Wednesday
2018-08-22
7:23 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Moja zapazanja u zivotu IV »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 37

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

51) Проблем овога света је у томе што ми не радимо на себи него на другима и то погрешно. Погледајмо само колико се годишње издваја за наоружавање, то је цифра од које се човеку заврти у глави. Замислимо само када би се та средства уложила рецимо у здравство, ја мислим да се за кратко време не би нигде на свету чуо ни уздах, а камоли јаук неког човека. Немојмо никога ни погледати попреко зато што је други и другачији, а на убијање не помишљајмо никада. Када би човечанство одлучило да направи заокрет ка таквом добру спознало би у свом животном искуству да принцип зла заправо онтолошки и не постоји. Шта је добро? То је равнотежа поларитета, а зло је одсуство тог еквилибријума. Наиме, када имамо неравнотежу двојства наступа зло, али саме по себи, стране тога дуала нису зле, него то двонејединство је негативно. Тако на пример, сваки мушкарац у себи од Елохима утеловљује Мушки Принцип, Љубав, а невидљиво, латентно, Принцип Мајке, Мудрост, Женско Почело. Равнотежа је постигнута спајањем мушког и женског бића. Они заједно чине целину и само као такви су у равнотежи, јер прикривени мушки принцип у жене се спаја са прикривеним женским принципом у мушкарцу, а видљиви принцип у мушкарца се спаја са видљивим принципом у жене и тада имамо равнотежу коју зовемо добрим.


52) Небески Оче, Вечни родитељу, Господе Помилуј!
Неки од нас чланова ове СК су током свог живота посећивали разне цркве. Извесни појединци међу којима сам и ја су само одлазили да истраже, испитају шта уче, каква су им веровања са циљем да установе која је црква права, други су се у свакој од њих и крстили јер су поверовали у оно сто су тамо чули. Известан број је разочаран и напустио је све те секте и култове, али неки су можда психолошки инфицирани јер је то ипак био духовни блуд. Наведеним блудничењем ми смо на себе навукли многе науке, навике, погледе на свет и живот који није у складу са Писмом, зато те молимо у име Исуса Христа да нас ослободиш свих негативности које смо тамо покупили. Јер, све док не будемо функционисали као један тим, без напетости и пренатегнутости нећемо бити успешни ни у чему. Такође те молимо за дар исцељења јер овде се чују уздисаји неких од нас који су болесни те им треба помоћи. Захваљујемо ти на могућностима да комуницирамо преко интернета и на новим добронамерним члановима који су заинтересовани да истражију Библију са намером да постану бољи људи. Помози Боже да нико не оде са ове конференције разочаран, јер је неко погазио високе стандарде понашања које смо навели у Правилнику. За све то те молимо у име Исуса Христа, Месију. Амин!

54) Има особа које ће радије претрпети властити материјални губитак него да учине нешто што би другима пружило корисну информацију без обзира што та иста информација може да буде од користи и њима самима. Као илустрацију навешћу следећи случај: замолио сам једног мог пријатеља, који ради за фирму КапиталРС као веб трејдер, да провери да ли компанија исплаћује зараду пошто је у прилици јер има остварени профит, а ја сам заинтересован да радим исти посао те ме то интересује јер ако постоје проблеми код исплате онда такав посао треба заобићи из разумљивих разлога. У току разговора он се сложио да повуче одређени износ јер рече да би и он волео да сазна да ли има проблема код исплате, али сам га ја упозорио да банке наплаћују одређену накнаду те да се распита код своје банке где има девизни рачун колико наплаћују провизију за ту трансакцију. Он рече да би подигао 50 ЕУР на шта сам га ја посаветовао да подигне упола мање, 25 ЕУР да би му што мању провизију наплатили са чиме се он сложио. Али, пошто је рекао да му тај новац није тренутно потребан ја сам му онда предложио да га одмах врати назад. Међутим, након извесног времена, он се одлучује да подигне сав износ који је имао на рачуну у Фортрејду, а након распитивања у банци они су му саопштили да би на тај износ наплатили 1500 ДИН, информације о томе сам добио од његовог кума. Када је то чуо, одустао је од трансакције рекавши ми преко телефона да ће поднети захтев за повлачење средстава када њему то буде одговарало, те да ће ме о обавестити да ли је трансфер новца реализован. Зашто је наведени пријатељ одустао од подизања најминималнијег износа на шта би му Банка Интеза код које има девизни рачун наплатила само 100 ДИН, како стоји у њиховом тарифном систему? Да ли зато што није хтео да штетује ни тако малени износ да би неко други имао од тога користи то јест преко њега сазнао да посао није превара или и он сам сумња да је по среди ипак мућка али жели да живи у илизији успеха те стога из страха да би се та илузија могла једноставно прекинути простом провером уз минимале трошкове, радије одлаже ту проверу за касније да би опсена што дуже трајала. А можда је прави разлог у томе што смо се ја и његов кум заинтересовали за тај посао који по његовом веровању је озбиљан и може да нам донесе зараду. А није искључено ни то да га је срамота да подигне малени износ. Бојим се да смо јако болесни.

55) Скајп конференција којој сам дао назив ''Луталице које воле истину'' или скраћено СКЛВИ и за коју сам написао Правилник, запазила је једну необичну појаву. Наиме, разлике у ставовима по питању религијских и теолошких ствари, не само да нису штетне него су чак и пожељне. Један од чланова је са чуђењем приметио да Скајп конференција на својим сесијама у случају да се сви слажу око неког питања, нема о чему да полемише, те стога настаје проблем јер се мора брзо пронаћи друга тема за разговор да се конференција не би претворила у групу ћутолога.

Када погледамо како је текао развој хришћанства видимо да су расколи започињали у главама верника. Још пре велике шизме 1054. у првим вековима хришћанства постојали су расколи унутар православља. Поставили би неко питање, рецимо о природи Исуса Христа. Да ли Божији Син има једну или две природе? Пошто су на то питање одговорили различито, то јест, једни су рекли да има само једну, а други рекоше да има две природе, заузели су зазличите позиције. Ова два раличита схватања су послужила да се направе две цркве, монофизитска и бифизитска. Ортодоксна црква је остала на бифизитском схватању, док су се Јерменска, Коптска и Сиријска православна цркве приклониле новом гледишту. Неки се нису ни на томе зауставили него су рекли следеће: ако је Христос имао две природе онда је морао да има и две личности и ето полако добисмо још једну нову цркву и ново учење диоипостатизам, који је имао за резултат настајање још једне цркве несторијанске која је деловала у Персији.  Из такве ситуације настала је мржња, мржња је даље водила ка непријатељству, сукобима, ратовима, и коначно до геноцида, а све је почело од анимозитета, па преко шамарања до крсташких ратова. У историји имамо доказе о силним злочинима у име Бога и вере. И, уместо да хришћанство буде религија која доноси човечанству добро она се претворила у нешто што доноси бол и патњу људима. Видимо народе који су верски закрвљени. Данас, у 21 веку имамо такорећи безброј верских заједница, култова, цркава. Многи мислиоци збирно их називају Великим Вавилоном а то је израз узет из Светог Писма.

Да закључим. Разлике у мишљењима треба да постоје и оне су природна појава, али коришћење или боље рећи злоупотреба тих разлика је неприродно и супротно сваком моралу и принципима добра. Свето Писмо нигде не учи да црква треба да се дроби због постојања различитих мишљења и ставова у вези питања које људски ум није способан да разуме. Ако некоме нису јасне неке ствари у вези религије, шта је решење? Да ли направити нову цркву или остати у оној у којој је човек затечен? Уколико правимо нову верску институцију, зар тиме даље не проширујемо и развијамо идеју Великог Вавилона. Да ли је то Божија воља? Ја мислим да није.

56) Неке људе је ћаво узео под своје. Тако на пример, слушам синоћ 7. 12. 2017 једног друга из Београда на скајп конференцији где говори са одушевљењем о извесном човеку који је основао нову цркву, а до недавно га је критиковао из све снаге и преко скајпа и преко фејзбука. А када се погледа шта га то фасцинира код дотичног? Ефикасност у прикупљена средства од верника.

Изгледа ми да сви они који се залажу за оснивање нових цркава имају на уму материјалну добит коју би остварили тим пројектом. Писац научно фантастичних романа и оснивач сајантолошке цркве Рон Хабарт је рекао: ''ако желиш да се обогатиш, оснуј цркву.'' Пошто је то раније речено и остварено оно је остало у информационом пољу света забележено и људи, и несвесно, и независно, и незнајући да је ико то рекао долазе на потпуно исте идеје и замисли.

Ако у једном народу или држави постоји нека организација која је кохезиони фактор друштва свако комадање те организације је погубно за ту заједницу. Дивиде ет импера, подели па владај, је принцип који се одавно примењује ако се жели разбити један народ и уништити његова економија. У САД постоје многе секте али код њих ипак има једна кровна организација која све њих обједињује. То су били масони а сада тела која су из њих израсла као што је трилитерала. У неким другим државама које немају такву организацију е ту се може до миле воље цепати друштво по свим шавовима и онда наравно са таквим деловима се може манипулисати на разне начине.

57) Данас 3. 12. 2017 размотрићемо један занимљив стих из Светог Писма. Ради се о 1 Мој. 2:17. Хајде да га дамо у два превода:
1. Mojsijeva 2,17 Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.
(ДК)
Postanak 2,17 ali sa stabla spoznaje dobra i zla da nisi jeo! U onaj dan u koji s njega okusiš, zacijelo ćeš umrijeti!
(ЈБ)

Од када проучавам Свето Писмо дошао сам до неколико различитих тумачења овога стиха, јер сам себи и другима око себе постављао питање како то да се у наведеном стиху каже да ће Адам умрети онога дана када буде окусио забрањени плод, а то се није десило што можемо констатовати читањем 3. поглавља исте библијске књиге. Сада бих изложио редом интерпретације које сам горе најавио:

1) Ако ме сећање добро служи, ово тумачење сам нашао у адвентистичкој литератури. Ево укратко: Бог јесте рекао да ће Адам умрети онога дана када буде јео плод са дрвета познања добра и зла, али када се то и догодило, Христос је тада иступио пред свога Оца и заложио се за човека понудивши Себе као жртву за грех, што је било прихваћено од стране Творца, а то је са своје стране имало као резултат одагање извршења пресуде над Адамом и Евом, па самим тим и над челим човечанством, за извесно време. Наиме, Адам и Ева су у међувремену изродили децу, а просечни животни век је тада непосредно после пада у грех износио отприлике 1000. година, те је стога људски род наставио да постоји до дана данашњег стим што се касније постепено животни век људи скратио и усталио у просеку на неких 70-100 година.

2) Друго тумачење чуо сам од извесног адвентистичког теолога српског порекла из САД.
Он ми је дао овакво објашњење: Бог је поступио попут сажаљивог Оца коме је било жао да казни своја створења те стога није учинио или допустио оно што је рекао да ће се догодити, а то је смрт у том дану када буду прекршили заповест. Што се тиче овог тумачења имам једну примедбу. Да ли то значи да Бог није био озбиљан када је рекао да ће први људски пар умрети ако буду јели забрањене плодове?

3) Треће тумачење као и прво такође сам сазнао из адвентистичке литературе коју је донео један мој друг адвентиста. Он је читао, а ја сам лежећи слушао. Стајало је у тој скрипти да завршни део наведеног стиха у преводу на српски са хебрејског дословно знаци ''умрећеш умирући.'' Када сам то чуо одмах ми је синула мисао да сам коначно открио прави смисао тога стиха, а који сасвим јасно објањава зашто Бог није извршио оно што је рекао да ће се догодити? Наиме, помислих у својој глави да Господ није ни рекао Адаму да ће умрети одмах него да ће то бити један подужи процес. Био сам одушевљен открићем јер ми је оно на први погледа изгледало као да уклања противречност у Божијој Речи. Али, ту је искочио још један проблем. Наиме, у стиху стоји да ће они умрети ''у онај да.'' Како сад то решити? Помоћ је стигла када сам у литератури од Јеховиних сведока нашао да хебрејска реч ''јом'', може да значи и период од 24 сата али и епоху од 1000 година. Сада су се све пузле уклопиле, бар је тако изледало, међутим, појавило се још једно тумачење.

4) На Ју Тубеу, отпратио сам низ проповеди од Др Андрије Вукчића теолога са Флориде. Човек је очигледно наше горе лист. У једном од тих проповеди која се зове ''Због чега постоји зло и патња?'', Вукчић је навео да постоје две реалности: духовна и физичка, те да су Адам и Ева када су јели од забрањеног плода умрли духовно тог истог дана, а да су физички умрли касније као што је наведено у Писму. Ово тумачење изледа прихватљиво, али где је доказ у Библији да човек живи у две реалности? Ту видим известан проблем.

Закључак
Сва четири тумачења мање више штимају, зар не? Свако разуман би се требао упитати које од ових понуђених тумачења је истинито светописамско тумачење, јер истина је једна и тумачење мора бити једно. Остаје само још једна могућност, а то је да ни једно од ових интерпретација које сам навео нису валидне, већ право тумачење се заснива на схватању да постоје две религије: егзотерична и езотерична. Ова прва је намењена широким народним масама и горе изнета тумачења њој припадају. Оне би се могле схватити као конструкције осмишљене са циљем да се свето Писмо покаже козистентним, а да се при томе не открије права истина.  Дакле, остаје само ова друга, а ту другу знају само одабрани. Они који су боље упућени у езотерију кажу да оно што је написано у Светом Писму нису историјске чињенице па их тако ни не треба разумети. Приповести у Писму желе да нам саопште нешто друго што је већини потпуно непознато. Како до тих скривених знања доћи?

58) Човечанство је на тако ниском степену духовног развоја да му је за сваку позитивну акцију или алтруизам потребна нека материјална стимулација и мотивација. Када би људи живели и деловали из чисте љубави према другима никаква патња не би постојала на овоме свету. По мом разумевању таква побуда је у основи Христовог учења, али на жалост она се готово нигде ни у једној људкој делатности не примењује. На пример, који лекар лечи људе из чисте љубави према човеку, сви говово сви то раде за новац и нико осим ретких изузетака се и не бави науком ако то бављење као крајњи циљ нема зараду. Овде мислим на ниво зараде која значи профит.  Уопштено говорећи, већина оних који су у могућности да учине племенито дело за туђе добро неће ни прстом да мрдну ако то не доноси материјалну награду која премашује њихове егзистенцијалне потребе.

59) Католички Божић 2017. Сунчан и леп дан. Шетам Алејом М. Тита када на клупи видим седи пријатељ и читуцка неку верску брошурицу. Здравим га и седам поред њега на клупи. Започињемо разговор о времену. Истичем да је дивно што се сунце показало. Вели он на то да такво време у то доба године ако је без снега није добро. Зашто упитах? Није добро јер нема рефлексије светлости од белог снега, рече укратко. Наиме, како је објаснио од те светлости се лепо поцрни. Нисам до тада чуо за ту теорију али сам му ипак из опрезности дао за право, устврдивши како људи који су у могућности иду зими у планине да би се тамо сунчали јер је то здраво.
Постоје људи који не воле да им се противречи чак ни тада када и сами знају да нису у праву. Они мање благослове које нам Бог даје кроз природу сматрају и називају лошим појавама. За њих ако не добију све и најбоље то је као да нису добили ништа. Зар то није скривени изражај похлепе и незахвалности?
Након тог дијалога прелазимо на разговор о вери. Питам га да ли се причешћује? Да, каже. Па добро, да ли се претходно исповедаш свештенику уследило је моје подпитање. Не, резултно је одговорио. Моја реакција је била да то није у складу са православном теологијом. Е онда је он почео да ми објашњава како је то физички немогуће обавити јер је велика гужва у цквама, те да он само одпости 48 сати пре причешћа и то је све. Саслушавши га заузео сам став да је то неправилно. Онда је пријатељ почео да наводи разлоге да се не пости као што је рецимо болест верника где смо се сложили да је то оправдано, али по питању исповести ту смо заузели супротне позиције. Вели он, постоје људи којима исповест није потребна, који не греше, који никога нису повредили, нашта сам ја одговорио да нисам чуо да постоје људи који су безгрешни. На то ништа није рекао али сам уочио његово помицање рамена и скретање погледа мимо мене као да је покушао да нађе неки одговор онако из малог мозга али му се није дало. Но, сложили смо да је критеријум око тог питања спуштен ниже да би се изашло у сусрет већини народа који не воле ни пост, а ни исповест. Свештеници треба да буду људи који имају да се тако изразим, духовна муда, а не они којима је вера само бизнис и ништа више.
Шта је поента свега овога и шта можемо као духовни закључак да изведемо. Пријатељ о коме је реч ми је једном када смо пришали о религији у тренуцима искрености рекао да је Савез комуниста највећа секта. Он је иначе био припадник те партије и на њеним крилима је досегао високе позиције у друштву, био је директор института и професор на вишој школи. Занимљива је појава људи таквог профила који су били у прошлости задрти комунисти али када је дошло до рушења те идеологије и промена у друштву они су се одједном преобратили у православље или неку другу деноминацију, не одајући захвалност партији која их је гурала навише кроз цео радни век и довела их до материјалне сигурности. У новим околностима од своје цркве очекују исто оно сто су очекивали и од партије којој су припадали, привилегије. Не морају ни да посте, иако би можда могли, не морају ни да се исповедају, иако би можда требали, не морају скоро ништа. Ту видимо леп пример како одређен профил људи утиче на верску праксу и мења је у правцу који није светописамски. Мада, сама институција исповести је различито схваћена у хришћанству. Протестантизам за разлику од православља и католичанства, сматра да ми једни другима треба да опраштамо грехе и да се исповедамо ономе коме смо згрешили а то је пре свега Бог и наши ближњи, а не да то чинимо свештеницима. У овом параграфу покушао сам да проанализирам како друптвене силе утичу не само на профил људи него и на то како људи са своје стране утичу на друштвене организације попут цркве. И ту имамо повратну спрегу.

60) Синоћ, 28. 12. 2017 одгледао сам играни филм ''Хитлер-последњи дани'', који је рађен по истинитом догађају. Филм ме је потакнуо на размишљање о националсоцијализму. У том филму Хитлер каже да је имао велике планове за Немачку и свет али да се све то изјаловило. Једино чиме је задовољан  јесте то што је ослободио Германију од јеврејског ''отрова.'' Међутим, ја напротив мислим да је Холокауст у ствари највећи Хитлеров пораз. Зашто? Па они су побили милионе сиромашних Јевреја Хазара, а омогућили бекство богатима и угледнима  као што су били Ајнштајн и други. Могло би се са сигурношћу рећи да је највећи број немачких научника био јеврејског порекла, што је јако упадљиво. То јасно говори да Немци у духовном смислу нису били Јеврејима ни до колена. Осим тога, тај Холокауст је касније допринео поновном стварању јеврејске државе, Израел. Немци су губитници како год да окренеш. Измајмунисани су на тако фамозан начин да то просто фасцинира човека. Да би остварили такав циљ Јевреји су жртвовали један део свог националног корпуса, али не оног семитског порекла него Хазартског. Пустили су низ воду део такозваног 13 племена о коме је писао Артур Кеслер. Резилтат је био тај да је Немачка спречена да постане културна супер сила света са једне стране, а са друге резултати научних истраживања који су  научници рајха спроводили на нехуман начин је отишао у руке западним и источним силама. И ту су несвесно радили за друге а не за себе па су и у томе губитници.

61) Постоје споља гледано дивни људи али за које истина не вреди више од голог говнета. Како они обезбеђују себе од лошег утицаја из спољне средине који долазе од стране бездушних људи а који се налазе на важним позицијама у друштву? Када се нађу у опасним околностима главни њихов ослонац је моћ новца. Они су на време спознали колика је његова моћ и потрудили се да обезбеде капитал не бирајући при томе средства јер су рано спознали да новцем могу готово све да купе и да тиме себе обезбеде и заштите од било каквог нељудског понашања или третмана од стране других злонамерних особа или институција. То збрињавање ће бити реално остварено дејством новца, али наравно неће бити искрено од стране оних који то реализују. Они према никоме неће бити љубазни ни увиђавни из љубави него је то све једна представа али која има материјалну подлогу јер они ће свакако учинити или дати човеку оно што му треба за новац који су примили. Ту више раде економске трансакције него емоције или да кажем чојство.  Е сад, како то њих штити? На пример, замислимо сиромашног човек који је оболео и налази се у болници. Када медицинско особље примети да му нико не долази у посету или да је самац а притом и не подмићује лекара јер је сиромашан, према таквом се почну понашати као да је нико и ништа на овоме свету. Најчешће се толико нељудски опходе да се то граничи са простаклуком и дивљаштвом. Потребну терапију неће примити иако је институција поседује, дужно поштовање као болесник неће доживети, и биће отпуштен пре него што је медицински како ваља збринут. Са чиме ће такав изаћи из болнице? Са гневом у срцу и са надом да ће неко некада извршити свету одмазду уколоко он сам није у могућности да је изведе што је најчешће случај. Тај гнев који се ствара у човеку је веома погубан и можда има штетније дејство од саме болести. Они врло добро знају за то и радују се томе. Од свега овога они који имају новаца су заптићени. Знају они шта се дешава сиромашнима и страх од тога их гони да гомилају новац да би се заштитили од наведених последица. На крају навео бих исповест једног човека са којим сам био цимер у Пролом Бањи 2017. Испричао ми је да су извесни лекари њих петорица упропастили живот његовој жени јер су је погрешно лечили. Затим ми је рекао да је имао чврсту намеру да их све побије чак је купио и пиштољ и обезбедио муницију, али га је у томе одвратила његова ћерка, рекавши: тата немој то учинити. Пошто ми је рекао да му је остао терет на срцу и да се каје што то није учинио, ја сам му оговорио да тачно знам шта осећа и да могу да разумем јер сам и сам имао стотине конфликата са лекарима и медицинским сестрама током свога живота као оболео од наследне болести, али сам му објаснио да је ипак добро поступио што је послушао ћерку и није их побио. Рекох му да је ту главни проблем у систему а не у појединцима које је тај систем увео у делатност са којом они не би требало да имају никакве професионалне везе јер њихов профил је крајње аморалан. Наиме, накарадни систем не подноси људе који правилно раде и поступају, он на њих гледа као страно тело које треба уклонити. Зликовачки систем треба убити а не људе, то је била поента мога казиваља. Јер да је извршио своју одмазду коју је планирао, злочиначки систем би остао нетакнут, а навукао би проклетство на себе и своју ћерку и на њену децу и поврх свега сметили би га у затвор или лудницу.

62) Када размишљам о тзв. верницима јединичарима то јест о онима који не верују у Свето Тројство, ја имам утисак да они негирају основну идеју хришћанства, а то је да се Реч појавила у телу. Не бих волео да их окарактеришем као не хришћане али на ту страну вуку, јер Свето Писмо вели да је ''Бог била Реч'' и да је ''она је Господ свију.'' Христос на једном месту каже да су Речи које он говори ''Дух и Живот.'' Ако Дух и Живот нису Бог па ко је онда заправо Створитељ? Јединичари сматрају да је Бог нумеричка једнина, али заборављају да је Господ човека створио по својој слици и прилици, а каква је анатомија човека? Ако погледамо људско тело видимо да се оно састоји од мноштва мањих ентитета као што су, ћелије, органи, атоми, кваркови и тако даље. То је наша анатомија. Божија анатомија нам није откривена. Да ли познајемо основну опеку материје? Не! Ако пак човека погледамо као целину уочавамо три аспекта његовог бића: тело, душу и дух. Погледамо ли људски организам из другог угла уочавамо такође троичност јер у њему постоје три физиолошка система: крвозилни, нервни и лимфатички. Кроз нерве протичу јонске струје, а кроз лимфне судове лимфа кроз њих се тело чисти. Што се тиче мреже крвних судова, Писмо каже да је у крви душа. Указује ли нам све то на нешто важно? Да. Колико је наше знање о свему томе? Врло мало. Ако је то тако а јесте како онда можемо да објаснимо Божију анатомију. Јер Он је нешто сасвим друго него што смо ми. Јако добра аналогија која се одавно користи је писац и књига. Писац има унутрашње и спољашње органе: срце, мозак, бубреге, кожу, екстремитете и друго, а књига се састоји од хартије, слова, интерпункције, корица, илустрација, информација које говоре нешто о писцу, његовом карактеру, схватањима и погледима на свет али она није он, тако ни ми нисмо Бог Свемогући. Бог није човек. Стога ако ми настојимо да објаснимо Бога а не знамо скоро ништа о себи и појавном свету који нас окружује ми чинимо стратешку грешку која неминовно води у заблуду. Људи често постављају питање како је дошло до сједињења божанске и људске природе? Да ли су се те две природе измешале и постале једно или је дошло до уније, спајања, као што у материјалном свету имамо различите спојеве између атома: јонске, ковалентне и металне везе. Ми не знамо какав је спој Бог направио са нашом природом. Нама је та копча непозната. Ми знамо само оно што нам је Створитељ објавио у Писму, а све друго је нагађање од којег нико нема никакве користи. Можемо закључити да је Бог удружена једнина, да се састоји од Оца, Сина и Светога Духа, даље од тога не смемо да идемо јер нам није откривено.

63) Многи се и даље питају шта је првобитно? Дух или материја? Дух (свест), Божанска енергија, Божански рад је створио материју. Надају се многи који су зли да ће материја оваква каква је у палом стању тријумфовати над Духом. Енергија интелигенције (рад) је првобитан. Енергија ће једнога дана тријумфовати над материјом јер другачије не може бити.

64) У овој тачки тазмотрио бих питање како поднети вербалну неправду коју други чине према нама а коју доживљавамо као насиље? Приметио сам дружећи се са људима различитог профила да реагују нервозно када им неко износи своје личне проблеме. Један господин, старија особа, бивши директор института за пољопривреду и професор више школе скочио је са клупе на ноге лагане током мог излагања у присуству његове ћерке, а причао сам о својим здравственим проблемима. Ја сам један од оних несрећника који врло ретко говоре другима о својим телесним патњама али зато трпе велико насиње од стране других који готово да не причају ништа осим таквих ствари. Како се одбранити од толике вербалне неправде, а да тај начин не буде неморалан то јест противан Божијем закону понашања? Да ли избегавањем таквих особа? Али уочих да управо тај метод примењује типови о којима сада пишем. То би значило да се изједначавам са таквима, што није добро и није у складу са божанским моралом. То је по мом мишљењу крње решење. Они не подносе реципроцитет када је реч о причањима те врсте. Као да се не сећају да сам их стрпљиво и дуго слушао док су причали о својим мукама. Можда је решење у томе да им човек суне истину у лице? Али, чини ми се да ни то не пали, јер реагују агресивно говорећи ''немој да ми противречиш'' и онда се дијалог по правилу тиме завршава. Да ли онај који трпи насиље такве врсте што је кључно питање, може имати неке лоше последице по своје ментално и физичко здравље. Може. Како то лечити? Медикаментима. Сумњам да је то добро решење. Конкретно, запазио сам код особе коју сам горе навео веома јако сујеверје и склоност ка астрологији мада се експонира као верујући човек, праволавац. Дотични ми је често указивао на кретање месеца тврдећи да се он често не осећа добро када је то небеско тело у одреженој фази. Да није иза свега тога случај некакве опседнутости. Можда да, можда не. Боже, како се сачувати? Не видим друго решење него у молитви Богу који зна све тајне људске душе.

65) Извесни људи имају невероватну способност тачне процене профила других људи. Да ли су они такву вештину шацовања других развили и стекли тренирањем током свога живота, или се ради о Божијем дару који може да буде и употребљен и злоупотребљен? Било како било она иде у корист онога ко има ту особину на располагању. Са друге стране људи који  подлежу њиховим злоупотребама су готово увек губитници. Зашто је то тако? Мислим да је то зато што су многи од нас наслеђем предиспонирани за слугеранство (сервилност). Жалосно је то, јер се такви након искориштавања од стране оних који имају ''вештину'', одбацују као безвредно смеђе. Помишљам да је све то један програм давно уграђен и у једне и у друге. У једнима да би знали кога и како да ''узјашу'', а у другима да би били подесни за ''јахање.'' Или лепше речено у једнима постоји програм самоуништења, а у другима програм да припомогну том самоуништавању. Не дај Боже да они некога ко је примитиван, прост, непросвећеност, недухован, необразован и несретан узму на нишан, том спаса нема. Ако се ми дружимо са неким, а притом рачунамо на све ове што сам набројао, то је крајње нечовечно.


Написао: Милош Попадић

Calendar
«  August 2018  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2018
    Free website builderuCoz