Thursday
2025-01-23
5:38 AM		Welcome Guest
RSS
  
My site
Main Registration Login
Nastavak »
Site menu

Our poll
Rate my site
Results | Polls archive
Total of answers: 59

Statistics
Total online: 9
Guests: 9
Users: 0

Login form

  1. Kratko zapažanje o logici Pavlove argumentacije

Svrha ovog članka nije da se ponovi egzegeza48 koja pokazuje, direktno ili indirektno, da Pavlova teologija nije u skladu sa osnovnim tačkama vere ULO. Njegova svrha je da pokaže da ULO pripada široj struji Arminijanizma i da ne predstavlja treću opciju između Arminija i Kalvina.49 Drugo, ovo je pokušaj da se premosti značajan jaz u kritikama koje se nisu bavile predmetima gramatike i artikulacije koje muče ULO. Tačniji, mada neprikladan, naslov ovog članka bi mogao biti, „Univerzalno legalno opravdanje: neuspela alternativa između Kalvina i Arminija i neuspeli pokušaj poboljšanja artikulacije Arminijanizma".

Iako verujem da je ovaj članak pokušao do sada da ispuni ove ciljeve, posvećeni Biblicisti nalaze da nikakva argumentacija nikada ne može da se meri sa uverljivošću „dobrog starog Biblijskog proučavanja". Mada je temeljito proučavanje izvan opsega ovog članka, dobro bi bilo načiniti kratko razmatranje logike Pavlove argumentacije o opravdanju.

Ovo razmatranje je zasnovano na konsenzusu da kada Pavle govori u kontekstu biti „opravdan verom" (Rim 3:28; 4:5; 5:1; Gal 2:16; 3:11) on pravi kontrast u odnosu na biti opravdan „delima zakona". Ovo zapažanje je aksiomatsko. Uzimajući Sequeirino isticanje da opravdanje „verom" čini delotvornim univerzalno legalno opravdanje koga čovek već poseduje, kako se ovo uklapa sa Pavlovim sagovornicima koji su verovali da je opravdanje bilo „delima zakona". Da li su i oni takođe verovali da je celo čovečanstvo bilo legalno i objektivno opravdano i da su „dela zakona" ono što čini taj status delotvornim? Snaga ovog razloga je da kada Pavle zagovara da je neko opravdan „verom" on pretpostavlja da postoji slaganje sa suparnicima oko definicije „opravdanja", inače bi mešali jabuke i kruške. Predmet nije „šta je opravdanje?" nego kako je neko opravdan. Kakva bi korist bila za Pavla da kaze da je opravdanje verom, ne delima, ako bi njegovi sagovornici imali drugačiji pojam o opravdanju na umu"50. Pod datom pretpostavkom da definicija opravdanja mora biti uniformna za obe strane argumenta da bi se predmet „vere" i „dela" pojasnio, nalazim ekstremno neverovatnim da su Pavlovi sagovornici imali istu univerzalno/legalnu definiciju opravdanja koje Sequeira pripisuje Pavlu.51


  1. Motivi i očekivanja

Govoriti o motivima drugih je uvek opasno tlo. Uz to, spekulacije ove vrste su opasno neodbranjive pošto sve što osoba koja je u pitanju mora da kaže jeste, „Nisi u pravu. To nisu bili moji motivi." I diskusija je gotova. Zato, za početak, hajde da tačno i iskreno pretpostavimo da su motivi Sequeire i Wielanda (i drugih) u zagovaranju teologije ULO , zasnovani na najjačem ubeđenju da je njihova teologija biblijska. Rekavši ovo, hajde da prepoznamo teološke stavove (uključujući i moj sopstveni) da nisu neosetljivi na brojne druge varijable pored biblije kao što su denominacijski identitet, lični kontekst, prisutnost jeresi (stvarne ili prepoznate), kulture, itd. Ovaj kratki odeljak želi da pokaže da je ULO postalo tačka okupljanja denominacijskog identiteta ze segmente Crkve Adventista sedmog dana i zbog toga ja očekujem da se ULO neće skoro napustiti. Ova prognoza je zasnovana na nekim fascinirajućim linijama rezonovanja u maloj izdatoj Wielandovoj knjizi koja služi kao odbrana Jack Sequeirine knjige, Beyond Belief.

Wieland počinje nudeći kratak istorijat:

„1970- tih Desmond Ford i Robert D. Brinsmead bili su istaknuti šampioni Reformatorskog gledišta...oni su videli Waggonera kako uči Rimski Katolicizam zato što je on tvrdio da opravdanje verom čini vernika pravednim, ili ga čini poslušnim zakonu Božjem. Biblijski zakonsko-sudski jezik, oni su insistirali, zahteva da „opravdanje" ne može učiniti nekoga pravednim zbog toga što stari jevrjeski sudija nikada nije mogao da „učini" optuženu osobu „pravednom", nego samo da je tako „proglasi" (5 Mojs 25:1).Oni su tvrdili da je opravdanje verom stoga samo legalno proglašavanje.52 Razlog što je Wieland nezadovoljan sa Reformatorskim stavom da je „opravdanje verom" ograničeno na legalno proglašavanje je pojašnjen u knjizi jednu stranicu kasnije:"Reformatorsko gledište insistira da bilo kakva promena u srcu vernika se ne zbiva u opravdanju verom nego u posvećenju; a pošto se posvećenje nikada ne završava u ovom životu, vernik se nikada ne može nadati da pobedi potpuno greh sve dok se ne zbude proslavljanje pri drugom dolasku."53 Wieland vidi da ako se probražaj ne stavi pod „opravdanje verom", onda nada za potpunu pobedu nad grehom u ovom životu je osujećena u manjkavostima koje su inherentne posvećenju. Popularnost Reformatorskog/Fordovog stava kasnih 70’ i 80’ postavilo je ozbiljnu teološku pretnju njegovom preobražavajućem čitanju „opravdanja verom".

Kakva je dakle veza svega ovoga sa univerzalnim legalnim opravdanjem? Zapazite kako Wieland u sledećim citatima koristi ULO da opovrgne Reformatorsko razumevanje opravdanja (sva naglašavanja su moja).

„Ja (Wieland)...počeo sam da shvatam kako se legalno opravdanje desilo na krstu, mnogo ranije nego što se grešnik pokaje i veruje. I ako se zbilo na krstu, mora se objektivno primeniti na „sve ljude". Stoga sledi da opravdanje verom mora da bude iskustveno, i mora da bude promena srca koja čini vernika poslušnim svim zapovestima Božjim.54

Želeći da pomognem mojoj crkvi u Chula Vista da shvati koja su to pitanja bila, napisao sam mali traktat koji daje biblijske činjenice da se legalno opravdanje „proglašavanja" zbilo na krstu i tako se primenjuje objektivno na „sve ljude", i da opravdanje verom mora da bude subjektivno iskustvo promene srca i izmirenja sa Bogom što proizvodi potpunu poslušnost.55

U osnovi, iz Wielandove perspektive, ULO je ideoalna doktrina da se potkopa Reformatorsko gledište da je „opravdanja verom" legalna deklaracija. Logika je jasna. Ako je celo čovečanstvo već legalno opravdanao (očigledno, odvojeno od vere), onda to ne dopušta da „opravdanje verom" bude uključeno u legalno proglašavanje. Jedina stvar koja je ostavljena za „opravdanje verom" da znači je subjektivno preobražavajuće iskustvo. Ovaj argument je taj iz eliminacije koji tobože rešava staru debatu da li opravdanje verom znači „legalno proglasiti" ili „subjektivno učiniti" pravednim.Wieland je pretpostavio da strana spasenja „legalno proglašen" je bila primenjena na celo čovečanstvo pre pokazivanje vere. Jedino što preostaje je, transformacijska interpretacija. Wieland je siguran da „...ono (univerzalno legalno opravdanje) je prizvano u postojanje da opovrgne Reformatorsko učenje nešeg vremena, i zato ga mi koristimo."56

Zbog toga što se veruje da se ULO po proviđenju bori sa tobožnjom jeresi i da sačuva posebnost denominacijskog identiteta vi-za-vi ostatku „Reformatorskog" evangelizma, ja predviđam da će ULO biti sa nama kao denominacijom duže vremena.


7.Zaključak


Sequeira i Wieland su ubeđeni da univerzalno legalno opravdanje razbija rogove Arminijansko/Kalvinističke dileme u vezi prirode i opsega pomirenja. Izvodi iz njihovih materijala sigurno daju utisak da su uspeli, barem na prvi pogled. Ali kada se jednom da sadržina punog zaokruženog razumevanja ULO, ono se pojavljuje kao nov termin koji služi kao dodatak Arminijanskom provizionalizmu. Sequeira i Wieland vide nedostatak u tradicionalnom Arminijanskom metodu izražavanja univerzalnih aspekata pomirenja57 (što po Sequeirinim rečima potkopava sigurnost, neguje legalizam, i ohrabruje ego-centrizam) i zato ih nadomeštaju sa ULO i drugim objektivnim kategorijama. Da bi izbegli univerzalizam, široka paradigma objektivno/subjektivnih kategorija je instalirana, ali je ovo takođe propustilo da stvori sistematsku promenu u provizionim dimenzijama Arminijanizma.

Kada se jednom shvati da je ULO deo šire slike Arminijanizma, bilo je sigurno preći na pitanje da li je ULO jedno poboljšanje tradicionalnih načina artikulisanja koncepta opravdanja. Zaključak je bio da podela opravdanja koja daje značajnu razliku između izraza „opravdanje" i „opravdanje verom", nije održiva na gramatičkim i logičkim osnovama. Wieland se mnogo oslanja na prepoziciju „ verom" da bi osvetlio dve faze opravdanja, legalnu univerzalnu fazu i fazu preobražaja srca. Ustanovljeno je da ovo krši normalnu funkciju prepozicija dodeljujući im preteranu semantičku kontrolu nad reči koju modifikuju.

Sequeira je uzeo nešto drugačiji smer i zadržao da ista prepozicija, to jest., „ verom", čini delotvornim legalni opravdani status koji je bio prethodno pripisan svim pojedincima. Kao kontrast ovom pristupu, tvrđenja, kao na primer., „Ona je opravdana", ili „On je spasen", Arminijanci su oprezno rezervisali kao stavku posle vere. Pretpostavljajući da su i Sequeira i Arminijanci učinili sve da izbegnu Kalvinističku optužbu da stavljaju zaslugu/inicijativu u ljudsko pokazivanje vere, svaki od njih su artikulisali kako oni čine ovu važnu kvalifikaciju.Arminijanci rezervišu proglašavanja , kao na primer, Džon je opravdan, sve dok on ne pokaže veru, ali zatim oni pojašnjavaju veru da je dar od Boga koji služi kao instrumentalni uzrok (ne zaslužnički uzrok) opravdanja. Sequeira i prijatelji proglašavaju objektivno opravdanje za pojedince, na primer, Džon je opravdan, ali zatim kvalifikuju proglašavanje da nije delotvorno sve dok se vera ne pokaže.58 Svaki sistem, na svoj način, se bori da izbegne optužbu „vera-kao-legalistički-deo". U ovom članku se smatra međutim, da standardno korišćenje proglašavanja treba rezervisati za ono što je iskustveno ili „delotvorno" i da nema dobrog razloga (imajući u vidu Pavlove poslanice) lišiti tvrđenje njegovog prirodnog značenja. Ovaj princip koincidira sa prirodnim korišćenjem jezika i podupire razlog što je Arminijansko/Adventistička teologija definisala pomirenje da je univerzalno po opsegu, zaslužničko po prirodi, ali tvrdi se da je provizijski samo za one koji pokažu veru.

Na kraju, neka tvrđenja Roberta Wielanda otkrivaju da ULO nije samo neki ezoterijski predmet da bi teologe zabavljalo na simpozijumu. Ne samo da ULO ima široko popularne slušaoce, među kojima su mnogi „našli sigurnost spasenja po prvi put..."59 nego je takođe prizvano kao delotvorno opovrgavanje tobože kompromisnog upada Reformatorske teologije. Držeći u jednoj ruci kao utešavajuću „sigurnost spasenja" i u drugoj kao oružje protiv jeresi, univerzalno legalno opravdanje se verovatno neće skoro napustiti...osim ukolio, naravno, svi oni ne pročitaju ovaj članak.


1 Vidi Alister E.McGrath, Iustitia Dei (Cambridge:Cambridge Universitz Press, 2005)

2 Na primer., Rim 5:18; 2 Kor 5:18,19; 1 Tim 4:10; Tit 2:11; 1 Jov 2:2.

3 „Univerzalno legalno opravdanja" koje je i sudsko i objektivno će na dalje biti skraćeno sa „ULO".

4 Mehanizam za ovo je korporativna solidarnost čovečanstva koja je preuzeta u ljudskoj prirodi Hrista koja je bila osuđena i stoga opravdana na krstu.

5 Jack Sequeira, Beyond Belief (1993), 55.

6 Dobar primer kako se ovo dešava u prošlosti je prihvatanje, od strane Društva evangeličkih Arminijanaca, perspektivu korporativnog izbora koji se razlikuje od tradicionalnog Arminijanskog gledišta izbora pojedinaca zasnovanog na predviđenoj veri. Oba gledišta su dopuštena u Društvu Evangeličkih Arminijanaca zato što oba smatraju da je izbor uslovljen verom u Hrista. Ovo ilustruje mogućnost dva načina da se artikuliše ili izrazi u osnovi Arminijansko gledište izbora.

7 Ovaj odbor je počeo da se sastaje kao grupa 1984. i opisuje svoju svrhu „da se proučava i sazna više o poruci Opravdanja verom koje je izneo Alonzo T. Jones i Ellet J. Waggoner 1888 na zasedanju Generalne Konferencije Adventista sedmog dana.". S vremenom, osnovana je oficijelna organizacija koja uključuje i odbor direktora i godišnje sastanke.

8 Jack Sequeira, Beyond Belief (1993), 8.

9 Njegovo naglašavanje.

10 Jack Sequeira, „Objektivno i Subjektivno spasenje". Dat pristup 7/12/10/ na htp://www.jacksequeira.org/issues02.htm.

11 Alister E.McGrath, Institia Dei (Cambridge., 2005)

12 Edwin Palmer, Pet tačaka Kalvinizma (1972), 47. Za izvanrednu raspravu o rešavanju ovog očiglednog, i po mom mišljenju, veoma slabog argumenta vidi Roger E. Olson, Arminijanska Teologija (2006), 221-241.

13 Zapazi. Ovo nije dilema koju je ranije Sequeira predstavio. Dilema koju je Sequeira predstavio je između Kalvinizma i Arminijanizma, to jest pomirenje koje spasava samo nekolicinu protiv pomirenja koje u stvarnosti ne spasava nikoga. Dilema o kojoj se ovde govori ima oba roga koja ukazuju na Arminijanizam.

14 Palmer, Pet tačaka, 48. Palmer komentariše obe strane ove dileme.

15 Vredno je zapaziti da su barem dve različite teorije pomirenja prizvane da odgovore ovoj Reformatorskoj raspravi. Idući u jednom smeru pastor Sequeira u stavri kaže, „ Ovaj Reformatorski izazov je validan, stoga mi treba da kažemo da je Hristova smrt objektivno spasla i opravdala svakoga." Ali po Sequeirinom gledištu, zameničko pomirenje po kome jedna osoba umire za sve ne dopušta takav zaključak. Stoga, on se zalaže za ono što on naziva teorijom pomirenja stvarne zamene po kojoj je celo čovečanstvo u stvarnosti korporativno „u Hristu" tako da smo mi svi umrli, i tako smo svi opravdani i spaseni ma krstu. Zbog toga je Sequeira čvrst u tome da Pavlov motiv „u Hristu" nije rezervisan za one koji veruju, nego se primenjuje na sve pojedince. John Milez, Metodistički sistematski teolog, takođe se slaže da je validan Reformatorski izazov ali ide u suprotnom smeru od Sequeire u svom rešenju. Olson objašnjava da je Miley, zajedno sa nekim kasnijim Arminijancima bio ubeđen da univerzalizam i uslovnmost pomirenja u teoriji kazna/namirenje nije kompatibilna i stoga bira vladarsko gledište pomirenja. Dok Sequeirino gledište pomirenja stavlja svakog pojedinca u Hrista, vladarska teorija tvrdi da Hristos nije preuzeo stvarnu kaznu koju zaslužuje svaka osoba, „ nego da je on iskusio ekvivalentnu patnju da bi održao Božju pravdu i svetost." Dok Sequeira uzima ideju korporativne solidarnosti do njenog ekstrema u svojoj teoriji stvarne zamene, Miley i drugi idu u suprotnom smeru i uklanjaju potpuno ideju da je Hristos iskusio ličnu kaznu koju su zaslužili pojedinačni grešnici. Sequeira dovodi sve u Hrista; Miley uklanja sve iz Hrista (iako oboje zadržavaju koncept zamene). Nijedna od ovih reakcija nije potrebna i ja se slažem sa Olsonom da nema razloga da se prihvati validnost ovog Reformatorskog argumenta na prvom mestu. Zdravorazumski, Olson jednostavno tvrdi da, „ Nema nekonzistentnosti između Hristovog predstavljanja svih u svojoj patnji i smrti, i uslova da, da bi dobili korist od tog predstavljanja pojedinci moraju da pomognu sebi verom." Roger E. Olson, Arminian Theology (2006), 238. O Sequeirinoj celoj diskusiji stavrnog protiv zameničkog pomirenja vidi Spasitelj sveta (1996), 51-80.

16 Sequeira, kako ga citira Caesar W. Mwachi, Procena Jack Sequeirinog razumevanja opravdanja i posvećenja u odnosu na doktrinu spasenja u crkvi Adventista sedmog dana (2005), 25.

17 Jack Sequeira, Beyond Belief (1993), 170.

18 Robert Wieland i Izdavački odbor Odbora za proučavanje vesti iz 1888, Is Beyond Belief Beyond Belief? (SE Paris, Ohio, Odbor za proučavanje vesti iz 1888, nema godina), 73.

19 Iako „ograničemo pomirenje" spada pod rubrikom Kalvinizma, McGrath ukazuje da sam Kalvin „nije naučavao ograničeno pomirenje" ali da je Kalvinov prethodnik, Theodore Beza (1519-1605), „ eksplicitno tvrdio da je Hristos umro samo za izabrane, a ne za sve ljude." McGrath, Iustitia Dei, 275. Upravo je Bezin stav postala karakteristična osobina Reformatorske teologije.

20 Ova fraza je neodgovarajuća ali potrebna zbog činjenice što je Sequeira primenio termin „stvarno spasenje" univerzalno, iako on ne misli da će svi biti neizostavno spaseni, to jest proći kroz biserna vrata. Da bi izbegao dvosmislenost, ovo me prisiljava da izbegnem frazu „stvarno spasenje" i da stvorim kreativnu zamenu.

21 Jack Sequeira, Beyond Belief (1993), 55. Neka tvrđenja koja podupiru ovu činjenicu:” To znači da osudu koju je Adam doneo celom ljudskom rodu prilikom pada u greh nasleđuju svi koji se rađaju na ovom svetu. Nasuprot tome, opravdanje za život koje je objektivno ostvario Hristos za ceo ljudski rod na krstu je iskustvo samo onih koji veruju u Njega i imaju iskustvo novorođenja.” Jack Sequeira, "Objektivno i subjektivno spasenje.” Izloženo 7/12/10 na http:www.jacksequeira.org/issues02.htm.

22 Jack Sequeira, Beyond Belief (1993),8.

23 Isti argument se može dati za termin „spasenje" i da li Sequeira govori o objektivnom spasenju ili subjektivnom spasenju.

24 Ovo se ne može sigurno reći za Wieland-ovo shvatanje „opravdanja verom" o čemu će se diskutovati kasnije.

25 Ovo je logička posledica usvajanja ULO a ne univerzalizam. Po ovom modelu, oni koji su konačno izgubljeni nikada ne gube svoje objektivno opravdanje; drugim rečima, status ULO dat čovečanstvu je neopoziv. Ovo je Sequeira učtivo potvrdio u ličnom e mejlu u kome on tvrdi (govoreći o pojedincu koji je izgubljen), "Legalno opravdanje koje je Hristos ostvario za njega ili nju ostaje objektivno ali ne i iskustveno subjektivno.” Cenim ovu iskrenost i teološku doslednost u ovoj stvari.

26 Ovo je bitno primetiti zato što mnogo od Sequeirinih kritikovanja Arminijanizma ( to jest, sagledavanje vere kao legalističkog dela, nedostatak sigurnosti, itd..) primenjuje se jednako na njegovo sopstveno shvatanje "subjektivnog opravdanja”. On očigledno veruje da ga ULO štiti od ovih standardnih Kalvinističkih kritika ali to zaista nije tako. Ja sam siguran da kada bi neki strogi Kalvinista analizirao Sequeirinu teologiju, on bi ga osudio kao inkognitog Arminijanistu. Tradicionalna Arminijanska razlika izmedju "vere” kao instrumentalnog uzroka opravdanja i Hristov život i smrt kao zaslužnički uzrok u potpunosti odgovara kritici "vera-kao-delo” i ne donosi sa sobom konceptualne probleme ULO.

27 Naglašavanje moje.

28 Sequeira, Beyond Belief, 102. Vidi takođe strane 101,111.

29 Mwachi, An Evaluation, 46.

30 "Reformatori, međutim, nisu bili etički u pravu u svojoj definiciji zamene – da ono što je Hrsitos činio i njegova smrt je bila prihvaćena umesto našeg činjenja i naše smrti." Beyond Belief, 40. Umesto toga Sequeira se odlučuje za ono što on naziva, „stvarna zamena" koje uključuje jako isticanje „koncepta korporativne solidarnosti".

31 Vidi Olsonovo poglavlje sa naslovom, „Myth 9: Arminijanska teologija poriče opravdanje samo milošću jedino kroz veru" Roger E. Olson, Arminian Theology ( 2006), 200.

32 Sequeira, Beyond Belief, 32, cf.43.

33 Kasnije u knjizi, on ima odeljak koji je naslovljen, "Postoji legalno ili sudsko opravdanje koje se primenjuje na ‘sve ljude’ sa ovim tekstovima koji podupiru: Jovan 1:4-9; 3:16-19; Rim 3:23,24; 5:6-18, 2 Kor 5:14,15,19, 2 Tim 1:10.

34 Njegovo naglašavanje. Robert Wieland, Vest 1888 (1980),74.

35 Njegovo naglašavanje. Isto., 86.

36 Grčki ne sadrži prepoziciju u ovom posebnom slučaju. Prepozicija na Engleskom služi kao objašnjenje za slučaj dativa koji se može semantički zameniti prepozicijama. Ovo objašnjava zašto,"... jednostavni dativ je nestao postepeno iz Grčkog Koine, zamenjujući se uglavno prepozicijama..." Daniel Wallace, Osnove novozavetne sintakse" (2000), 66.

37 Za brzi podsetnik o funkcijama Grčkih prepozicija vidi: Daniel Wallace, Greek Grammar Bezond the Basic (1996), 356-389.


38 Jack Sequeira, "Opravdanje I Posvećenje”. Izloženo 7/12/10 na http://www.jacksequeira.org/issues06.htm.

39 Sequeira, Beyond Belief, 43.

40 Isto., 8.

41 Pošto pastor Sequeira je jasan da on veruje da je "Arminijansko jevanđelje drugo samo ne radosna vest, (http://www.jacksequeira.org/issues01.htm) , ja molim da on strpljivo podnese da njegova teologija bude okarakterisana kao takva. Ja smatram da je Arminijanizam u njegovoj teologiji dobra stvar i prema tome to nije slučaj davanja pogrdnog imena”.


42 N.B. Poglašavanje je nedelotvorno pošto nije "delotvorno” sve dok se ne pokaže vera.

43 "Legalno opravdanje izvršeno na krstu nije nešto što mi doživljavamo…” Sequeira, Beyond Belief, 101.

44 "Objektivno jevanđelje može postati stvarnost za nas samo kada iskusimo njegovu silu u našim životima”. Sequeira, Beyond Belief,89.

45 ULO čini se da je delotvoran u slabljenju legalističkog stava zbog toga što neko ko misli da je „već" spasen i opravdan čak i pre pokazivanja vere i stoga a fortiori pre bilo kakvih dela.

46 Sequeira čini jedan izuzetak u odnosu na ovo u vezi sa bebama, ali sam ja nažalost pogrešno stavio referncu.

47 Po mom mišljenju Pastor Sequeira je postao žrtva verovanja uobičajenih karikatura Arminijanizma umesto pravog Arminija ili njegove teologije kako je objašnjavaju njegovi najbolji branioci. Sledeći citat (jedan od mnogih) pokazuje da podupire moju procenu: „Zbog pretpostavke koju drži Hrišćanska crkva, da su svi rođeni izgubljeni, mi kao Crkva smo primenili motiv U Hristu samo na vernike. Pošto se mi držimo Arminijanskog gledišta jevanđelja, spasenje u Hristu je samo provizijsko, mi smo podučavali naš narod da samo nakon što mi preduzmemo inicijativu, verovanjem u Isusa Hrista i pokajanjem za naše grehe, da tada Bog može da nas stavi u Hristu i da nas spase. Kao što je spomenuto u našoj poslednjoj studiji, ovo je glavni razlog zašto tako mnogo Adventista nema sigurnost spasenja." Jack Sequeira, „Motiv u Hristu". Izloženo 7/12/10 na http://www.jacksequeira.org/issues03.htm. Kao kontrast ovom citatu i drugim, klasični Arminijanizam stavlja Boga iza svih inicijativa vezanih za spasenje kroz prethodnu blagodat . Više o prethodnoj blagodati vidi Olson, Arminian Theology, 159’178.


48 Vidi, na primer, razmatranje Rimljanima 5:18 u Douglas Moo, Poslanica Rimljanima, Novi internacionalni komentar Novog zaveta, (1996).Za mnogo detaljnije razmatranje, vidi Larrz J. Kane, Analiza doktrine univerzalnog „legalnog" opravdanja, i pregršt drugih članaka koji se ovim bave na http://biblicalresearch.gc.adventist.org/documents.htm#teheology.

49 Moglo bi se tvrditi da ne može postojati treća opcija u odnosu na Arminija i Kalvina na način kako to Sequeira tvrdi. Ovo je slučaj zato što zagovaranje bilo čega drugog što nije bezuslovni izbor za spasenje (Kalvinizam) je po definiciji izjednačeno sa Arminijanizmom (isključujući univerzalizam koji zaista nije jevanđeoska opcija). Ovo ne oslabljuje tezu članka, nego čini moj zaključak pomalo antiklimaktičnim.

50 Posmatrajući strukturalno, Pavlova debata mora da bude u obliku X je pomoću F (vera) protiv X je pomoću W (dela). Kakav bi smisao argument imao kada bi struktura umesto toga bila: X je pomoću F(vera) nasuprot B je pomoću W(dela).

51 Ovaj argument stoji bez obzira na tačnost šta se misli pod "opravdanje” i posebno na beskrajnu kontroverzu na šta Pavle tačno misli pod „delima zakona". To jednostavno zagovara da ukoliko obe strane nemaju zajedničku definiciju opravdanja, diskusija u Rimljanima, to jest, da li je opravdanje „verom" ili „delima zakona", ne bi se pomerila sa mrtve tačke.

52 Wieland, Is Beynd Belief Beynd Belief?., 59.

53 Isto., 60.

54 Isto.,60-61.

55 Isto.,61.

56 Isto., 62.

57 Ili možda oni nisu svesni oštrih argumenata Arminijanizma koji ne dopuštaju legalizam, podržavaju vernikovu sigurnost, i rezervišu sve inicijative kao božanske prerogative Boga kroz prethodnu blagodat.


58 Kao lično zapažanje, pitao sam sebe lično da li želim da budem u poziciji (biblijski i teološki) da moram da razjasnim prirodu pokazivanja vere u tvrđenjima kao što su "biti opravdan verom", ili da budem u poziciji da moram da kvalifikujem izjave o proglašavanju kao što su „celo čovečanstvo je legalno opravdano". Očigledno, nalazim prvu opciju kao stav koji se može više braniti.

59 Vidi zadnji omot knjige Beyond Belief.
Calendar
«  January 2025  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Site friends
  • Create your own site

    		•

    Copyright MyCorp © 2025
    Free website builder — uCoz