Napuštanje koncepta lunarne subote
Čitaoci koji prate moj rad znaju da sam ranije napisao više članaka u prilog Lunarne Subote. U međuvremenu sam došao do novih spoznaja pod čijim uticajem sam izmenio gledište po tom pitanju. Stoga ću u ovom članku dati jedan niz dokaza koji opovrgavaju da je Lunarna subota biblijska nauka o sedmom danu.
Dve osnovne tvrdnje onih koji zagovaraju Lunarnu subotu su sledeće:
1) Subota - sedmi dan u sedmici, dan odmora iz četvrte zapovesti je zavisna od mesečnog ciklusa.
Drugim rečima ne postoji neprestani sedmični ciklus već se on restartuje svakog meseca. To bi značilo da se on svakoga meseca prekida, da je diskontinuiran.
2) Subota - sedmi dan u sedmici, dan odmora iz četvrte zapovesti pada 8, 15, 22 i 29 dana u mesecu posmatrano luno solarnim kalendarom.
Argumenti protiv Lunarne subote
1) Subota je ustanovljena prilikom stvaranja i (kao i sam sedmični ciklus) nezavisna je od mesečevog ciklusa. (Postanje 2:1-3)
Mesec kao nebesko telo je profuncionisao da se tako izrazim, to jest, uveden da vrši svoj posao tek četvrtog dana od stvaranja Neba i Zemlje. (1 Moj.1:14-19)
Bog nije blagoslovio i posvetio 8, 15, 22, i 29 dan nego 7 dan.
2) Božija četvrta zapovest je jasna i govori o sedmičnom ciklusu koji je uspostavljen prilikom stvaranja. (2 Moj. 20:8-11)
3) Kalendar po kome se kaže da Subota - sedmi dan pada 8, 15, 22 i 29 u mesecu je uspostavljen neposredno pre izlaska Izraela iz Egipta. To je oko 2500 godina posle stvaranja (oko 1446 godina pre Hrista). (2 Moj. 12:2) Kako može subota zavisiti od kalendara koji je dat Jevrejskom narodu toliko godina posle stvaranja? Po Svetom Pismu prva subota je bila sedmog dana u sedmici stvaranja sveta.
Po lunarnim sabatarijanima 8, 15 i 22. dan u mesecu su definisani od strane Boga kao sabati. Za svaki od navedenih datuma iznose primere osim za 29. Po njima ispada da je Stvoritelju promaklo da i taj dan označi kao subotu.
4) Praznična sedmična subota nije isto što i praznična subota. (3 Moj. 23:3-4;37-38) Kaže se da su to praznici koji su dodatak, dani koji se trebaju praznovati pored subota (precizniji prevod sa izvornika), ili kako u tekstu stoji ''osim subota Gospodnjih.'' Tako da u 3 i 38 stihu vidimo da je subota Gospodnja - sedmi dan, nezavisna od ovih praznika. Bog je napravio jasnu razliku, odvojenost subote, sedmog dana od drugih praznika.
5) Bog je koristio manu i sedmični ciklus da bi identifikovao subotu, nije koristio mesečni ciklus. Zašto je to tako? Zato što mesecom ne možemo identifikovati subotu.
2 Moj.16:1-2
15. dan toga meseca nije bila subota jer Bog ne bi dozvolio da putuju, to jest da stignu u subotu u tu pustinju. Kada bi bila istinita tvrdnja da je to bila subota, po završetku tog meseca, Bog bi morao prekinuti ciklus davanja mane (6 dana davanja mane + 1 dan kada mana nije padala jer je bila subota). Ali, ne postoji zapis da je Bog prekinuo sedmični ciklus davanja mane.
6) Dokazi da je Subota sedmi dan (u okviru sedmičnog ciklusa držana svo vreme)
a) Od Stvaranja do Izlaska
Imamo zapise da je Bog imao svoje verne ljude, koji su živeli po Njegovoj volji, bili pravedni pred Bogom, koji su držali zapovesti i zakone Božije. Vidi na primer: 1. Mojsijevu 26,5.
b) Po izlasku iz Egipta do Isusa Hrista
(2 Moj.16:14-30)
Mana koja je davana Izrailju 40 godina je ključ da je sedmični ciklus važio. Gospod je rekao da će mana padati šestog dana za 2 dana a ne za 3 što bi morao da kaže u slučaju da je koncept lunarne subote bio na snazi. Jer, luno solarni kalendar sa lunarnim sedmičnim ciklusom ima prelazne dane. Neko je stavio primedbu na ovaj argument rekavši da su Izraelci imali i drugu hranu a ne samo manu. Međutim, Pismo nas izveštava da su oni plakali za mesom, hlebom, krastavcima, voćem i ostalom hranom koju su u Egiptu jeli. (v. 2. Mojsijeva 16,3; 4. Mojsijeva 11,5; 4. Mojsijeva 11,10)
c) Od vremena apostola do danas
Još u prvom veku, posebno posle razorenja Jerusalima, Jevreji (i ortodoksni Jevreji i Jevreji hrišćani) su se raselili i živeli u drugim zemljama. Vremenom su naselili mnoge zemlje, tako da ih danas imamo skoro svuda. Svakog sedmog dana od prvog veka do danas, ortodoksni jevreji su držali subotu - Šabat.
7) Biblijski tekstovi koji ne potvrđuju da su 8, 15, 22, i 29 dani u mesecu bili subote
(Pomoćni stihovi, a ima ih još, šta se nije smelo raditi u subotu: 2 Moj. 16:23,29,30; 2 Moj. 35:3; 3 Moj. 23:3;5 Moj. 5:12-15; Nemija 13:15-22; Jeremija 17:21,22)
Potreban je samo jedan primer za bilo od koji od ovih dana u mesecu da ne pada u subotu ili da subota pada nekog drugog dana da bi se isključili svi argumenti u vezi lunarne subote.
Osim teksta iz 2 Moj. 16:1, gde vidimo da su 15-stog dana stigli na određenu destinaciju (znači, morali su putovati, stići i postaviti šatore u subotu, ali to nije bila subota kao što smo proanalizirali), imamo i tekst u 4 Moj.10 poglavlju izveštaj o još jednom putovanju koje je zahvatilo 22 dan u mesecu, tako da to nije mogla biti subota:
Dakle, krenuli su dvadesetog dana i išli su tri dana (20, 21 i 22 dan u mesecu). Ovo je toliko jasan primer da je samo on dovoljan da se vidi da Subota nije mogla da padne 22 dana u mesecu, jer Bog ne bi dozvolio, ne bi pokretao narod da hoda i traži mesto za počivanje u subotu. Tako da samo ovaj argument pobija sve argumente u vezi lunarne subote.
Isus Navin 1, 3 i 4 poglavlje
Izvučeni najbitniji stihovi su ovi:
1:11; 3:2; 3.3. Posle tri dana ili trećeg dana je ista stvar - 2 Dnevnika 10: 5,12
Isus Navin 4:19
''Spremite sebi pogače, jer ćete za tri dana preći preko Jordana'', to je bilo zapoveđeno da se uradi 8-mog dana u mesecu, jer su za tri dana ili trećeg dana a desetog dana u mesecu prešli Jordan. Tako da 8-mi dan u mesecu nije mogao biti subota, jer Bog ne bi naredio da peku pogače u subotu.
David i Jonatan; David jede postavljene hlebove
Iz događaja u 1 Samuilovoj 20 i 21 poglavlju možemo doći do zaključka da je najverovatnije bila subota kada je David jeo postavljene hlebove koje mu je sveštenik dao, a taj dan je bio treći dan veče (po završetku trećeg dana) tog novog meseca koji je započeo. (1 Sam. 20:5)
Luka 6:1-5
Da li je dakle David jeo hleb u subotu?
Isus je iskoristio ovaj događaj da kaže da je hleb bio izdvojen za svetu upotrebu ali isto i da kaže
onima koji su optuživali učenike, da kao što je i David bio gladan i zadovoljio svoju potrebu u subotu tako mogu i moji učenici.
I da nije bila subota, u celom kontekstu, subota tih dana nikako nije mogla da padne 8-mog dana u mesecu.
Isus leči slepog čoveka u subotu, 23 - ćeg dana u mesecu.
Jovan 7:23
Koji je poslednji veliki dan praznika Senica?
3 Moj.23:34-36
4 Moj. 29:12,17,20,23,26,29,32,35
Dakle, 15. dan u mesecu je prvi dan praznika senica, a 22. dan u mesecu je poslednji dan praznika senica.
Isus je poslednjeg velikog dana praznika, 22-gog dana u mesecu, kada je bio sabor sveti (zato je veliki dan praznika jer je kulminacija, završetak praznika i sabor sveti) vikao: ''Ko je žedan neka dođe k meni i pije.''
Hristos je proveo noć na Maslinskoj gori i sledećeg jutra, 23-ćeg dana u mesecu se vratio u hram i iscelio slepog čoveka u subotu.
Jovan 8:1-2;9:7,14
8) Po mom mišljenju krucijalan dokaz da Lunarna subota ne stoji se nalazi u stihovima 2 Moj.12: 14,17. Zašto tako mislim? Jednostavno zato što je toga dana 15. Nisana, Bog naredio da Izraelci napuste Misir. Da je toga dana bila druga po redu subota u mesecu kako uče lunarni sabatarijani Gospod ne bi naredio da baš toga dana putuju da bi izašli iz Egipta, jer se ne može istovremeno i putovati i svetkovati. Pismo jasno definiše šta se nije smelo raditi u subotu. A dokaz da se nije smelo putovati u sobotnjem danu nalazimo u 2 Moj.16:29.
Zaključak
Poreklo sedmičnog ciklusa se nalazi u priči o stvaranju sveta. Ne postoji astronomski razlog merenja vremena u ciklusu od sedam dana. Bog je blagoslovio i posvetio sedmi dan, sa ciljem da se znanje o Njemu kao Stvoritelju i Bogu nikad ne izgubi.
Stih iz Isaije 66:23 nam kaže da će sedmični ciklus kao i mesečni ciklus postojati i na novoj zemlji. Stih nam ne govori da sedmični ciklus zavisi od mesečnog, već da ćemo iznova i iznova, kako vreme večnosti bude teklo, svake sedmice, od subote do subote (ciklusa kojeg je Bog uspostavio prilikom stvaranja) i svakog novog meseca od mladine do mladine, dolaziti da se poklonimo pred Gospodom.
| 5. Mojsijeva 5,12 | Drži dan od odmora i svetkuj ga, kao što ti je zapovijedio Gospod Bog tvoj. |
| 5. Mojsijeva 5,13 | Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje. |
| 5. Mojsijeva 5,14 | A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; nemoj raditi nikakoga posla ni ti ni sin tvoj ni kći tvoja ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. |
Napisao: Miloš Popadić