovo se scena zbiva na Zemlji. Zatim dalje, 13. i 14. ponovo
na nebu. Samo da vidite da je ovo dobro strukturirano poglavlje koje ima svoje
pokrete. Hajmo da čitamo dalje tekst postepeno, i da vidimo tumačenje koje daje
sam Danilo. Ono što znamo za sada jeste da je postojalo prvo carstvo, drugo
carstvo, treće carstvo, grčko‑makedonsko, četvrto carstvo, rimsko carstvo. Znamo
da su posle raspada tog rimskog carstva nastale deset državica, ali kada su one
nastale pojavio se jedan mali rog, "imaše oči kao oči čovečije, i imaše usta
koja govorahu velike stvari", i pred njim su se iščupala tri roga. Koja je ta
sila ili moć koja se pojavila na ovoj teritoriji Evrope posle raspada paganskog
Rima?
9.
stih, scena se zbiva na nebu, o ovom sudu ćemo govoriti i kasnije: "Gledah dokle
se postaviše prestoli, i starac sede", starac ovde predstavlja Boga, "na kom
beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna", ovo su
antropomorfizmi, pokušaj da se opiše Božja ličnost, "presto mu beše kao plamen
ognjeni, točkovi mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred
njega, tisuću tisuća služaše mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred
njim; sud sede i knjige se otvoriše." Ovde je opisan dakle Bog koji je sudija
sveta. O kom delu suda je reč, o tome treba posebno govoriti; ja verujem da sud
ima nekoliko delova. Kad Hristos bude došao na ovu Zemlju znaće se tačno ko će
biti spašen, ko neće biti spašen. Zato se u Bibliji govori o takozvanom
"pre‑sudu", koji prethodi Hristovom dolasku, koji je već otpočeo na nebu, na
osnovu biblijskih proročanstava. O tome ćemo govoriti uz proročanstvo o 2300
godina. Ovaj deo teksta verujemo da se odnosi na taj sud koji prethodi Hristovom
drugom dolasku. Međutim, 11. stih kaže: "Tada gledah radi glasa velikih reči
koje govoraše onaj rog, i gledah dokle ne bi ubijena ona zver i telo joj se
raščini i dade se da izgori ognjem." Ovde je sada rog poistovećen sa zveri.
Velike reči je govorio taj rog. I onda 12. stih kaže: "I ostalim zverima uze se
vlast, jer dužina životu beše im određena do vremena i do roka." I onda je kraj
istorije sveta u 13. stihu: "Videh u utvarama noćnim, i gle, kao sin čovečiji
...", ko je sin čovečiji u Bibliji? Isus Hristos. 40 puta je Isus Hristos na
sebe primenio ovaj izraz "sin čovečiji". "Sin čovečiji iđaše na oblacima
nebeskim, i dođe do starca", starac ovde predstavlja Boga oca, "i stade pred
njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu služe svi narodi i plemena i
jezici, vlast je njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se njegovo neće
rasuti." Ovde je opisano sve, vidite. Opisana je prva zver, druga zver, treća
zver, četvrta zver, deset rogova, mali rog, sud Božji, kraj istorije, Hristos
prima vlast. Cela istorija je ovde opisana. Međutim, mi u ovom trenutku još ne
razumemo tačnu interpretaciju teksta.
U 15.
stihu kaže ovako: "Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje
uznemiriše me." Dakle ova vizija ga je uznemirila. "Pristupih k jednome od onih
koji stajahu onde", verovatno nebeskom biću, anđelu, "i zamolih ga za istinu od
svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znači." Evo sada tumačenje, u samoj
Bibliji, vrlo jasno i jednostavno, fascinantno. Evo šta anđeo kaže Danilu sada:
"Ove četiri velike zveri jesu četiri cara", ili kazali smo carstva, "koji će
nastati na zemlji. Ali će sveci višnjega ...", ko su sveci višnjega? To je narod
Božji, oni koji će biti spašeni; "... preuzeti carstvo, i držaće carstvo vavijek
i dovijeka." Ovde je rezimirano sve ono što je rečeno. Ali 19. stih kaže: "Tada
zaželjeh znati istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo
strašna, i imaše zube gvozdene i nokte bakarne, i jeđaše i satiraše, a ostatak
nogama gažaše. I o deset rogova što joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i
tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oči i usta koja govorahu velike stvari
i bijaše po viđenju veći od drugih." U početku smo shvatili da je to mali rog, i
u teologiji je on poznat kao mali rog, međutim sada iznenada biblijski pisac
kaže da je on veći od svih drugih. Na prvi pogled on je mali, ali u suštini on
je veći od svih drugih. Šta je radio taj mali rog? "Gledah, i taj rog vojevaše
sa svecima i nadvlađivaše ih." Koji su ti sveci, šta smo kazali? To je narod
Božji, to su verni ljudi. Ovde u tekstu kaže: "Gledah i taj rog vojevaše ...",
šta znači "vojevaše"? Ratovao je. "I nadvlađivaše ih.", dakle reč je o bukvalnom
ubistvu, ratnoj pobedi i sl. 22. stih kaže: "Dokle dođe starac, i dade se sud
svecima višnjega, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo." Znači, biće jedan
period u istoriji čo večanstva kada će mali rog ubijati svece Višnjega, ali će
postojati sud Božji, kada će Bog suditi i tom malom rogu.
23.
stih kaže, sad je objašnjenje, fantastično: "Ovako reče: 'Četvrta zver biće
četvrto carstvo na zemlji, koje će se razlikovati od svih carstava, i izješće
svu zemlju i pogaziti i satrti. I deset rogova jesu deset careva, koji će
nastati iz toga carstva, a posle njih nastaće drugi, i on će se razlikovati od
pređašnjih, i pokoriće tri cara.'" Sada, 25. stih je vrlo bitan: "I govoriće
reči na Višnjega", znači protiv samoga Boga će govoriti reči, "i potiraće svece
Višnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone, i daće mu se u ruke za vreme
i za vremena", ovde je u jevrejskom upotrebljen dual koji označava dva vremena,
"i za po vremena." Koliko je to ukupno vremena? Tri i po vremena. Znači Bog će
mu dati, tom malom rogu, da jednostavno govori protiv Boga, da ubija svece
Višnjega, da pokuša da promeni vremena i zakone, i tako dalje. I sve će to on
moći da radi u periodu od tri i po vremena. 26. stih kaže: "Potom će sesti sud,
i uzeće mu se vlast, te će se istrebiti i zatrti sasvim." Istorijski gledano,
koja je to sila, moćna sila, koja je nastala posle 476. godine na teritoriji
bivšeg rimskog carstva, koja će kontrolisati događaje Evrope dugo, dugo vremena?
Da li je postojala neka sila, neko carstvo, neka moć različita od drugih
carstava?
Hajde
da još jedanput pokušamo da identifikujemo mali rog, da budemo sigurni. Ja sam
kod sebe zapisao osam oznaka na osnovu kojih možemo identifikovati mali rog.
Prvo: izašao je iz, ili posle četvrte zveri, znači posle rimskog carstva.
Pojavio se takođe, posle drugih deset rogova, to piše u 24. stihu. Bio je mali
kada se prvi put pojavio, ali sa vremenom postao je veći od drugih rogova.
Trebalo je da pokori tri cara tako da, kada se pojavio, tri druga su bila
isčupana pred njim. To je četvrti kriterijum. Peto: imao je oči kao oči čovečije
i usta koja govore velike stvari, i govorio je reči protiv Višnjega, potirao je
svece Višnjega, ubijao je, pomišljao je da promeni vremena i zakone, i sve to
daće mu se u ruke za vreme, za dva vremena, i za pola vremena. Jedna jedina
realnost, dragi moji prijatelji, koja može zadovoljiti identitet ove zveri,
jeste hrišćanska crkva koja se uzdigla do religiozno‑političke vlasti posle pada
rimskoga carstva, i koja je uživala jedan posebni uticaj na umove ljudi između
6. i 18. veka. Ja znam da sam vas sve šokirao, ja sam namerno kazao hrišćanska
crkva, da li znate zašto? Zato što u tom periodu, to je bila rimsko‑katolička
crkva, ali tada nije postojala pravoslavna crkva, nisu postojale protestantske
crkve, postojala je hrišćanska crkva, tako da smatram da na taj prvi period i
katolici i pravoslavci i protestanti moraju gledati kao na svoju istorijsku
pozadinu. Vrlo je opasno govoriti o ovoj temi. Ja verujem da mnogi od vas
pripadaju katoličkoj crkvi, dozvolite mi da kažem još nešto. U početku,
hrišćanska crkva, kad kažem hrišćanska crkva mislim na crkvu u celini, je nosila
naziv "katolička crkva". Izraz "katolička crkva" nije negativan u svom terminu.
Da li znate šta znači reč "katolička"? Znači "univerzalna" crkva. Zato Ignacije
Antiohijski recimo, naš čovek, tu sa istoka, on je prvi u svojim spisima
koristio izraz "katolička", jer "katolička" znači "sveopšta" crkva Božja,
univerzalna crkva. Međutim ono čemu mi možemo dati negativan prizvuk to je
rimsko‑katolička crkva. Da li me razumete? Kad izrazu "katolička" dodate
"rimsko", to je onda nešto sasvim drugo. To je prva misao. Ja bih kazao i ovo: u
svakom slučaju, o malom rogu postoje interpretacije teologa koji nisu
pravoslavci ni protestanti, nego koji su proistekli iz same katoličke crkve, na
primer jedan od njih je Manuel La Kunca, jezuita iz Čilea, koji je napisao jednu
knjigu, koji je prvi kazao: "Rimski biskup je mali rog." Međutim, ne treba uzeti
jednu ličnost i reći: "Jedan papa je mali rog", treba govoriti uopšte o sistemu
papstva kao takvom. Zašto? Ja ću polako pokušati da vam objasnim. Ali pre nego
što kažem zašto verujem da je sistem papstva mali rog, vi to mnogo bolje
razumete danas. Ako ne razumemo šta se zbiva iza političkih poteza sveta, onda
ćete od danas mnogo bolje, ja verujem, razumeti ova biblijska proročanstva i
današnje događaje.Pre nego što dođemo na tu negativnu stranu, dozvolite da kažem
i sledeće: katolički univerziteti u tom periodu su bili baklja znanja iz prava,
medicine i teologije. Većina katoličkih samostana su imali bolnice, i u to vreme
jedine bolnice koje su vodile brigu o bolesnima, o siročadi i o starijim
osobama. Jezik katoličke crkve je bio latinski, to je bila "lingva franka" za
diplomatiju i trgovinu. Katolički misionari su širili hrišćanstvo u raznim
područjima zapadne Evrope. Dakle i sam izraz nije nešto negativno. Međutim, vrlo
brzo se katolička crkva pretvorila u policajca Evrope. Rimski biskup je delio i
skidao krune. Ne samo to, svako ko se nije slagao sa zvaničnim stavom katoličke
crkve morao je poginuti. To je takozvani "tamni srednji vek" koji je počeo negde
538. godine. Vi znate da je Konstantin bio poslednji car koji je vladao u Rimu.
Šta se događalo? Dakle u Rim su različita varvarska plemena nadirala sa severa.
Konstantin je smatrao da će osigurati sigurnost rimskoga carstva ako prestonicu
preseli u Konstantinopolj, u Carigrad. Kada je jednostavno Konstantin prešao u
Carigrad, u Rimu nije bilo nikog. Ko je bio jedina ličnost koja je trebalo da
štiti taj narod? Rimski biskup. Postepeno, on počinje da uzima vlast u ruke.
Kada je Atila došao da zapali Rim, da li znate ko je izašao da ga susretne?
Rimski papa, koji mu je dao dosta novaca i ovaj se vratio. To je istina, to je
istorijska istina. Dakle, postepeno, rimski biskup počinje da uzima vlast u
svoje ruke.
538.
godine, zvanično, istorijski, on je proglašen ne samo religioznim vođom sveta,
nego i političkim, svetovnim vođom. Da li znate da je delio krune carevima
Evrope? Da li znate da je on i našem Nemanji dao krunu i krstio ga, je li tako?
Ja imam neke primere koji pokazuju želju maloga roga da dominira svetskom
politikom. Na primer, 1076. godine papa Grgur VII informisao je podanike Henrija
IV, u to vreme imperatora Nemačke, da ako se Henrik ne pokaje za svoje grehe,
oni nisu dužni da ga slušaju. I Henrik IV, koji je u to vreme bio najveći monarh
Evrope, najmoćniji, morao je krenuti u hodočašće u Kanosu, jedan grad u Alpima
gde se nalazio papa. Tri dana je najmoćniji monarh Evrope sa bosim nogama u
snegu čekao da ga papa primi i da mu oprosti. Sledeći primer Grgura VII, papa
Pije V 1570. godine napisao je spis "Onaj koji vlada na nebesima", i on je
izjavio da je kraljica Engleske Elizabeta I jeretik i ona nema pravo da vlada, i
da svim njenim podanicima zabranjuje poslušnost. Na Petom lateralskom koncilu,
negde 1512. godine, Hristofer Marcelus je kazao papi, koji ga nije zato ukorio,
sledeće reči, slušajte ove reči, zvanični rimsko‑katolički sastanak: "Ti si
pastir, ti si lekar, ti si vladar, i konačno ti si drugi Bog na Zemlji(!)." Ja
imam ove reči i na latinskom.
Kada
je u pitanju inkvizicija o kojoj je ovde reč: "Taj rog vojevaše protiv svetaca
Višnjega i nadvlađivaše ih", ja sam uzeo podatke iz Nove katoličke
enciklopedije. Inkvizicija je naročito bila razvijena u Španiji u srednjem veku
i predstavlja najtamniji period istorije hrišćanske crkve. Ubijeno je, na
primer, dve hiljade ljudi za pedeset godina u Holandiji, četiri hiljade ljudi u
Francuskoj, u Parizu, za vreme Vartolomejske noći. U religioznom konfliktu, tzv.
"tridesetogodišnjem ratu", inkvizicija ili svi oni koji su ratovali na strani
inkvizicije su ubili negde oko osam miliona ljudi. Ja ovde imam lične podatke da
su bili ubijeni svi oni koji se nisu slagali sa zvaničnim stavom crkve, kao na
primer neki Džon Braun. Oni su pržili njegove noge pre nego što su ga spalili na
lomači. Zatim, zabeležen je jedan drugi slučaj, Helen Štark. Stavili su je u
džak zajedno sa malom bebom i bacili u vodu, gde je potonula. Zatim slučaj
Vilija Fetija, zato što je saosećao sa svojim ocem koga su oni ubili, oni su ga
držali svezanog za jednu ruku i jednu nogu nedelju dana. Pod uticajem nemačkih
običaja i shvatanja, mučenja su upotrebljavana u periodu tog srednjeg veka.
Kasnije je papa Inoćentije IV dozvolio upotrebu mučenja jeretika, dakle svih
onih koji se nisu slagali sa zvaničnim stavom crkve, od strane civilnih vlasti;
možemo nabrojati mnoštvo primera.
Ovo
mi je najmučnije, kad moram govoriti o nekome ko nije tu, ali vi koji ste
pripadnici ove crkve, ja vas molim i želim ovo da kažem: u krilu katoličke crkve
danas ima mnoštvo iskrenih hrišćana koji služe Bogu na najbolji mogući način.
Ali kad govorimo o ovom problemu sa aspekta biblijskih proročanstava, onda
moramo reći istinu, da je sistem papstva, takav kakav je bio, trebao da govori
ljudima o Bogu, o Hristu, o potrebi da se ljudi pripreme za carstvo Božje.
Umesto toga, crkva se bavi mnogo više politikom, oružjem, ubijanjem. Kada su
ubijali negde inkvizitori, oni su kazali: "Pa tu ima i nevinih ljudi", a ljudi
iz crkve su im kazali: "Ubijajte sve, Bog će poznati svoje." Kada o ovome
govorim, ja govorim o svima nama. Vidite, ja ne želim da kažem: "Oni su samo
loši." Potrebno je da se mi koji smo ovde naučimo od istorije, da su u ime Boga
učinjena strašna zverstva, i kada pogledate racionalizam i ateizam koji se
pojavio u 18. i 19. veku, negiranje Boga, odbacivanje Biblije, to je bila jedna
prirodna reakcija protiv mračnjaštva i protiv religije koja više nije ni iz
bliza bila religija koja je opravdavala ono što je trebala da
uči.
Ako
danas pogledate događaje, ja verujem da ćete mnogo bolje razumeti situaciju
danas, gde se isto crkva, bilo koja, molim vas, ali prvenstveno mislim sada na
rimokatoličku crkvu, mnogo više bavi politikom nego objavljivanjem carstva
Božjeg. Oni žele carstvo Božje da stvore na ovoj Zemlji. Ja imam knjigu koju sam
doneo iz Amerike, koju je napisao neki Malakaj Martin, katolički profesor sa
jezuitskog univerziteta u Rimu, koji je jasno izložio planove katoličke crkve,
pre nego što se govorilo o novom svetskom poretku: rimska furija ima za cilj da
vlada svetom. To nije cilj Hristove crkve, molim vas. Ko god, pazite, ko god od
nas bi radio to isto, on pripada istom mentalitetu, istom. Lako je bacati ljagu
na nekog drugog, ali mi moramo i to spomenuti. Ali znajte da svako od nas koji
se, umesto da propoveda Hrista, umesto da govori o planu Božjem za spasenje
ljudi, bavi stvarima koje nisu njegov posao, i svaka crkva čiji zadatak nije
prvenstveno da ljude vodi Hristu i Bogu, nego se bavi drugim stvarima pod
plaštom neke pobožnosti, pripada istom mentalitetu maloga roga, individualno i
kolektivno.
Tekst
kaže: "I govoriće reči na Višnjega." Vi znate da postoje oproštajnice. U Bibliji
piše da je Bog jedini onaj koji može oprostiti greh. Da li to stoji u katoličkoj
crkvi? "Nije istina. Ako imate dosta novca, donesite, i ja ću vam oprostiti šta
god hoćete. Platićete misu i gresi će biti oprošteni." Moramo biti vrlo
pažljivi. "Govoriće reči na Višnjega", drugim rečima, jednostavno navodno on ima
moć da oprašta grehe, on ima moć da spase. Postoji ona trostruka tijara, ona
koju papa često nosi, koja znači da je on gospodar neba, Zemlje i podzemlja čak,
znači smrti.Druga reč u 25. stihu kaže: "I potiraće svece Višnjega", i treća
reč: "i pomišljaće da promeni vremena i zakone." Ja sam govorio o svetkovanju
subote u nekom od prethodnih predavanja. Da li znate ko je izmenio zvanično
subotu u nedelju? Evo, iz Katehizma katoličke crkve, u smislu pitanja. Pitanje
glasi ovako, inače ovo se zove "Katehizam obraćenika u katoličku veru". Prvo
pitanje: "Koji je dan subotnji dan?" Odgovor: "Subota je subotnji dan." 2.
pitanje: "Zašto mi onda svetkujemo nedelju umesto subote?" Odgovor: "Zato što je
katolička crkva prenela svetost subote na nedelju." Zvanični odgovor u Katehizmu
katoličke crkve, molim vas. Ko je čovek, ko je crkva, ko ima moć da prenese
svetost dana koji je Bog posvetio na neki drugi dan? I onda ćete reći: "Konačno,
zar je bitno koji dan svetkujemo?" Bitno je. Jer prekršaj ili tvrdnja jedne
crkve da ima moć da menja Bibliju vodi u inkviziciju. Zato je bitno da se
striktno pridržavamo onoga što ja zapisano u Bibliji. Od onog trenutka kada neko
smatra da ima moć da se udalji od biblijskog teksta i da ide svojim putem, to će
vrlo brzo dovesti do stravičnih posledica. Zato, u prošlom predavanju smo
čitali, oni koji su umrli i koji će biti spašeni, zašto su umrli, da li se
sećate? "Za reč Božju i za svedočanstvo Isusa Hrista", znači ono što je Isus
posvedočio, ono što je On kazao, jer sve drugo vodi u rat, u mač."Pomišljaće da
promeni vremena i zakone", komentatori smatraju da je ovde reč pre svega o
suboti, "i daće mu se", sve to će on moći da radi i da vlada, "u toku tri i po
vremena." Hajmo za trenutak u Apokalipsu, koju smo sinoć čitali, 12. glavu; ovde
je simbolika drugačija, ali je smisao vrlo sličan. Da samo kažem: žena u
Bibliji, žena poštena, čista, predstavlja pravu Hristovu crkvu. S druge strane,
bludnica predstavlja otpalu crkvu. Dakle, u Bibliji postoje, jasno, prava
Hristova crkva, i postoji otpala crkva. I ovde je reč o progonstvu. Mi ćemo
govoriti možda kasnije o ovom celom poglavlju. Uglavnom, 12. glava, 6. stih
kaže: "A žena uteče u pustinju", reč je o pravoj crkvi koja je bila progonjena
od inkvizicije, ona je pobegla u neka tajna mesta, "gde imaše mesto pripravljeno
od Boga, da se onamo hrani hiljadu i dvesta i šezdeset dana." To je jedan tekst.
Zatim, 14. stih: "I ženi dana biše dva krila orla velikoga da leti u pustinju na
svoje mesto, gde će se hraniti vreme i vremena i po vremena, sakrivena od lica
zmijina." Dakle, u Otkrivenju nalazimo takođe isti ovaj period. Žena uteče u
pustinju i tamo će se hraniti tri i po vremena. Pogledajte sada dalje, ovde je
reč o toj zveri, 13. glavu moramo detaljno proučavati, ne želim da počinjem
ovde, jer u 13. glavi, na osnovu većine komentatora, reč je o saradnji katoličke
crkve i Sjedinjenih Američkih Država. To su propovednici propovedali sto pedeset
godina unazad, kada niko u to nije verovao. Mi danas živimo u tom vremenu. U
"Velikoj borbi" ćete naći to opisano. Amerika je protestantska zemlja, niko to
nije očekivao. Danas, nažalost, Amerika je produžena ruka i u uskoj je saradnji
sa Vatikanom. Pogledajte drugi stih: "I zver koju videh beše kao ris, i noge joj
kao u medveda i usta njezina kao usta lavova, i dade joj zmija", to je sotona,
"silu svoju, i presto svoj." Sad je odjednom ovaj mali rog ovde opisan kao da
ima karakteristike svih onih carstava, medved, ris, i tako dalje, sve ono
najgore što je bilo.
Pogledajte treći stih: "I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na
smrt, i rana smrti njezine izleči se. I čudi se sva zemlja iza zveri, i
pokloniše se zmiji, koja dade oblast zveri. I pokloniše se zveri govoreći: 'Ko
je kao zver, i ko može ratovati s njom?'" Posle drugog svetskog rata, kada su
Staljinovi generali govorili da dobro obrati pažnju na odnose sa Vatikanom, on
je oholo kazao: "Kažite mi, koliko Vatikan ima divizija?" A general mu je
odgovorio: "Nijednu, ali mu ne treba nijedna, jer je celi svet pod kontrolom
Vatikana." "Ko je kao zver?" Mi sad vidimo neke konce koje povlači, "i ko može
ratovati s njom?" 5. stih: "I dana joj biše usta koja govore velike stvari i
huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva meseca." Molim vas, ako
uzmete jevrejsku godinu, princip tumačenja biblijskih proročanstava jeste da je
jedan dan jednak jednoj godini. To je princip tumačenja. Mi ovde imamo 1260
dana. Ako uzmete jevrejski mesec od 30 dana, 42 meseca imaju 1260 dana, odnosno
godina. Ako izračunate ovde tri i po vremena, ako kažete da je jedno vreme ‑
jedna godina, to je tri i po godine, a tri i po godine ponovo imaju 1260 dana.
Zato se ovo proročanstvo zove "proročanstvo o 1260 god. dominacije malog roga".
Kazali smo da je 538. godine rimski biskup dobio ne samo religioznu vlast nego i
svetovnu vlast. Hajde da dodamo ovaj period od 1260 godina. Mi stižemo u 1798.
godinu. Tada će, kaže, ovaj mali rog ili ova zver doživeti ranu smrtnu. Šta se
tada dogodilo? Tada je Napoleon ratovao sa rimskim papom, i Napoleonov general
Bertije je došao u Rim dok je papa služio misu, i odveo ga je u čuveno
Avinjonsko ropstvo. Tada se širom Evrope mislilo da se papstvo više nikada,
nikada, nikada neće oporaviti. I dugo vremena su postojali dvojica papa, jedan u
Avinjonu, drugi u Rimu. Jedan je drugog nazivao "antihrist" i "mali rog".
Međutim, Džon Viklif, koji je bio u Engleskoj, poznati reformator, kazao je: "I
jedan i drugi su mali rog." Dakle, to je taj period papske
dominacije.
Kada
je bio zarobljen rimski biskup, svi su mislili: "Gotovo je sa papstvom."
Međutim, Biblija to nije kazala. Šta je kazala Biblija? "Zadobiće smrtnu ranu, i
rana smrti njezine izleči se, i čudi se sva zemlja iza zveri, i pokloniše se
zmiji", to je reč o sotoni, "koja dade oblast zveri." Doći će do izlečenja. I
konačno, ako čitate videćete, doći će dan kada nećete moći ni kupiti ni prodati
ako se ne poklonite zveri. Evo, to piše, možemo čitati, to je u Otkrivenju, u
13. glavi, 17. stih: "Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili
ime zveri, ili broj imena njezina. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj
zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest." Šta
znači broj 666? Ako pogledate kapu koju papa često nosi, videćete da na njoj
piše "VICARIUS FILII DEI", što znači "zamenik sina Božjeg". U tom natpisu leži
odgovor. Ako su vam poznati rimski brojevi lako možete izračunati: V=5, I=1,
C=100, A,R=0, U=V=5, S=F=0, L=50, D=500, E=0; 5 + 1 + 100 + 1 + 5 + 1 + 50 + 1 +
1 + 500 + 1, i kad se sve to sabere dobijamo broj 666. Znači, svako slovo u
natpisu na kapi koju papa nosi ima određenu vrednost u rimskim brojevima. Zbir
tih brojeva, odnosno slova daje broj 666. Proročanstvo je zaista
fascinantno.
Zato je vrlo važno, dragi moji prijatelji, kakvi smo hrišćani, zato je vrlo važno da ostanemo na temeljima Božje reči iznad svega. Svako skretanje od Hristovog učenja je tragično za hrišćanstvo. Negde je Hristos kazao: "Mi smo so zemlji." Šta to znači? Svuda gde hrišćanin živi on bi trebalo da da ukus. Beznađe je svuda oko nas. Hrišćanin je onaj koji ima nadu u svojim grudima, koji zna u šta veruje, koji bolje razume istoriju ovoga sveta. Ili na drugom mestu Isus je kazao: "Vi ste svetlost svetu." Zato je vrlo važno da se i mi poučimo. Mi smo govorili o biblijskom proročanstvu o 1260 godina. Međutim, iznad svega je važno za nas koji živimo, ja verujem pri kraju istorije sveta, da budemo so zemlji. Za ono što su ljudi nekada radili, i ako i danas rade ‑ nose plašt hrišćanstva, a ustvari ne slede Hrista, da mi budemo drugačiji, uz Božju pomoć, naravno, vrlo skromno i ponizno.