UDARNA SNAGA ISTINE - Knjiga proroka Isaije 66

Knjiga proroka Isaije 66

1. Ovako veli Gospod: Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama mojim: gde je dom koji biste mi sazidali, i gde je mesto za moje počivanje?
2. Jer je sve to ruka moja stvorila, to je postalo sve, veli Gospod. Ali na koga ću pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skrušenog duha i ko drhće od moje reči.
3. Ko kolje vola, to je kao da ubije čoveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa; ko prinosi dar, to je kao da prinese krv svinjsku; ko kadi kadom, to je kao da blagoslovi idola. To oni izabraše na putevima svojim, i duši se njihovoj mile gadovi njihovi.
4. Izabraću i ja prema nevaljalstvu njihovom, i pustiću na njih čega se boje; jer zvah a niko se ne odazva, govorih a oni ne slušaše, nego činiše šta je zlo preda mnom i izabraše šta meni nije po volji.
5. Slušajte reč Gospodnju, koji drhćete od Njegove reči: braća vaša, koja mrze na vas i izgone vas imena mog radi, govore: Neka se pokaže slava Gospodnja. I pokazaće se na vašu radost, a oni će se posramiti.
6. Vika ide iz grada, glas iz crkve, glas Gospodnji koji plaća neprijateljima svojim.
7. Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dođoše muke, rodi detića.
8. Ko je ikada čuo to? Ko je video takvo šta? Može li zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim oseti bolove.
9. Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li ću ja, koji dajem da se rađa, biti bez poroda, veli Bog tvoj.
10. Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste.
11. Jer ćete sati sise od utehe njegove, i nasitićete se, ješćete i naslađivaćete se u svetlosti slave njegove.
12. Jer ovako veli Gospod: Gle, ja ću kao reku dovesti k njemu mir i slavu naroda kao potok bujan, pa ćete sati; bićete nošeni na rukama i milovani na kolenima.
13. Kao kad koga mati njegova teši tako ću ja vas tešiti, i utešićete se u Jerusalimu.
14. Videćete i obradovaće se srce vaše i kosti će se vaše pomladiti kao trava, i znaće se ruka Gospodnja na slugama Njegovim i gnev na neprijateljima Njegovim.
15. Jer, gle, Gospod će doći s ognjem, i kola će Mu biti kao vihor, da izlije gnev svoj u jarosti i pretnju u plamenu ognjenom.
16. Jer će Gospod suditi ognjem i mačem svojim svakom telu, i mnogo će biti pobijenih od Gospoda.
17. Koji se osveštavaju i koji se očišćavaju u vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu meso svinjsko i stvari gadne i miševe, svi će izginuti, veli Gospod.
18. A ja znam dela njihova i misli njihove, i doći će vreme, te ću sabrati sve narode i jezike, i doći će i videće slavu moju.
19. I postaviću znak na njih, i poslaću između njih koji se spasu k narodima u Tarsis, u Ful i u Lud, koji natežu luk, u Tuval i u Javan i na daleka ostrva, koja ne čuše glas o meni niti videše slavu moju, i javljaće slavu moju po narodima.
20. I svu će braću vašu iz svih naroda dovesti Gospodu na dar na konjima i na kolima i na nosilima i na mazgama i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim, veli Gospod, kao što prinose sinovi Izrailjevi dar u čistom sudu u dom Gospodnji.
21. I između njih ću uzeti sveštenike i Levite, veli Gospod.
22. Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše.
23. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.
24. I izlaziće i gledaće mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti, i biće gad svakom telu.

Adventisti će vam reći da ovaj odeljak, posebno stih 23, dokazuje da ćemo čak i u Carstvu Nebeskom svetkovati subotu. To je tipično adventističko pogrešno tumačenje. Tekst kaže da će ljudi svetkovati OD jedne subote DO naredne. NE kaže da će ljudi svetkovati subotu i sledeću subotu. Ako razumete jevrejsku i/ili srpsku gramatiku, razumećete da se to odnosi na neprekidno bogosluženje subotom, nedeljom, ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom i ponovo sledeće subote... od jedne tačke u vremenu sve do sledeće. Ovaj stih govori o neprekidnom bogosluženju, ne samo subotnjem bogosluženju. A zašto je sedmica uzeta kao jedinica neprekidnog bogosluženja? Tu knjigu napisao je prorok Isaija, svetkovatelj subote, i namenio je svetkovateljima subote - svom narodu, Jevrejima. Sasvim je prirodno da upotrebi simboliku koju će oni razumeti. Ali je neiskreno tumačiti taj tekst kao da tvrdi da će subota biti svetkovana u Carstvu Božijem, jer to uopšte NIJE ono o čemu tekst govori. Vratite se i pročitajte sami.

Molimo vas pročitajte posebno stih Isaija 66:23 iznad - kaže: "od sobote do subote".

Ako, na primer, kažemo sledeće, kako ćete protumačiti? "Serija se daje svakog petka i od petka do petka nestrpljivo je očekujem."

Da li ćete reći da čekam samo petkom? Ili mislite da čekam ČITAVO vreme od jednog petka do sledećeg? Osnovno poznavanje jezika govori nam da ne čekam samo petkom, već čekam neprekidno - od petka do sledećeg petka.

Ali zašto onda Adventisti menjaju osnovno značenje ove fraze kada se dođe do ovog stiha? Zašto "od subote do subote" moraju da tumače kao "subotom i sledeće subote" ovde, nasuprot tome što u tekstu piše nešto sasvim drugačije?

Takođe, tekst pominje i "od mladine (mladog meseca) do mladine".

Ako tekst dokazuje da Hrišćani treba da svetkuju subotu, onda svakako isti tekst takođe dokazuje da Hrišćani treba da svetkuju mladine (mlad mesec - starozavetni jevrejski praznik). Postojale su tri grupe praznika u Starom Zavetu - godišnji praznici (Pasha, Dan Pomirenja itd) i mesečni praznici - svetkovanje mladog meseca svakog prvog dana lunarnog meseca, a takođe postojali su i sedmični praznici - sedmična subota. Da li ste to znali?

Dakle, ako je Pasha bila jedan od godišnjih praznika koji su ukinuti u Kološanima 2:14-17, onda bi Isaija 66:23 moralo da dokazuje da mi još uvek moramo svetkovati druge dve vrste praznika - sedmične subote i mesečne mladine. Da li Adventisti svetkuju mladine svakog meseca? Ne! Odakle onda razlika između mladina i subote u ovom stihu, kada tekst tvrdi da ćemo ih držati oba?

Kada pogledamo pažljivije, Isaija 66 nigde zapravo ne tvrdi da ćemo mi svetkovati subotu, držati subotu. Tekst jednostavno koristi subotu kao polaznu tačku u vremenu da izrazi da će naše proslavljanje Boga biti NEPREKIDNO.... kao što nam poslanica Jevrejima govori o novoj suboti koja zamenjuje staru sedmičnu subotu - DANAS, ako glas njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša. Mi živimo DANAS, mi bogoslužimo DANAS - neprekidno, ne sedmično.

Jedini razlog zbog čega Isaija koristi izraz "subota" je taj što piše Jevrejima koji su držali subotu i kojima je taj sedmični dan bio važan. To je vremenski trenutak koji oni lako mogu da razumeju. Ali gramatika nas čuva od pogrešnog tumačenja teksta kao proroštva da će se subota svetkovati u budućnosti.

Idući dalje, dokazujemo da se to ne odnosi bukvalno na hrišćansko okruženje: stih 21 pominje sveštenike i Levite... pokažite nam gde imamo starozavetno sveštenstvo i Levite u bilo kom hrišćanskom okruženju - katoličkom, protestantskom, pravoslavnom, ili čak adventističkom ... nema ih. Pomenuto levitsko sveštenstvo više ne postoji - tekst je napisan uz pomoć starozavetnih simbola. Suštinski je važno da prihvatimo taj simbolizam kao lično okruženje autora i njegovih čitalaca, a ne može se (kao levitsko sveštenstvo) izvući doslovno iz konteksta i smestiti u naše okruženje.

Onda, vidimo u stiju 22 da su tu novo nebo i nova zemlja. Zato što to odgovara njihovoj teologiji, Adventisti - bez dublje analize - podrazumevaju da će to biti nakon kraja sveta, a pošto se to još nije desilo, zakon je još uvek na snazi. Međutim, imamo jasne dokaze u Novom Zavetu da su novo nebo i nova zemlja VEĆ došli! To ćemo razmotriti u posebnom članku.