ČISĆENJE
Čitava teološka koncepcija o „čišćenju" nebeske svetinje znači da je ona morala da se prvo nečim isprlja. Kako bi se podupro ovaj stav, Elen Vajt tvrdi da su se svakodnevno prinosile žrtve u krvi životinja u Svetinji.
E.G.Vajt: „Najvažniji deo svakodnevne službe bila je služba zastupanja za grešnike. Grešnik koji se kaje donosi svoje žrtve na vrata od šatora, i svoju ruku polaže na glavu žrtve, priznaje svoje grehe, i simbolički ih prenosi na nevinu žrtvu. Onda svojom rukom zakolje životinju, a krv se nosi svešteniku u Svetinji, i škropi se zavesa iza koje je kovčeg od zaveta, i zakon koji je grešnik prestupio. Ovim obredom je greh simbolički prenet u svetilište. U nekim slučajevima krv se nije nosila na sveto mesto..." „Patrijarsi i proroci", 354. strana, pisano 1890.godine.
Nažalost, Elen G. Vajt je još jednom protivurečila Bibliji kako bi opravdala svoju ideju. Ko pažljivo čita, videće da u 4. poglavlju 3. Moj. se kaže da je samo jednom krv odneta u Svetinju, osim na Dan pomirenja, jeste kada je visoki sveštenik pogrešio, ili kada su svi vernici zgrešili. Čak i njeni urednici su ovo potvrdili posle njene smrti, i dodali Appendix, belešku broj 6, na 761. strani „Patrijarha i proroka".
|
