UDARNA SNAGA ISTINE - ADVENTISTI
 
Friday
2016-12-09
7:50 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
ADVENTISTI »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

ADVENTISTI

Adventisti

Opste napomene

Ime "adventisti",ili "adventizam" dolazi od latinske reci "adventus" sto znaci dolazak. Misli se ovde na drugi dolazak Hristov. Prema tome, adventisti su ljudi koji ocekuju drugi dolazak Hristov, a adventizam vera koja propoveda da ce Hristos doci po drugi put na zemlju da sudi svetu. Ovakav naziv ne oznacava nam neku specificnost adventisticke sekte, jer cela Crkva od svog postanka do danas veruje i propoveda da ce Hristos ponovo doci na Zemlju da sudi zivima i mrtvima i da Njegovom carstvu nece biti kraja. Tako upravo i glasi sedmi clan Nikejsko-carigradskog Simvola vere:"Verujem...i u jednoga Gospoda Isusa Hrista Sin Bozijeg...koji ce opet doci sa slavom da sudi zivima i mrtvima, i Njegovom carstvu nece biti kraja". Prema tome svaki hriscanin je adventist, pa naziv "adventist", koji je ova sekta izabrala za sebe deluje suvise siroko, jer obuhvata u sebi daleko vise ljudi koji toj sekti ne pripadaju, nego sto ima pripadnika te sekte.

Medjutim, adventisti smatraju sebe posebnom grupom koja ocekuje skori dolazak Hristov kao dogadjaj koji nije daleko od naseg vremena.

No, ni ta razlika ne opravdava njihov naziv. Prvo, Crkva nikad nije odredjivala datum kad ce doci Hristos jer sam Hristos nije taj datum niti godinu igde prorekao. On otvoreno kaze apostolima da "o danu tome i o casu niko ne zna, ni andjeli nebeski, do Otac sam"(Mt.24,35). A kad su ga apostoli posle vaskrsenja ponovo upitali o tom casu, On im je opet odgovorio:"Nije vase da znate vremena i leta koje Otac zadrza u svojoj vlasti"(Dap.1,7). Zato Crkva jednostavno izrazava tvrdu veru da ce Hristos "opet doci", ali ne odredjuje godinu i datum njegovog ponovnog dolaska. Drugo, adventisti nisu jedini koji ocekuju Hristov dolazak u najskorije vreme. To isto cine i Jehovini svedoci, i druge razne sekte. Iz istorije Crkve znamo da je bilo i u ranijim vekovima, recimo u vreme reformacije, raznih pojedinaca koji su odredjivali godinu Hristovog ponovnog dolaska, ili su bar tvrdili da je taj dolazak tu blizu, "pred vratima". Tako su anabaptisti iz 16. veka, na primer Hans Hut, Melihor Hofman, Nikolaus Storh i drugi propovedali skori dolazak Hristov. Takvih "proroka" bilo je i u doba apostola Pavla pa je zato upravo i pisao poslanicu Solunjanima.

Prema tome naziv "adventisti" bilo da se shvati u onom opstem crkvenom shvatanju, bilo u posebnom sektaskom smislu, ne oznacuje nesto posebno, neku karakteristiku koja bi bila samo njihova. Zato su ih baptisti i Jehovini svedoci nazivali milerovci po njihovom prvom "proroku" i osnivacu Mileru, a njihovu veru "milerizam".

Kratka istorija adventizma

Postanak

Osnivac adventisticke sekte, Vilijam Miler, rodio se 1781. godine u gradu Pitsfildu u drzavi Masacusets (SAD). Po zanimanju je bio farmer bez neke vece skolske spreme, ali je vrlo mnogo citao. U mladim godinama zapao je u drustvo nevernika, deista, pa je odbacivao Bibliju, iako je po zvanicnoj veri pripadao jednoj baptistickoj sekti. U drustvu nevernika ostao je dvanaest godina. Medjutim kada je imao trideset cetiri godine, u njemu se probudilo religijsko osecanje i interesovanje za Bibliju. Citajuci Bibliju vrlo revnosno, vratio se veri svojih otaca i stekao nepokolebivo uverenje da su se sva biblijska prorocanstva ostavrila. Duboko ga je zainteresovalo pitanje kad ce biti drugi dolazak Hristov. Tumaceci knjigu proroka Danila i Apokalipsis dosao je jos 1818. godine do licnog ubedjenja da je Hristov drugi dolazak vrlo blizu, najvise kroz dvadesetpet godina Hristos ce ponovo doci na zemlju. Miler se borio sam sa sobom celih devet godina dok se nije najzad resio da izidje javno sa svojim proracunom datuma drugog dolaska Hristovog. Tek 1831. godine on je to svoje otkrice objavio u propovedima, a zatim i u knjizi "Dokazi iz Biblije i istorije za ponovni dolazak Hrista oko 1843. godine". Knjiga se pojavila 1833. godine. Knjiga je tvrdila da ce Hristos doci izmedju 21. marta 1843. i 21. marta 1844.

Njegovim dokazima koji su se mnogima ucinili ispravni i neoborivi poverovalo je mnogo ljudi. Oni su, nazivajuci se vec tada "adventistima", poceli da se pripremaju za susret sa Hristom. Vec nekoliko sedmica pre ocekivanog vremena vecina je prekinula sve zemaljske poslove. Iskreni verni su ispitivali brizljivo svaku misao i svaku zelju svoga srca, kao da se nalaze na samrtnoj postelji i da kroz nekoliko casova za sve na zemlji moraju zaklopiti oci"-tako adventisticka "prorocica" Jelena G.Vajt opisuje stanje tih prvih adventista. Drugi pisci dodaju da su ti adventisti cak bili obuceni u bele haljine i da su grupno na poljani ocekivali dolazak Hristov sa duhovnim pesmama i poklicima "Dodji,Gospode Isuse". Doduse, Jelena Vajt porice da su za tu priliku adventisti sili sebi bele haljine, no taj detalj nije ni od kakve vaznosti. Vazna je cinjenica da se Milerovo prorocanstvo pokazalo laznim. Hristos, kao sto to svi vidimo, nije dosao. "Oni koji su sa iskrenom verom i srdacnom ljubavlju ocekivali svoga Spasitelja, doziveli su gorko razocaranje"-iskreno priznaje Jelena Vajt. A tek Miler! Kako se on osecao? U jednom otvorenom pismu pokajnicki je priznao svoju zabludu. Mnogi razocarani napustise ga. No, on je ipak, buduci vatreno ubedjen u matematicku ispravnost svojih proracunavanja, ponovo trazio u Bibliji objasnjenje u cemu je greska, gde je pogresio, kad se Hristos nije pojavio onog dana koji Mu je on, tako reci, zakazao.

Milerov prijatelj Snou (S.S.Snow) dobio je "nebesku svetlost" i "pronasao" gde je bila greska u Milerovom proracunu. U prici o deset devojaka koja se upravo odnosi na drugi dolazak Hristov (Mt.25,1-13) receno je da je zenik zakasnio sa dolaskom i da je dosao u ponoc. To po tumcenju Snoa znaci nista drugo, nego da Hristov dolazak treba cekati pola godine kasnije nego sto je bio proracunao Miler. Dakle, Hristos ce doci 21.oktobra 1844. a ne kao sto bese izracunato 21.marta.

Eto nove nade! Mnogi su opet poverovali. Miler se u pocetku drzao vrlo rezervisano prema tom novom proracunu. Tek 6.oktobra i on se prikljucio vernicima i poverovao da ce tog dana Hristos doci.

A bostonski trgovci, kao trgovci! Od svega prave pazar, pa i od nove adventisticke nade. Bilo da su i oni poverovali, ili ne, bilo da su hteli da naprave dobar pazar, bilo da su hteli malo da se narugaju adventistima, u oglasima svojih radnji istakose reklame:"Belo odelo za vaznesenje po najjeftinijoj ceni i poslednjoj modi".

Adventisti se ponovo iskupise da docekaju Hrista. Ponovo pobozni, uzdasi i pozivi: Dodji, Gospode Isuse! Ponovo pokajanje i ispitivanje srca i savseti. Parola dana bila je:"Evo zenik dolazi"! Miler opisujuci te momente kaze:"Nema velikog izrazavanja radosti...Ne cuje se klicanje...Pevaci cute: oni cekaju da se prikljuce andjeoskoj vojsci, nebeskim horovima... Jelena Vajt izvestava nas da su poklic "Evo dolzai zenik" oni najodaniji poziv i polsusali. "Zemljoradnici su ostavili svoje zito u polju, zanatlije svoj alat i posli sa suzama u ocima i velikom radoscu da objave opomenu."

Ali, sve je bilo uzalud! Hristos opet nije dosao. Adventisti su ostali prazni kao ono nekad u vreme proroka Ilije svestenici Valovi koji su pola dana vikali "Vale, uslisi nas"(1.Car.18,26). Glasa niotkuda, niti ikakav znaka! Razocaranje je bilo potpuno. Josua Hajms (Josua Himes), Milerov prijatelj iz Bostona, koji je jos 1840. godine izdao prve adventisticke novine pod naslovom "Znaci vemena", pisase: "Ja sam napustio skup i plakao kao dete. Vreme je proslo, a ocekivani Gospod nije dosao. Mi moramo reci kao nekada Marija Magdalina:"Uzese Gospoda iz groba i ne znamo gde ga metnuse"(Jn.20,2). Slicno se izrazava i Jelena Vajt. A baptisticka verska zajednica kojoj je pripadao Miler i ciji je propovednik bio, vec sita bruke i skandala, iskljucila ga je iz svoje sredine i Milera i njegove pristalice, u januaru 1845.


Dalji tok istorije

Sta sad?! Mnogi se pokajnicki vratise svojim bivsim maticnim verskim zajednicama, a neki ostadose i dalje uz Milera. Pod utiskom drugog razocaranja sam Miler je 3. decembra 1844. godine pisao:"Primorani smo da osnujemo svoju odvojenu crkvu: Bog neka nam oprosti".

Prva briga bila je objasniti zasto Hristos nije dosao kad je po Milerovom tumacenju prorostva trebalo obavezno da dodje bar 1844.(22.X)

Posle ponovnog i ponovnog ispitivanja Biblije nadjeno je najzad,"objasnjenje" zasto Hristos nije dosao. Pogreska je bila zapravo dvostruka. Prvo, Danilovo prorocanstvo na koje se Miler u svojem tumacenju pozivao (Dan.8,14) i ne kaze da ce Hristos posle 2300 dana doci na zemlju, nego da ce se tada "ocistiti svetinja". Drugo, Miler je pogresno shvatao da se pod izrazom "ciscenje svetinje" podrazumeva ociscenje zemlje vatrom Hristovog suda. Novi pogled u Bibliji poucio ih je da to "ciscenje svetinje" znaci ciscenje nebeske svetinje, a ne zemaljske. Dakle, posto je Milerova biblijska racunica tacna, tog dana, 22.oktobra 1844. godine ipak se desilo nesto izuzetno vazno. Tog dana Hristos je usao u nebesku svetinju i zapoceo je istrazni sud, "sud od kuce Bozije"(1.Petr.4,17). Sad, ko moze da proveri sta se desava na nebu, nek osporava tezu! Inace adventisti tvrde da je Bog "ciscenje nebeske svetinje" cudesno otkrio Hiramu Edisonu odmah drugi dan posle promasenog cekanja.

Na pitanje koliko vredi Milerovo proricanje osvrnucemo se kasnije, a sada produzimo istoriju adventista.

Miler, iskljcen iz baptisticke zajednice, poceo je odmah organizaciju svoje nove verske zajednice. Iste godine on sazove skupstinu u mestu Olbani na kojoj je konstituisana nova verska zajednica adventista odvojena od baptista. Uskoro je Miler umro (1849.god) ostavivsi za sobom tek novoosnovanu zajednicu. Bilo je mnogo krupnih teoloskih problema na kojima se zajednica pocepala na razne grupe. Jedni su kao i Miler, praznovali nedelju a uskoro su se pojavili "adventisti sedmog dana", ili subotari koji su presli na praznovanje subote, jer su smatrali da je to jedini pravilan nacin slavljenja Boga i ispunjavanja Bozjih zapovesti.

Nove licnosti i nova ucenja

Jos za zivota Milerova jedan od njegovih propovednika Stor propovedao je nauku da po ucenju Biblije ne postoji besmrtna dusa, i da gresnici nece biti kaznjeni vecnim mukama nego vecnim unistenjem. Njegove pristalice nazivase se "adventisti hriscani". Njihovi protivnici koji su verovali u besmrtnost duse i vecnost gresnickih muka nazivali su se "Evandjelski adventisti". Pokraj njih postojala su i "Adventisticka braca" i "Ujedninjeni adventisti". No, najvise pristalica pridobili su "Adventisti sedmog dana ili sbotari".

Iako su adventisti od samog svog pocetka praznovali nedelju, dakle bili "nedeljari" a ne "subotari", ipak se subotarstvo kod njih razvilo vrlo rano, jos za zivota Milerovog. Neka Jevrejka Rahilja Preston presla je u adventizam i pocela propovedati da treba praznovati subotu. Josif Bets (Joseph Bates) takodje je bio zastupnik praznovanja subote. On je 1846. godine napisao knjigu o praznovanju subote. Knjiga je postigla medju adventistima veliki uspeh.

Ali izgleda da bi sve to ostalo bez veceg znacaja i uticaja da se ideji praznovanja subote nije pridruzila i Jelena Vajt (1827-1915). Bila je to vrlo energicna i darovita zena. Ona je u toku svoga dugog zivota napisala 43 knjige i brosure i oko cetiri hiljade raznih clanaka objavljenih u adventistickim casopisima. Ona je tvrdila o sebi da je dozivljavala nekakve vizije za vreme kojih je stojala nepomicno, bez disanja, otvorenih ociju. Adventisti veruju da je ona tada dobijala razna otkrivenja iz nebeskog sveta, pa je smatraju za Bogom danu prorocicu. Tim svojim vizijama ona je poduprla Milerovo tumacenje da je Hristos 21.oktobra usao u nebesku svetinju i tamo zapoceo istrazni sud pa zato nije dosao toga dana na zemlju kao sto je to proracunao Miler i kao sto su svi adventisti to nesumnjivo ocekivali. Osim toga, jedna od njenih "vizija" potvrdjivala je potrebu praznovanja subote.

Naime, ona kaze da je imala viziju nebeske skinije i tamo videla Kovceg zaveta. Hristos joj je otvorio poklopac sa kovcega u kojem su bile one dve kamene ploce sa Bozijim zapovestima koje je Mojsije dobio od Boga na Sinaju.

Dalje kazivanje ima dve verzije. Po jednoj verziji cetvrta zapovest je bila tamna pa je Jelni dato objasnjenje da je to stoga, sto ljudi ne postuju tu zapovest nego su mesto subote uveli praznovanje nedelje. Po drugoj verziji cetvrta zapovest je bila okruzena svetloscu, a objasnjenje je glasilo da je to stoga sto je to "jedina zapovest koja definise zivoga Boga, koji je stvorio nebo i zemlju i sve sto je u njima. Kad su bili polozeni temelji zemlje, onda je bio polozen i temelj suboti".

Ma koliko da je Jelena Vajt naglasavala da njeni spisi nisu nikakva zamena niti dopuna Biblije, ipak su njene vizije, narocito sto se tice praznovanja subote, imale prakticno bas taj efekat, pogotovo kod sveta zeljnog okultnih senzacija. Inace Jelena Vajt je bila neumorni propovednik adventizma-subotarstva tako da je obisla ne samo celu Ameriku, nego je 1885. godine dosla i u Evropu gde je obisla novoosnovane adventisticke opstine u mnogim evropskim zemljama.
Jos jedan promasaj

Reformisticki pokret adventista sedmog dana je posebna grana adventista subotara. U toku prvog svetskog rata su se medjusobno zavadili na pitanju ucesca adventista u ratu. J.Vincen(J.Wintzen)njihov istaknuti funkcioner, napisao je u decembru 1915. godine clanak "Hristos i rat". Tvrdio je da "Biblija sasvim ozbiljno uci da se ucescem u ratu ne narusava ni sesta ni cetvrta zapovest Bozja. Ovo je izazvalo medju adventistima u Nemackoj velike i zucne rasprave. Opozicija je upotrebljavala vrlo krupne i teske izraze na racun zvanicnog pravca izrazenog u spomenutom clanku. Pristalice takvog shvatanja nazivane su "varalicama" i "poboznim nitkovima", a "Strazar istine"-adventisticki casopis "Reformnog pokreta"-isao je tako daleko, da je tu grupu adventista uporedjivao sa slikom zene bludnice koja jase na zveri, prema viziji opisanoj u 17.glavi Otkrivenja Sv.Jovana Bogoslova. Tu sliku inace adventisti primenjuju na Rimokatolicku crkvu.

Posle Milerovog promasaja u odredjivanju datuma ponovnog Hristovog dolsaka, adventisti sedmog dana vise ne izracunavaju bas datum drugog Hristovog dolaska, nego se zadovoljavaju samo tvrdnjom da su ovo poslednji dani i da "ovajnarastaj nece proci dok se sve to ne zbude"-kao da je Hristos to rekao za svoj drugi dolazak, a ne za razorenje Jerusalima. I kao da je pod recima "ovaj narastaj" mislio na generacije iz naseg doba a ne na one generacije kojima je neposredno i govorio o propasti Jerusalima.

Medjutim "Reformni pokret" nije mogao nikako da se odlepi od te cudne antibiblijske zelje da proracuna datum drugog Hristovog dolaska. Njihov americki vodja Rajt (Reidt) iz Long-Islanda proglasio je 6.februar 1925. za dan ponovnog Hristovog dolaska. On je taj dolazak
cak i potanko opisao. Hristu ce trebati sedam dana dok ne stigne na Zemlju. Usput ce se pomalo zadrzati na pojedinim planetama koje bude sreo, da bi na njima izdao uputstva i naredjenja koja se ticu ishrane zemaljskih pravednika koje ce On povesti u nebo.(Paul Scheurlen,o.c.p.66-68)

Kao sto je svima poznato, prosao je sa svojim prorostvom kao i Miler. Pa, iver ne pada daleko od klade!

Adventizam kod Srba

Nama Srbima adventisticki propovednici sizu tek pocetkom 20 veka. Prema izvestaju koji donosi Albin Mocnik bivsi predsednik adventista u nekadasnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, medju Srbima u bivsoj Austro-Ugarskoj adventizam se javlja 1903. godine, i to u Mokrinu u Boljevcima. Adventisticki "Glasnik" br. 1 za 1975. godinu objavljuje da je 6.12.1947. godine u Loku umro jedan od najstarijih adventista u drzavi, Rada Maletin, koji je "istinu primio" jos 1910. godine u Beogradu, a "zavet s Gospodom" ucinio 1911.u Turiji. Takodje u istom broju "Glasnika" prestampan je jedan clanak iz nekadasnjeg adventistickog lista "Sionska straza" br.1 za 1914. godinu, u kojem pisac clanka N.Z.iznosi "Kako je istina dosla u Stari Sivac", to jest kako je on kao berberin u tome mestu postao subotar jos pre 1913. godine, i kako je u novembru te godine pod uputstvom "brata" Maksa Ludevika preveo svoju zenu i jos dva prijatelja u subotarstvo.

U Beogradu su prvi propovednici adventizma primeceni 1909. godine. Skupljali su se na molitvene sastanke po privatnim kucama. Najpre u Dalmatinskoj ulici br. 30 kod nekog ciglara Antonija Stankovica. O tim njihovim sastancima imamo iscrpan izvestaj od pokojnog prote Ljubomira Mitrovica("Miroljuba") u njegovim spisima:"Verske lutalice" i "Iz tame na svetlost". On je verovatno bio prvi srpski svestenik na teritoriji ondasnje kraljevine Srbije koji je pastirski delovao medju novim sektasima. Po njegovim izvestajima bilo ih je 1911. godine oko desetak dusa koje iz Beograda, koje iz raznih mesta: Zarkova, Barajeva, Zemuna, Cente i Kikinde. On cak navodi i imena prisutnih.

Stvaranjem nove drzave Srba, Hrvata i Slovenaca posle prvog svetskog rata razne grupe adventista su se ujedinile u posebno misionarsko polje novostvorene drzave. Istaknute vodje bili su: Albin Mocnik sa sedistem u Beogradu, Robert Silinger sa sedistem u Novom Sadu i Ziva Janac sa sedistem u sremskom selu Nikinci. Sva trojica su bili vrlo aktivni, no prvenstvo ipak pripada Mocniku. On je u Beogradu osnovao "subotnu skolu", "misionarsku skolu" za spremanje misionara i kolportera(knjigonosa), "Samaricansko drustvo" i drustvo "Preporod". "Preporod" je bio zakupio salu od Srpskog lekarskog drustva na Zelenom Vencu br.1 u kojoj je drzao svoje molitvene sastanke subotom i svoja predavanja nedeljom uvece. Pisac ovih redova je kao student teologije prve i druge godine svojih studija (1934. i 1935.) vrlo cesto odlazio na nedeljna vecernja predavanja da slusa Lorencija I Djordja Kalezica.

Posle drugog svetskog rata adventizam se na teritoriji SFRJ razmahao svom snagom, tako da su podignute mnoge i mnoge adventisticke bogomolje, narocito po Uzoj Srbiji i to u mestima i krajevima koji ranije nisu ni culi za subotare. Osim tih "domova molitve" adventisti su otvorili i svoje bogoslovske skole, imaju svoju biblijsku dopisnu skolu, svoje horove, svoje folklorne grupe koje ucestvuju na adventistickim saborima u inostranstvu (na primer u Becu), redovno odrzavaju casove veronauke. Imaju subotom molitvene sastanke sa predavanjima na kojima ucestvuju ponekad i vise predavaca kao i horovi i recitatori. Pri predavanjima sluze se po potrebi najmodernijim tehnickim sredstvima, i izbegavaju staromodne termine i nazive.

Primera radi, pisac ovih redova moze navesti iz licnog iskustva jedno vrlo efikasno predavanje kojem je prisustvovao u adventistickom molitvenom domu u Beogradu u ulici Bozidara Adzije, pre nekoliko godina.

Prvo su izisli na propovedaonicu nekoliko lica raznih doba starosti. Jedno dete pozdravlja dobrodoslicom svu decu svoje vrsnjake. To isto ucinise jedan mladic i devojka. Zatim jedan zreo covek, i najzad jedan starac. Tema predavanja je bila ono sto bismo mi nazvali "Teoloski dokaz o postojanju Bozijem". Medjutim, takav naziv oni nisu upotrebili. Ta terminologija je za njih staromodna i kompromitovana. Pre samog predavanja jedan mladic, rodom iz Crne Gore, majstorski je izrecitovao Njegosevu pesmu "Crnogorac svemogucem Bogu". Zatim jedan mlad predavac (mozda Lorencin sin onog starog Lorencina) vrlo elokventan, recit, iznosio je vanredne primere teologije i, upotrebivsi kono projektor u boji, vodio nas od zvezde do zvezde i od magline do magline kroz celu vasionu. Predavanje je ostavilo vanredan utisak. A bilo je zacinjeno pesmama koje je izvodio jedan vrlo veliki hor same omladine, i sa nekoliko tacaka koje su izvodili omladinski oktet i jedan omladinski kvartet. Sve se zavrsilo masovnom pesmom "Zasto da dremas pred vratima carstva" koju je uz pratnju harmoniuma pevala cela masa prisutnih od nekoliko stotina dusa.

Ne samo to. Umeju ponekad da ubace svoje stvari gde im se covek uopste ne nada. U maju 1939. godine osvecen je kamen temeljac Svetosavskog hrama. Tada je isla velicanstvena pravoslavna litija iz Saborne crkve preko Terazija do Svetosavskog platoa na Vracaru, gde treba da se polozi kamen temeljac za Svetosavski hram. U litiji su ucestvovale mnogobrojne korporacije i razne muzicke grupe. Neke od njih su svirale pravoslavne crkvene melodije, na primer svetosavski tropar treceg glasa "Puti vovodjascago", onaj osmog glasa "Pravoslavija nastavnice". Jedna muzicka grupa svirala je neku melodiju pesme koju sam cuo vise puta na molitvenom sastanku adventista u sali drustva "Preporod",a cije pocetne reci glase:"Gde nalazi dusa svoj pokoj i mir?", sa refrenom posle svake strofe:"Domovina duse na nebu je tam". Kasnije, cak 1956. godine nasao sam su u Vrnjackoj Banji sa jednim starim adventistom, mislim da se zvao Sodarevic ili Sudarevic i on mi rece da je ta pesma vec tada bila izbacena iz adventisticke pesmarice jer ne odgovara adventistickom ucenju o dusi. Cak je i "Politika" pisala o prodoru adventista, u br. 5520.

Adventisticka propagandna literatura je vrlo bogata i vrlo raskosno i moderno uredjena. vecinom u koloru. Naslovi knjiga su vrlo zavodljivi. Ne moze se naci knjiga sa staromodnim nazivom "Katihizis", ili "Biblijska istorija" ili "Dogmatika". Ne! Njihove knjige sadrze sve to, ali pod drugim, privlacnijim naslovima koji mogu da zagolicaju interesovanje prolaznika. Na primer:"Velika borba izmedju Hrista i Sotone", "Ima li zivota u vasioni", "Resenje svetske krize", "Nada ovog sveta", "Suvremeni covjek i Biblija", "Ispunjenje vekovne teznje covecanstva", "Na pragu novog doba".

Organizacija i aktivnost adventista

Adventisticka verska zajednica ne samo sto je vrlo bogata, nego je i vrlo organizovana i disciplinovana. Tamo se tacno zna sta ko sme i sta ko moze da cini. Kad se u nekom mestu pridobije nekoliko lica, obrazuje se opstina. Njom upravljaju jedan ili dva propovednika koji imaju svoje pomocnike. Osim njih u opstini postoji narociti odbor "komitet" koji vodi poslove opstine. Vise opstina iz neke pokrajine sacinjava okruzne saveze, a ovi sacinjavaju "Uniju" koja moze da obugvata vise zemalja. Unije svake godine salju svoje delegate na unionisticku konferenciju. Ona nosi naziv Generalna konferencija i ona je najvisa vlast za adventiste celog sveta. Ona se odrzava svake cetvrte godine. Ona bira jednu posebnu komisiju od 35 clanova koja vodi brigu za misionarenje u celom svetu.

Adventisticke misije su vrlo zive. Imaju adventisti u svetu mnoge skole, od osnovnih do univerziteta. Izdrzavaju mnoge bolnice i druge karitativne ustanove. Imaju svoje radio stanice u pojedinim zeljama, imaju svoje fabrike itd.

Sabravsi sve ovo, adventizam predstavlja jednu vrlo mocnu organizaciju u svetu. Oni misle da na osnovu svega toga zasluzuju naziv "Crkva", a niposto sekta, jer se ne smatraju frakcijom bilo koje crkve. Pozivaju se cak i na to sto su u mnogim drzavama uspeli da izdejstvuju za sebe zvanicni naziv "Hriscanska adventisticka crkva".

No, iako imaju tako mocnu organizaciju, adventisti u svetu i kod nas ipak ne predstavljaju jednu jedinstvenu celinu nego su pocepani na razne sekte kao sto je to vec spomenuto napred. U SFRJ registrovano je nekoliko adventistickih "crkava", i to: Hriscanska adventisticka crkva, Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana, Crkva Bozja sedmog dana i Crkva Bozja, koja ne priznaje Jelenu Vajt za prorocicu.

Iz ovog kratkog pregleda istorije adventizma vidimo jednu cudnu pojavu. Naime, nijedna sekta u istoriji hriscanstva nije startovala sa tako velikom brukom i sramotom da ju je Hristos pred celim svetom ocigledno demantovao u njenom osnovnom i najglavnijem stavu -i to dvaput!- a pri svem tom, ona je postigla u svetu vece uspehe nego ikoja druga sekta! Kako objasniti taj paradoks?

Pravo objasnjenje mogao bi dati samo onaj kome su poznati putevi Bozjeg promisla. Za nas obicni ljudski razum vazi ono sto je po Bibliji i po samom razumu nesumnjivo. I Biblija i razum i svakidasnje iskustvo uveravaju nas da u ovom svetu ne postize uspehe samo Bog, nego i Satana. Adventisti uce da je papstvo antihrist, pa ono ipak ima vise uspeha nego oni. Po recima Biblije antihrist ce pred kraj sveta i veka postici daleko vece uspehe u svetu nego Crkva. Spasitelj je jednom prilikom cak postavio pitanje:"Ali sin covecji kada dodje, hoce li naci veru na zemlji?"(Lk.18,8).

Drugo, i Biblija i razum kazu da se Bog ne moze varati niti lagati. Prema tome, "ako bi neki prorok rekao u ime Gospodnje pa se ne zbude, i ne izvrsi se, to je rijec koje nije rekao Gospod, nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se"(5.Mojs.18,22).

Trece, istorija nas ocigledno uverava da je Miler, osnivac adventizma. On je govorio "u ime Gospodnje", na "osnovu reci Bozje", a njegovo se prorostvo nije ispunilo. I to dvaput neispunjeno! Dakle?

Ucenje adventista

Adventisti usvajaju mnoge dogme koje ima i Pravoslavna Crkva. Mozemo cak reci: ceo Nikejsko-carigradski simvol vere, i to bez rimokatolickog dodatka "Filiokve". U njihovim brosurama "Vjeruju ranog hriscanstva" koje obradjuje Slankamenac, vec na prvoj stranici prvog broja odstampan je Simvol vere Nikejsko-carigradski tacno onako kako ga drzi Pravoslavna Crkva. Objektivan pravoslavac ne moze da ne pohvali tako
nesto. Medjutim, oni imaju svoje tumacenje toga Simvola, a sto je najvaznije, pokraj istina izlozenih u tome Simvolu oni imaju i svojih specificnosti za koje Crkva nije znala niti zna.

Adventizam kao protestantska sekta ima izvesnih ucenja koja su zajednicka svima protestantima, ima i takvih koje su zajednicke mnogim sektama a ne pripadaju samo adventistima, i ima takvih ucenja koja su bas specificno adventisticko-subotarska.

U onu prvu grupu spadaju:

a) Izvor vere i pravilo istinitosti nekoga verskog ucenja je samo Sveto pismo bez Svetog predanja. Sveto pismo samo sebe tumaci. Nije potrebno rukovodstvo Crkve ni svetih otaca.

b) Covek se spasava samo verom u iskupiteljsku zrtvu koju je Hristos podneo.

g)Hristos je jedini posrednik izmedju Boga i coveka, On je nas prvosvestenik i prema tome ne treba se obracati molitveno svetiteljima ni Bogorodici.

d) Nema sedam svetih tajni. Postoji obavezno obred krstenja i vecere Gospodnje (pricesca) ali se hlebac i vino ne pretvaraju u telo i krv Hristovu. Ne postoji posebno svestenstvo, nego opste.

dj) Odbacivanje postovanja ikona, relikvija i krsta.

e)Odbacivanje monaskih zaveta i svetiteljskih asketskih podviga.

U onu drugu grupu verskih tvrdnji koje pripadaju jos nekim protestantskim sektama a ne samo adventistima spadaju:

a) Ucenje da covek nema posebnu duhovnu dusu razlicitu od tela, besmrtnu i neraspadljivu, nego je dusa isto sto i krv, ili prosto ziv covek. Prema tome, ne postoji nikakav zagrobni zivot. Mrtvi do vaskrsenja "spavaju". Vera u besmrtnost duse je po adventistickom, i uopste po sektaskom ucenju, izum satanin kojim je on prevario nase praroditelje ubedjujuci ih protiv Bozje pretnje i opomene da oni nece umreti(1.Mojs.3,4).
To shvatanje je razlog vise da se ne treba molitveno obracati svetiteljima jer oni nisu zivi, oni su stvarno sasvim mrtvi.

b) Vera u skori dolazak Hristov takodjer je jedna od karakteristicnih ucenja za adventiste. No ne samo za njih, nego i za neke druge sekte, na primer Jehovine svedoke. Kao sto smo videli iz dosadasnjeg izlaganja, iz toga ocekivanja i rodila se adventisticka sekta i naziv. U pocetku su odrejivali bas datum drugog dolaska. Sada, posle dvostrukog promasaja Milerovog, to vise ne cine. Zadovoljavaju se tvrdnjom da su se "znaci vremena" pred drugi dolazak ispunili i da je taj dogadjaj "pred vratima". Hristos ce doci kad se zavrsi istrazni sud na nebu ili "ciscenje nebeske svetinje".

Ima pisaca koji tvrde da su adventisti i posle neuspelih Milerovoh proricanja ipak odredjivali nove datume drugog Hristovog dolaska. Navode se godine 1913.,1914.,1924.,1925.,1945.,1955. Moze biti da su ti pisci pomesali adventiste na ovom pitanju sa nekim drugim sektama. U adventistickim knjigama te se godine ne spominju. A i u predavanjima i privatnim razgovorima ne navode godinu dolaska.

v) Po verovanju adventista vaskrsenje mrtvih nece biti jedinstven dogadjaj za sve ljude istovremeno, nego u dve etape. Prvo ce vaskrsnuti pravednici, a posle gresnici. Tako postoje dva vaskrsenja, prvo i drugo.

g) U vezi sa ovakvim shvatanjem vaskrsenja stoji verovanje u hiljadugodisnje carstvo Hristovo, ili hilijazam. Adventisticki spisi to ovako predstavljaju. Prvo ce se ispuniti znaci predvidjeni u biblijskim prorocanstvima za poslednje dane. Zatim dolazak Hristov i vaskrsenje pravednika. Zatim vaznesenje pravednika sa Hristom na nebo, gde ostaju hiljadu godina u carstvu Hristovom. Za to vreme zemlja ce biti pusta, a satana odvezan (Treba ovde naglasiti da ima hilijasta koji veruju da nece hiljadugodisnje carstvo biti na nebu nego ovde na zemlji). Posle hiljadu godina vaskrsavaju mrtvi gresnici, satana biva pusten na slobodu na zemlju da vara gresnike. Hristos sa pravednicima i Novim Jerusalimom silazi s neba na zemlju. Satana prikupi gresnike za boj protiv Hrista i pravednika (Harmagedon). No Hristos ga savladjuje, baca i njega i gresnike u jezero ognjeno i sumporno i to im je kraj.

Satana i svi gresnici bice unisteni, a nece biti osudjeni na vecne muke kao sto to veruje Crkva. Posle njihovog unistenja nastaje vecni zivot pravednika i andjela u Bozjem carstvu u kojem ce vladati vecna harmmonija, kao sto bese u svetu pre grehovnog pada.

To je u glavnim potezima eshatolosko ucenje adventista, a sa neznatnim izmenama i drugih sektasa koji veruju u osnivanje hiljadugodisnjeg Hristovog carstva (po nekima na nebu, po nekima na zemlji), pa se zato njihovo ucenje naziva hilijazam, a oni hilijasti.

Ima izvesnih tacaka adventistickog ucenja koja su specificno njihova, iako neka od tih shvatanja usvojise i Jehovini svedoci koji su se pojavili posle adventista i dali tim shvatanjima ipak nesto od svojega tumacenja, tako da nisu bas identicni sa adventistima, nego su slicni, bliski, u sustini skoro isti. Evo tih tacaka.

a) Danilovo prorostvo o buducim carstvima koja ce nastupiti posle Danilovog vremena, posebno prorostvo o "malom rogu"(videti Danilovu knjigu gl.8) oni tumace tako kao da se to odnosi na papu i Rimokatolicku crkvu. A onih 2300 dana i noci o kojima se govori u 14.stihu te glave, Miler tumaci tako da ce1843.ili1844.Hristos doci ponovo. Posto nije dosao, onda su to naknadno protumacili tako da je Hristos tada usao u nebesku svetinju da je ocisti.

b) Po njihovom tumacenju spomenutih Danilovih prorostava u vezi sa prorostvima iz Apokalipsisa gl.13. i 17. papa je antihrist u bukvalnom smislu reci. On je eksponent sotone. Jelena Vajt je napisala jednu knjigu u kojoj izlaze istoriju hriscanstva. Naslov knjige je:"Velika borba izmedju Hrista i sotone". Hristos je olicen u jereticima i sektasima svih vekova, a sotona to je papa i uopste Rimokatolicka crkva.

U mnogim svojim spisoma adventisti izracunavaju cak i antihristov broj 666 iz latinskog natpisa titule koja je po njihovom tvrdjenju napisana u papskoj tijari: Vicarus Filii Dei= Zamenik Sina Bozjeg. Rimokatolicka crkva je po njihovom tumacenju Apokalipsisa "Veliki Vavilon", ona velika bludnica o kojoj se govori u 17.glavi Apokalipsisa, ili "zver" koja je opisana u 13.glavi Apokalipsisa.

Iako je Luter, daleko pre adventista, nazvao papu antihristom, u svome spisu Wider die Bulle des Antichrists (Protiv bule antihristove), a isto tako, iako Pravoslavna crkva ne priznaje papu kao nepogresivog zamenika Hristovog, niti kao vidljivu glavu Crkve, adventisti tu sliku o papi primenjuju delimicno i na Pravoslavnu Crkvu, pa cak i ostale protestante koji slave nedelju kao "znak zveri", kao "papin pecat". U tom se s njima slazu i Jehovini svedoci.

v) Adventisti odbacuju sve hriscanske praznike zajedno sa nedeljom, a vracaju se na starozavetno praznovanje subote. Nedelju je po njihovom misljenju uveo papa i zato je ona znak "apokalipticne zveri", ili "pecat papski", plod delovanja "malog roga" koji ce pomisljati da "promeni vremena i zakone".(Dan.7,25). Praznovanje subote i skori dolazak hristov, to su dve teme koje se obavezno provlace kroz sve njihove besede i napise. Subota je za njih dokaz da su oni prava Crkva, jer "samo oni ispunjavaju svih deset Bozjih zapovesti".

g) Adventisti se drze starozavetnog propisa o podeli jela na cista i necista, pa ne upotrebljavaju svinjetinu. U tome se potpuno slazu sa Jevrejima.

d) Zabranjena je svaka upotreba duvana i alkohola. Cak i za pricesce ili "Veceru Gospodnju" upotrebljavaju slatko vino, ili siru.

dj) Adventisti tvrde o sebi da imaju dar prorostva.

Potanko izlaganje svih ovih tacaka i procena njihove opravdanosti na osnovu Biblije bice iznesena u trecem delu ove knjige. Ovde mozemo naglasiti jos samo to, da su adventisti u svojoj propagandi medju pravoslavnima vrlo nasrtljivi. U tome ih daleko prestizu samo Jehovini svedoci.

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz