UDARNA SNAGA ISTINE - Podela starozavetnog zakona

Podela starozavetnog zakona

Pošto Novi Zavet jasno govori o tome da je starozavetni "zakon" ukinut i ne važi za Hrišćane, da bi opravdali prenošenje određenih njegovih odredbi u Novi Zavet, adventisti pokušavaju da ga podele na "moralni" i "ceremonijalni". U morali zakon svrstavaju deset "zapovesti" koje je Gospod predao Mojsiju na kamenim pločama, a u ceremonijalni druge starozavetne odredbe koje su napisane u izvesnoj "knjizi zakona" koja je stavljena pored kovčega zaveta. Dalje se tvrdi da su odredbe te "knjige zakona" ukinute, a da moralni zakon (po njima, deset "zapovesti") ostaje na snazi za Hrišćane. U Judaizmu takva podela zakona ne postoji.

Obično se u korist podele zakona na moralni i ceremonijalni navode sledeći argumenti:

Božiji moralni zakon ili Deset zapovesti

1. Naziva se "carski" [Jakov 2,8]
2. Izgovorio ga je Bog [5 Mojsijeva 4,12,13]
3. Napisao ga Bog na de kamene ploče [2 Mojsijeva 24,12]
4. Bio stavljen u kovceg [2 Mojsijeva 40,20. i 2 Mojsijeva 25,21]
5. Bozji zakon je savrsen [Psalam 19,7]
6. Bozji zakon je vjecan [Psalam 11,7; Matej 5,17]
7. Bozji zakon otkriva grijeh [Rimljanima 3,20; 7,7]

Ceremonijalni (Mojsijev) ili obredni zakon

1. Naziva se "pismo uredbe" [Kolosanima 2,14; Efezanima 2,15]
2. Izgovorio ga je Mojsije [3 Mojsijeva 1, 1-3]
3. Napisao ga je Mojsije u knjigu [2 Dnevnika 35,12]
4. Bio je stavljen pored kovcega [5 Moj. 31,24-26]
5. Obredni zakon ne moze nikoga usavrsiti [Jevrejima 7,19]
6. Obredni zakon je prikovan na krst [Efez. 2,15. Kol.2,14]
7. Obredni zakon bio je dat zbog grijeha [3 Mojsijeva 3,7]

O čemu zapravo govore navedeni stihovi:

"Moralni"

[1] "Ako dakle zakon carski izvršujete po pismu: Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe, dobro činite" [Jak 2.8]
Ovde se kao "zakon carski" citira "Ljubi bližnjega..." [3.Moj, 19:18] što nije u deset zapovesti, nego upravo u navodnom ceremonijanom zakonu. Dakle, apostol Jakov starozavetni zakon - Toru naziva "carski zakon".

[2] Bog nije izgovorio samo deset zapovesti, već se na mnogo mesta u knjigama Starog Zaveta takođe kaže "reče Gospod". U Novom Zavetu Gospod Isus Hristos nam govori mnogo više i detaljnije "licem u lice", što znači da su novozavetne odredbe iznad starozavetnih.

[3] Napisao ga je Bog na dve kamene ploce. Apostol Pavla ovo upravo navodi kao dokaz da je taj zakon inferioran u odnosu na NZ:

"7. Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegova koja prestaje: 8. A kamo li ne ce mnogo vecma služba duha biti u slavi? 9. Jer kad je služba osudenja slava, mnogo vecma izobiluje služba pravde u slavi, 10. Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi. 11. Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo ce vecma biti u slavi ono što ostaje." (2.Kor 3)

[4] U kovceg su stavljeni i Mojsijev štap i mana. Koji je znacaj kovcega u Novom Zavetu? Da li se uopšte pominje kao nekakav autoritet za Hrišcane? Ne, naprotiv. Za Hrišcane zakon nije zapisan na "kamenim daskama", vec: "ne mastilom nego Duhom Boga živoga, ne na kamenijem daskama nego na mesanijem daskama srca." [2.Kor 3]

[5] "Zakon je Gospodnji savršen" [Psa 19:7] Ovde se misli na celokupan starozavetni zakon - Toru.

[6] Isto kao pod 5.

[7] "Jer se djelima zakona ni jedno tijelo ne ce opravdati pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje grijeha." [Rimljanima 3:20]

Upravo govori o tome da se zakonom niko neće opravdati. Ako se to odnosi na deset zapovesti, onda nema smisla tvrditi da je u pitanju "večni moralni zakon".

"6. A sad umrvši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo (Bogu) u obnovljenju Duha a ne u starini slova. 7. Šta cemo dakle reci? Jeli zakon grijeh? Bože sacuvaj! nego ja grijeha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi." [Rimljanima 7:6,7]
Ove Pavle opet kaže: "izbavismo se od zakona". Ukoliko se govori o deset zapovesti, onda smo "izbavljeni" od njih.

"Ceremonijalni"

[1] Ovde se govori o jednom i jedinstvenom starozavetnom zakonu. Nema nikakvog nagoveštaja podele. Osim toga, u Kološanima 2:16 govori se o tome da je starozavetna subota ukinuta na krstu.

[2] "I viknu Gospod Mojsija i rece mu...: Kaži sinovima Izrailjevim..." [3.Moj 1:1-3]

Dakle, Gospod je rekao Mojsiju šta da kaže, on je samo preneo reci Gospodnje.

[3] Mojsije je "napisao u knjigu" i deset zapovesti i to dva puta - 2.Moj 20 i 5.Moj 5.

[4] Zakon koji je "stavljen pored kovcega" su zapravo pet knjiga Mojsijevih, koje sadrže i deset zapovesti. Ako je on ukinut, da li je onda ukinuto sve što u njemu piše?

[5] "Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu." [Jev 7:19]

Ne ni vidim ovde podelu. Jednostavno se opet tvrdi da "zakon nije ništa završio", vec je samo postavio nadu u Hristov dolazak.

[6] "Zakon zapovijesti naukama ukinuvši; da iz oboga nacini sobom jednoga novog covjeka, cineci mir" [Ef 2:15]
"I izbrisavši pismo uredbe koja bješe protiv nas, i to uzevši sa srijede prikova ga na krstu" [Kol 2:14]
Ovde se opet jednostavno kaže: "zakon" je "ukinut" i "izbrisan".

[7] Ceo starozavetni zakon je bio dat zbog greha. Vidi Galatima 3 i dalje. Posebno Gal 3:24.

"Knjiga zakona pored kovčega zaveta"

Adventisti kao "ceremonijalni zakon" navode izvesnu (Mojsijevu) knjigu zaveta koja je stavljena pored kovčega zaveta u kojoj su se nalazile odredbe koje su ukinute: "Uzmite ovu knjigu zakona i metnite je pokraj kovcega zaveta Gospoda Boga svog, da bude onde svedok na vas." [5.Mojsijeva 31:26]

Postavlja se pitanje, dakle, šta je sadržala ta knjiga zakona? Adventisti tvrde da je ona sadržala izvesne ceremonijalne/obredne zakone koji su ukinuti, za razliku od deset "zapovesti" koje ostaju na snazi. Pogledajmo šta o toj misterioznoj knjizi kaže Biblija:

[2 o Carevima 14:6] "...kao sto pise u knjizi zakona Mojsijevog" i onda se citira 5.Mojsijeva 24:16
[2. Dnevnika 35:12] "...kako je napisano u knjizi Mojsijevoj" i navodi 3.Mojsijeva 3:3
[Jezdra 6:18] "...kako je napisano u knjizi Mojsijevoj" i poziva se na 4.Mojsijeva 3:6
[Isus 8:31] navodi 2.Mojsijevu 20:25 i kaže "...kao sto pise u knjizi zakona Mojsijevog"
[1.Kor 14:34] navodi 1.Mojsijevu 3:16 kao "zakon".

Dakle "knjiga zakona" zapravo predstavlja pet knjiga Mojsijevih koje Jevreji i dan danas nazivaju Tora (Zakon). Kao što znamo, ove knjige sadrže mnoge zapovesti (Jevreji smatraju da ih ima ukupno 613), koje cesto i u jednoj jedinoj recenici navode moralne, obredne i gradanske motive. Izmedu ostalog, one su nam jedini izvor u kome nalazimo deset zapovesti [2.Moj 20 i 5.Moj 5]. Prema tome, nema ni govora o tome da se radi o nekakvoj knjizi sa "ceremonijalnim zakonom", niti je zakon podeljen po važnosti. Ako je ukinuto to što piše u toj knjizi, onda je ukinut sav Zakon starog zaveta dat Jevrejima u pet knjiga Mojsijevih uključujući i deset "zapovesti" koje su sumarni izraz celokupnog Starog Zaveta.

U tom kontekstu i odluka apostolskog sabora o tome da neznabošci ne treba da drže "zakon Mojsijev" [Dela 15:5,24,28] ne govori ni o kakvom "ceremonijalnom" zakonu, vec upravo o jedinom i jedinstvenom zakonu Starog Zaveta - Tori i o tome da on nije obavezan za ne-jevreje. Apostol Pavle o tome govori na mnogo mesta (Rimljanima, Galatima, Kološanima itd.) i nigde ne nalazimo bilo kakvu podelu zakona. U Delima apostolskim čitamo da je apostol Pavle čak i Jevreje koji su živeli među neznabošcima učio da ne treba da drže starozavetni zakon:

"Vidiš li, brate koliko je hiljada Jevreja koji vjerovaše, i svi teže na stari zakon. A doznali su za tebe da učiš otpadanju od zakona Mojsijeva sve Jevreje koji žive među neznabošcima, kazujući da im ne treba obrezivati djece svoje, niti držati običaja otačkijeh." [Dela 21:20,21]