.
Sinajska gora ili Mojsijeva gora, je planina, nalazi se na južnom delu Sinajskog poluostrva u Egiptu, sa najvišim vrhom od 2.285m. Poznata je u jevrejskoj, hrišćanskoj i muslimanskoj tradiciji kao mesto gde je Mojsije primio Deset zapovesti.
Po Biblijskom predanju tu u pustinji su jevrejski narod i Mojsije proveli 40 godina lutajući iz egipatskog ropstva, tražeći obećanu zemlju Hanan. Na Sinaju su ljudi preko Mojsija dobili deset Božijih zapovesti.
U Sinajskoj pustinji na mestu gde se Mojsiju javio Gospod (oko 1400 g. pre Hrista, kod nesagorive kupine), 330. godine sveta carica Jelena, majka svetog cara Konstantina Velikog, podigla je kapelu posvećenu Bogorodici. Kasnijom dogradnjom je nastao najstariji hrišćanski manastir Svete Katarine, koji se nalazi na jugu Sinajskog poluostrva. ( sr.wikipedia.org )
SIN je jevrejski naziv za Boga mudrosti i uopšte naziv za ovu planinu u Egiptu- SINAJ je jevrejskog porekla…Termin SINAJ koristi se tek od pojave hriscanstva, a ranije se ta planina zvala SERBAL, kao i danas u ne-jevrejskim jezicima.
Po verovanju Jevreja, („As a priest of Thoth, Moses in one person fulfils the roles of both SIN the God of Wisdom and Nabo the Heavenly Scribe.„) Mozes/Mojsije, sveštenik egipatskog boga Tota, spojio je u sebi uloge i SINA -Boga Mudrosti, i NEBA-nebeskog zapisa..
Danas je NEBO brdo nedaleko od SINAJA ( SERBALA)…
.
Interesantno za nas je da se ta planina visoka 2070 metara (za koju se vezuju ranohrišćanske zajednice.., i tragovi manastira iz 4.veka n.e.) zove SERBAL.. nalazi se delu nacionalnog parka.
NationMaster – Encyclopedia: Mount Serbal
Kao što su interesantni i neki citati istoričara iz davnine, i arheoloških nalaza, nedovoljno razjašnjenih…koje bi trebalo razjasniti za potrebe naše, srpske istorije.
„Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae sub Servorum nomine imperitavit…“
piše italijan Apendini
(u prevodu:“Према Хирканском мору (т.ј. према Каспијском Језеру) налазе се Циркаси, најратоборнији народ који је дуго времена владао над Египтом и над Сиријом под именом Срба… „)
Sinajski rukopis (Sinajski Kodeks) svuda ima ćirilično S (staroslovenski naziv je „slovo“) a ne grčko „Sigma.“
Ne znači baš sigurno da su ovo srpska slova u Sinajskom (Serbalskom kodeksu), mogu biti i koptska, jer je koptica izuzetno slična, skoro istovetna ćirilici..
Ali, vredno je skrenuti pažnju na taj deo Misira (Egipta) i tragova naših predaka tamo.
Takođe na „Sinajskom“/Serbalskom poluostrvu nalazi se i jezero SERBONIS.
Serbonian Bog (مستنقع سربون) , lake of Serbonis (Sirbonis or Serbon)
Serbonian Bog – Wikipedia, the free encyclopedia
A u zapadnom delu planine Serbal/Sinai postoji još jedan toponim sa SRB- SERABIT .To je kao veće brdo i li manja planina u ovom planinskom lancu.I tamo ima natpisa sa „slovo“ a ne „Sigma“.
Mape
http://www.lib.utexas.edu/maps/middl…asia/sinai.jpg
Fotografije Serbala/Sinaja
NYPL Digital Gallery | Detail ID 85272
NationMaster – Encyclopedia: Image:Mount serbal print.jpg
Manastir
http://upload.wikimedia.org/wikipedi…nenkloster.jpg
http://upload.wikimedia.org/wikipedi…0%BD%D1%8B.jpg
http://upload.wikimedia.org/wikipedi…ina_garden.jpg
.
330. godine je marljivošću svete carice Jelene (rođene u Dalmaciji, majke Konstantina Velikog, rodjenog u Nišu) na mestu Neopalime kupine sagradjena mala Crkva posvećena Majci Božijoj, kao i toranj za sklanjanje monaha pri napadima nomada. Od tog vremena je ovde počeo da se formira manastir, koji kasnije duhovno procvetao u Manastir Svete Katarine.
U VI veku je car Justinijan, rođen u selu pored Leskovca, (527-565), na molbu monaha Serbalskog/Sinajskog manastira, izgradio čvrste zidine oko manastira i novu Crkvu. Stara Crkva je ostala sastavni deo nove, nalazeći se s njene istočne strane.
Nekoliko metara od kapele apside, van Crkve, raste grm Neopalime kupine, koji , po verovanju sledbenika Biblije, predstavlja izdanak onog grma koji je egipatski sveštenik Mozes video. On je bio posadjen kada se gradio oltar kapele. Kupina je slovenski naziv posebne vrste trnovite akacije, koja predstavlja mali grm sa oštrim bodljama. To je jedinstven grm takve vrste na celom Sinajskom poluostrvu.
http://upload.wikimedia.org/wikipedi…%28kust%29.JPG
U manastiru pevaju „po glasovima“ koji su tipični za srpsko narodno pevanje, a 8 vrsta glasova (melodijske formule izuzetno drevne) se koristi i u srpskom crkvenom pojanju.
( Запись песнопения 1-го гласа из рукописи Синайского монастыря: http://upload.wikimedia.org/wikipedi…usic_Sinai.jpg )
Inače je manastir gde se čuvaju delovi (i odakle je potekao) Serbalski /Sinajski kodeks, pohodio Rastko Sv.Sava 1234. godine.
Biblioteka je po opremljenosti odmah iza vatikanske , a tu je i prvi srpski psaltir…
Manastiru Svete Katarine naši sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem 14 veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.