piše: Dragoslava Santrač
Nekad
i sad
Izgleda
kao da je ceo svet prožet osećanjem nesigurnosti. Niko ne može
da ostane ravnodušan prema zbivanjima u svetu. Svet je zahvaćen
ratovima, ekonomskom krizom, kriminalom, nemoralom. Naučnici
tvrde da prirodni izvori vode i važnih sirovina neće moći
još dugo da zadovoljavaju potrebe sveta. Mnogima se čini da je
na pomolu kriza svetskih razmera. Koji stav hrišcani treba da zauzmu
u takvim prilikama?
Današnje
vreme veoma podseća na jedno istorijsko razdoblje koje je opisano
u Svetom Pismu - na pretpotopno vreme (1. Mojsijeva 5,32–9,29).
Proroci Naum (Naum 1,8) i Danilo (Danilo 9,26) prepoznali su u potopu
tip ili sliku poslednjeg Božijeg suda. Hristos je kazao da će
završnica ljudske istorije biti slična vremenu koje je bilo
neposredno pred potop (Jevanđelje po Luki 17,26-27). Zato je važno
da izveštaj o potopu ponovo proučimo i izvučemo pouke iz
njega.
Kako
je sve počelo?
Posle
pada u greh odmah su se pokazale razorne posledice greha. Već u
prvoj generaciji dogodilo se ubistvo. Kajin, ubica svog brata, postao
je rodonačelnik odmetnika od Boga (1. Mojsijeva 4,1-24). Njihovo
bezakonje brzo se širilo i Zemlja je ubrzo bila preplavljena buntovništvom
usmerenim protiv Boga.
Tek
od rođenja Sitovog sina, Enosa, počelo se prizivati ime
Gospodnje (1. Mojsijeva 4,26). U 5. poglavlju postoji
genealogija onih koji su poštovali Boga. Zanimljivo je da se Kajinova
genealogija završava Lamehom, koji je predstavljen kao veliki
pobunjenik protiv Boga (1. Mojsijeva 4,19.23-24), dok se Sitova
genealogija završava Nojem, koji je jednako živeo po Božijoj
volji (1. Mojsijeva 5,32; 6,9).
Dakle,
već u to vreme jasno su se odvojile dve grupe ljudi, čiji su
predstavnici bili: Lameh (predstavnik puta zlih) i Noje (predstavnik
puta pravednih). Na početku šestog poglavlja čitamo o
kulminaciji velike borbe između dobra i zla.
Sinovi
Božiji, kćeri ljudske i divovi
Zamislite
svet toga vremena kao pozornicu. Nalazite se na početku
neverovatne drame. Na početku šestog poglavlja (stihovi 1-4)
predstavljeni su prvi učesnici: sinovi Božiji i kćeri
ljudske, iz čijih brakova su nastali tzv. divovi. Ko su zapravo
ovi učesnici? Neki smatraju da su sinovi Božiji - anđeli
koji nisu mogli da odole lepoti kceri ljudskih, pa su stupili u
zabranjene odnose sa njima iz kojih su nastali divovi, polubožanska
bića. Ovo podseća na dobro smišljen mit. Međutim, da
li je izveštaj o Potopu mit?
Najpre
pogledajmo zašto navedeno tumačenje nije ispravno. Prvo, Hristos
je jasno rekao da se anđeli ne žene (Jevanđelje po Luki
20,34-36). Drugo, kada se prouči stil pisanja 1. Mojsijeve
knjige jasno se vidi da je pisac, Mojsije, pažljivo nastojao da
izbegne mitske elemente. To se, na primer, vidi u Mojsijevom izboru
termina za Sunce (nazvao ga je "velikom lampom" a ne Šemeš
– Sunce jer je to bilo ime paganskog mitskog bozanstva), Mesec,
bezdan, itd. i treće - takvo tumačenje nije u saglasnosti sa
porukom iz izveštaja. Naime, izveštaj o Potopu završava se Božijim
sudom nad grešnim ljudima. Bog, otkriven u Svetom Pismu, nikada ne bi
kaznio čovečanstvo zbog greha koji su počinili anđeli.
Koga,
onda, predstavljaju navedene grupe? Ključno pravilo u tumačenju
biblijskog teksta je sagledavanje stiha u njegovom kontekstu, tj. u
svetlosti okolnih stihova, a zatim i celog poglavlja, biblijske knjige
i, na kraju, celog Svetog Pisma. To ćemo sada i učiniti. U
1. Mojsijevoj 1. i 2. poglavlju dat je izveštaj o stvaranju, u 3.
poglavlju izveštaj o padu čoveka u greh, u 4. poglavlju data je
genealogija onih koji su odstupili od Boga, a u 5. poglavlju
genealogija onih koji su ostali verni Bogu. Stoga, kada se u 6.
poglavlju susrećemo sa terminima "sinovi Božiji" i
"kćeri ljudske" mi smo već ranije upoznati sa
podelom čovečanstva na one koji služe Bogu i one koji su se
odmetnuli od Boga. O tome da je termin "sinovi Božiji" već
poznat od ranije pokazuje i gramatički član koji se u
jevrejskom tekstu nalazi uz taj termin. Osim toga, genitiv u
jevrejskom jeziku pored toga što označava pripadnost (sinovi
koji pripadaju Bogu i kćeri koje pripadaju ljudima), takođe
označava kvalitet ili karakter (sinovi koji odražavaju karakter
Božiji; kćeri koje odražavaju karakter ljudi). Dakle,
"sinovi Božiji" su Sitovi potomci, a "kćeri
ljudske" su Kajinove kćeri.
Pored
"sinova Božijih" i "kćeri ljudskih" postoji
još jedna zagonetna grupa, a to su "divovi" (4. stih). Neki
smatraju da se ovde radi o grupi polubožanskih bića. Međutim,
jevrejska reč "nefilim" prevedena kao
"divovi" u nastavku 4. stiha objašnjena je sa "silni
ljudi od starine na glasu". Reč je o potomcima Sitovih
potomaka koji su napustili Boga. Sveto pismo njih naziva
"nefilim". Ovde se krije ironija: oni koje su ljudi smatrali
silnima, poznatima, bili su u Božjim ocima "nefilim", što
u prevodu sa jevrejskog znaci "oni koji su pali". Mnogi
Kajinovi potomci bili su izumitelji različitih veština: gudači,
svirači, kovači (1. Mojsijeva 4,21.22). Iako poznati i
veliki u očima svoje okoline, ovi ljudi su u Božijim očima
bili samo pala stvorenja.
Dijagnoza
Iskvarenost
čovečanstva koje je živelo u vremenu koje je prethodilo
Potopu bila je velika, jer su čak i sinovi Božiji odstupili od
Boga rukovodeći se u svom životu požudom i pohlepom. Peti stih
opisuje potpunu degradaciju čovečanstva. Dijagnoza je više
nego zastrašujuća: sve misli ljudi bile su svagda samo zle. Ali,
nisu samo misli ljudi bile zatrovane zlom. Stihovi od 11. do 13.
pokazuju da se Zemlja napunila bezakonjem (u originalu stoji
nasiljem). U 4. stihu za mlade ljude se tvrdi da su bili "silni
ljudi", izraz koji u jevrejskom znači "nasilnici",
"ratnici". Kada je Bog pogledao na Zemlju "ona beše
pokvarena (uništena), jer svako telo pokvari svoj put na zemlji"
(12. stih). Svaka ćelija čovekovog bića bila je zahvaćena
rakom greha.
Sapatnik
u nevolji
Da
li Bog vidi zlo na Zemlji? Šta Bog preduzima u odnosu na pojavu
takvog stanja?
Stihovi
5. i 12. pokazuju da Bog vidi. On vidi sve. Stanje voljene planete
Zemlje ne ostavlja Boga ravnodušnim. Naprotiv, 6. stih opisuje Božiji
bol: "Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na Zemlji i bi
mu žao u srcu." Mnoge zbunjuje misao da se Bog pokajao. Međutim,
ovde se ne radi o pokajanju kao o promeni mišljenja ili žaljenja što
je nešto učinjeno (to značenje bi odgovaralo jevrejskoj reči
"šuv" koja se ne spominje u tekstu). Značenje
jevrejske reči "naham" koja se javlja u 6. stihu je
"uzdisati, činiti duboke udisaje", "biti
izneveren, ožalošćen".
Bog
je duboko uzdisao, patio zbog tragedija na Zemlji i, nastavlja 6.
stih, bilo mu je žao u srcu. Ovde postoji još jedna zanimljivost u
jevrejskom tekstu. Naime, jevrejska reč "acav"
prevedena sa "bi žao", takođe ima znacenje "biti
u bolu, mučiti se". Tu istu reč Mojsije je upotrebio u
1. Mojsijevoj 3,16-17 kada je pisao da će zbog greha čovek
"s mukom" ("acav") proizvoditi sebi hranu i da
će žena iskusiti muke ("acav") prilikom porođaja.
Tekst,
dakle, govori da zbog čovekovog greha ne pati samo čovek,
nego i sam Bog, kao čovekov Tvorac i Prijatelj. Bog se u
svojoj ljubavi toliko približio čoveku da je postao njegov
sapatnik. Dok čovek podnosi "acav" (patnju) zbog svog
bezakonja, Bog podnosi "acav" (patnju) zbog ljubavi i saosećanja
prema čoveku. Na samom početku izveštaja o Potopu vidimo da
Bog duboko uzdiše zbog ljudskog bezakonja i pati zajedno sa čovekom.
Bogu
je stalo do čoveka. Ova misao je posebno istaknuta u 3. stihu:
"Neće se Duh moj doveka preti s ljudima." To znači
da se Bog borio sa čovekom da ga odvrati od zla i trudio oko
njegovog spasenja. Bog ne prepušta lako čoveka zlu. Bog se
"pre"! On se bori. Iako je dijagnoza već jasna, stanje
očigledno, Bog u svojoj milosti daje čovecanstvu još 120
godina. Bogu nije mila smrt. Bog želi da isceli.
Lečenje
Međutim,
biblijski tekst se ne zaustavlja na činjenici da je Bog sapatnik
čovečanstva. Bog je više od toga. On je suvereni Gospodar
svemira, Gospodar koji ima rešenje za probleme čovečanstva.
Ako ljudi ne donesu rod pokajanja, Bog mora da pristupi
"radikalnoj" metodi lečenja. Kada smrtonosni rak promeni
sve ćelije jednog organa, neophodna je amputacija tog organa da
bi se spaslo ostalo telo.
Zato
u 7. stihu Bog, kao suvereni Gospodar sveta, najavljuje
svoj sud. Drugi deo 7. stiha pokazuje da se Božiji suverenitet i
pravo da sudi svetu, ne sukobljava sa Božjim sažaljenjem i milošcu.
Štaviše, ova dva aspekta neodvojivo su povezana, jer je namera suda
spasenje onih koji se uzdaju u Boga. Bog traži nekoga da spase i
nalazi Noja (8. stih). Jevrejski tekst kaže da je Noje našao milost
"u Božijim očima". Bog posmatra svet, tražeci čoveka
koji čezne za pravdom i istinom.
U
stihovima 13. i 17. Bog iznosi Noju svoju nameru da učini kraj
nasilju i bezakonju na svetu. Međutim, u 14. 15. i 16. stihu Bog
daje Noju uputstva za izgradnju kovčega koji će pružiti utočište
onima koji budu prihvatili njegova upozorenja. Božija namera nije da
uništi, nego da spase i sačuva. Ova misao je dva puta neposredno
izrečena – u stihovima 19. i 20. čovek uništava i greh
razara.
Biblijski
tekst pokazuje da su ljudi prvi uništili Zemlju (11-13. stih). Bog
stavlja tačku na ono što su ljudi dugo činili, ponudivši
im spasenje i novi zivot. Bog je u svojoj milosti stavio tačku na
proces uništavanja koji je čovek sprovodio na Zemlji. Stanje
koje je vladalo na Zemlji neposredno pred potop bilo je strašnije
nego što se to obicno misli. Kada je Bog pogledao Zemlju, ona je bila
pokvarena, tj. uništena (12. stih). Bog potopom donosi kraj
neopisivim zločinima i nemoralu na Zemlji. "Jer evo pustiću
potop na Zemlju, da istrebim svako telo, … sve će
izginuti" (17. stih).
Božije
ALI
Sve
će izginuti! Bez obzira koliko strašno zvučale ove reči,
Božiji sud je pravedan. Međutim, Bog nastavlja: "ALI ću
s tobom učiniti zavet svoj." (18. stih) Ovo je veoma važno
"ali". Ono je ulilo nadu i sigurnost u Nojevu dušu. Ono
takođe donosi nadu ovom svetu. To "ali" je izraz Božije
blagodati, Njegovog očinskog sažaljenja i želje da svoja
stvorenja sačuva u životu (19. i 10. stih). Iza njega se krije
žrtva Božijeg jedinorodnog sina Isusa Hrista.
Do
stvaranja zaveta došlo je Božijom inicijativom. Na Božiji poziv
Noje je odgovorio ljubavlju i poslušnošću (22. stih).
Centralna
pouka
Izveštaj
o Potopu govori o Božijoj ljubavi. Ljudi u ovom izveštaju često
vide gnevnog, osvetoljubivog Boga, zato što tekst površno
čitaju. Da je pouka o Božijoj ljubavi i milosti zaista centralna
u izveštaju, vidi se i iz strukture izveštaja. Naime, izveštaj o
Potopu napisan je u kajastičkoj strukturi. Da bismo je bolje
razumeli, kajasticku strukturu uporedimo je sa trouglom. Na levoj i
desnoj stranici trougla zapisani su događaji koji su usko
povezani ili se kao u ogledalu tematski ponavljaju, a na vrhu, u
centru istaknuta je ključna poruka teksta.
Kajastička
struktura izveštaja o Potopu (vidi sliku)
pokazuje da je centralna poruka izveštaja - Božija vernost zavetu sa
svojim narodom. U srcu ove strukture nalazi se prvi stih 8. poglavlja:
"A Bog se opomenu Noja". Bog je sklopio zavet sa Nojem i obećao
mu je da će mu sačuvati život. Bog je održao svoju reč.
Dok je besnela oluja i voda nosila malenu barku, dok se sve treslo,
gromovi i munje parali nebo, Noje je bio bezbedan zato što je Bog
veran svom zavetu.
Nekad
i sad
Nasilje
i bezakonje i danas su preplavili svet. "Divovi", nasilnici
i ratnici, seju strah i nemir. Mnogi žive vođeni požudom i
pohlepom. Mnogi sinovi Božiji napuštaju Boga zadivljeni kćerima
ljudskim i uživanjem ovog sveta. Istorija se ponavlja.
Da
li je na pomolu nova kataklizma, smak sveta? Sveto Pismo govori o Božijoj
intervenciji kao u vreme potopa. Međutim, bez obzira što postoje
mnoge sličnosti između vremena potopa i poslednjeg vremena,
postoji i važna razlika. Bezakonje i nasilje na ovom svetu na kraju
vremena neće oprati voda potopa, nego vatra Hristovog drugog
dolaska! Posle toga, po Božijem obećanju, zlo se više nikad neće
podići. Biće to naše konačno, večno izbavljenje.
Kada Bog danas posmatra Zemlju, On to čini sa istim bolom i uzdisanjem kao u pretpotopno vreme. Bog vidi. On sve vidi. Bog traži ljude koji, kao nekada Noje, čeznu za pravdom i istinom. Bog želi da načini zavet sa njima i sačuva ih u zivotu. Da li si odgovorio na Božiji poziv? Da li si sklopio zavet sa Bogom krštenjem? Ako jesi, osloni se na Božija obećanja i veruj Bogu do kraja, jer je On veran svom zavetu. On nas neće zaboraviti. Ako nisi, razmisli. Bog te poziva i čeka tvoju odluku. Donesi ispravnu odluku.