UDARNA SNAGA ISTINE - Slava pre Avrama
 
Thursday
2016-12-08
0:05 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Slava pre Avrama »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

 

Isus je pronašao svoju sopstvenu istoriju napisanu u Hebrejskom Svetom Pismu (Luka 24:27). Uloga Mesije je ovde jasno naznačena. Ništa u Svetom Pismu ne nagoveštava da će Starozavetni monoteizam biti radikalno poremećen pojavom Mesije. Velika količina dokaza podržava tvrdnju da apostoli nisu ni za trenutak dovodili u pitanje apsolutno jedinstvo Boga, ili da je pojava Isusa stvorila bilo kakav teoretski problem u vezi monoteizma. Stoga je za jedinstvo Biblije destruktivno reći da je u jednom ili dva teksta u Jovanu Isus opovrgao sopstvenu versku izjavu da je Otac "jedini istiniti Bog" (17:3), ili da je sebe postavio daleko izvan kategorije ljudskog bića govoreći o svesnom postojanju u večnosti. Svakako se njegova molitva za slavu koju je imao pre nastanka sveta (17:5) može lako razumeti kao želja za slavom koja je za njega pripremljena u Očevom planu. Slava koju je Isus namenio svojim sledbenicima im je takođe "data" (Jovan 17:22, 24), ali je oni još uvek nisu primili.[1]

Za jevrejsko razmišljanje je tipično da je sve što je od velike važnosti u Božjoj nameri - Mojsije, Zakon, pokajanje, Carstvo Božje i Mesija - "postojalo" sa Bogom od večnosti. Na taj način Jovan može da govori o raspeću kao da se "dogodilo" pre nastanka sveta (Otkr. 13:8, KJV). Petar, koji je pisao kasnije u prvom veku, i dalje zna za Isusovu "preegzistenciju" samo kao o postojanju u Božjem planu (1. Petrova 1:20). Njegove propovedi u ranim poglavljima Dela oslikavaju identično gledište.
 
Ali šta je sa omiljenim tekstom u Jovanu 8:58 koji se koristi kao dokaz da je Isus postojao pre Avrama? Da li isus ipak sve remeti govoreći da je, sa jedne strane, Otac jedini "istiniti Bog" (17:3, 5:44) - a da on sam nije Bog, već Sin Božji (Jovan 10:36) - a da je, sa druge strane, on, Isus takođe večno biće? Da li on definiše svoj status u okviru prepoznatljivih kategorija Starog Zaveta (Jovan 10:36; Ps. 82:6; 2:7) samo da bi postavio nerešivu zagonetku govoreći da je živeo pre Avrama? Da li je problem Trojstva, koji nikada nije odgovarajuće rešen, nastao zbog jednog Jovanovog teksta? Zar nije mudrije čitati Jovana 8:58 u svetlu Isusove kasnije izjave iz 10:36, i ostatka Svetog Pisma?
 
U potpuno jevrejskoj atmosferi koja preovlađuje u Jevanđelju po Jovanu je najprirodnije pomisliti da Isus govori na način koji je bio prihvaćen među onima koji su učeni u duhu rabinske tradicije. U jevrejskom konceptu, tvrdnja o "preegzistenciji" ne znači da neko tvrdi da je večno biće! To, međutim, znači da neko ima apsolutni značaj u božanskom planu. Isus je svakako glavni razlog za stvaranje. Ali stvoriteljska aktivnost Jednog Boga i njegov plan za spasenje se ne manifestuju u jedinstvenom stvorenom biću, Sinu, do Isusovog rođenja. Isus je kao osoba nastao kada je Božje samoizražavanje dobilo oblik ljudskog bića (Jovan 1:14).[2]
 
Poznata je činjenica da je razgovor između Isusa i Jevreja često bio pun nerazumevanja. U Jovanu 8:57 Isus zapravo nije rekao, kao što izgleda da su Jevreji pomislili, da je on video Avrama, već da se Avram radovao što će videti Mesijin dan (v. 56). Za pretka se očekuje da vaskrsne poslednjeg dana (Jovan 11:24; Mat. 8:11) i uzme učešće u mesijanskom Carstvu. Isus je tvrdio da je superioran u odnosu na Avrama, ali u kom smislu?
 
Kao "Jagnje Božje" on je "raspet pre stvaranja sveta" (Otkr. 13:8, 1. Pet. 1:20) - naravno, ne doslovno, već u Božjem planu. Na taj način je Isus takođe "postojao" pre Avrama. Stoga je Avram mogao da gleda unapred na dolazak Mesije i njegovog Cartva. Mesija i Carstvo su dakle "večni" u smislu da ih je Avram "video" očima vere.[3]
 
Izraz "ja sam" iz Jovana 8:58 sigurno ne znači "ja sam Bog." To nije kao što se često tvrdi, božansko ime iz 2. knj. Mojsijeve gde Jahve izjavljuje: "Ja sam onaj koji jeste" (`ego eimi o ohn`). Isus nikada ne uzima tu titulu. Tačan prevod ego eimi iz Jovana 8:58 je "ja sam On", odnosno obećani Hrist (isti izraz postoji u Jovanu 4:26 "Ja sam koji s tobom govorim [Hrist]").12 Pre nego što je Avram rođen Isus je "predskazan" (vidi 1. Pet. 1:20). Isus ovde iznosi značajnu tvrdnju da ima apsolutnu važnost u Božjim namerama.
 

1. Za jevrejsko razmišljanje je tipično da se za ono što je obećano u budućnosti može govoriti kao da već postoji u Božjem planu. Stoga u Jovanu 17:5 Isus je već "imao" slavu "u" Oca. Slava je bila obećana nagrada. Hrišćani takođe već "imaju" nagradu koja se čuva na nebu. To je nagrada "u" Oca (Mat. 6:1; isto Jovan 17:5: "slavu koju imadoh u Tebe pre nego svet postade"). "U nekim jevrejskim spisima, preegzistencija se pripisuje očekivanom Mesiji, ali samo kao zajednička sa drugim uvaženim stvarima i osobama, kao što su šator, Zakon, grad Jerusalim, sam zakonodavac Mojsije, narod Izraela" (Ottley, Doctrine of Incarnation, str. 59).

2. Uporediti G.B. Caird, The Development of the Doctrine of Christ in the New Testament, str. 79: "Jevreji su verovali isključivo u preegzistenciju personifikacije; mudrost je bila personifikacija, ili božanske osobine, ili božanske namere, ali nikada osobe. Ni Četvrto jevanđelje ni Poslanica Jevrejima nikada ne govore o večnoj Reči Mudrosti Božje na način koji nas navodi da pomislimo da se radi o osobi."

3. H.H. Wendt, D.D., komentarišući Jovana 8:58 kaže: "Isusov ovozemaljski život je predodređen i predskazan od strane Boga bre Avramovog vremena" (The Teaching of Jesus, Vol. II, str. 176).
Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz