Sledeća tvrdnja koju adventisti iznose jeste da je Adam svetkovao subotu (svaki sedmi dan). To je međutim, bilo NEMOGUĆE za Adama. Zapovest o sedmom danu odmora kaže: Šest dana radi a sedmi dan je odmor". Dakle, čovek mora (kao i Bog) prvo da radi šest dana, da bi sedmog mogao da odmori. Odmor dolazi posle šest dana, i šest dana rada takođe su deo Četvrte Sinajske zapovesti. Šta bi Adam učinio? Da li bi mogao da ispuni ovu zapovest? Ne bi mogao nikako da je ispuni. On je stvoren u petak, a ne u nedelju. Kako je onda mogao da radi šest dana da bi u subotu počinuo? Mogao je da radi samo jedan dan pa u subotu da počine. Ili bi morao da prekrši prvu subotu, da radi osam dana, pa da počine u sledeću subotu. Ili bi radio šest dana svog života pa počinuo u sedmi dan svog života ato bi bio petak, a ne subota. Šta god on učinio, da ispuni ovu zapovest nije mogao, jer je stvoren šestog dana, a ne prvog.
Miloš Popadić Reč "sabbaton" (sa dva b) se u NZ javlja ravno 60 puta. Evo ti spisak stihova (nadam se da sam ih sve popisala):
Matej 12:1-2, 5, 8, 10-12; 24:20; 28:1; Marko 1:21; 2:23, 24, 27-28; 3:2, 4; 6:2; 15:42; 16:1; Luka 4:16, 31; 6:1-2, 5-7, 9; 13:10, 14-16; 14:1, 3, 5; 23:54, 56; Jovan 5:9-10, 16, 18; 7:22-23; 9:14, 16; 19:31; Dela 1:12; 13:14, 27, 42, 44: 15:21; 16:13; 17:2; 18:4, i naravno, Kološanima 2:16.17.
U svih ovih 59 stihova taj "sabbata ili sabbaton" (subota u množini), koristi se da označi SEDMIČNU subotu. Nekad ima određeni član, nekad nema. Ali i sa i bez člana, ovo je uvek sedmična subota. UVEK. Zašto bi sad odjednom Kološanima 2:16 bio jedini izuzetak? Na osnovu čega?
I ne samo to. Kad pogledaš prevod Starog Zaveta na grčki (Septuagintu), videćeš da Pavle koristi IDENTIČNU REČ koja je zapisana u Četvrtoj Zapovesti Dekaloga. "Sabbaton", u genitivu MNOŽINE, isto kao i u Kološanima 2:16. Identično, genitiv množine, sa dva "b".
U pet slučajeva reč "sabbata/sabbaton" (subota u množini) se koristi da označi sedmicu: Marko 16:2, Luka 24:1, Jovan 20:1.19, Dela 20:7, i 1. Korinćanima 16:2.
NIGDE U NZ se "sabbaton" ne koristi da označi neki godišnji praznik. Ako ćemo polemisati, možemo samo da polemišemo o sledećem: da li je Pavle u Kološanima 2:16 rekao da je ukinuta SUBOTA ili je rekao da je ukinuta SEDMICA? Nemaš treću mogućnost. Da je Pavle stavio određeni član ispred reči "sabbaton", mogao bi nešto i da troluješ, jer bi onda imali izjavu "i za ONE subote koje su senka Hristova...". Ali NIJE stavio nikakav član, tako da je morao da misli na SVE subote, UKLJUČUJUĆI I SEDMIČNU. Nedostatak člana (nulti član) ima VELIKO značenje u grčkom, i u svakom drugom jeziku koji koristi članove.
I razmisli takođe o tome zašto Marko odjednom MENJA NAZIV NEDELJE. Svi apostoli (osim Marka) kažu da je Hrist vaskrsao u prvi dan sedmice (mia ton sabbaton). Jedino Marko kaže da je Hrist vaskrsao u prvi dan sedmice koji je nazvao PROTO SABBATON (Marko 16:9). E sad, lepo postavi ono pitanje od pre neki dan, da li "proto" znači "prvi", ili može da znači i "najvažniji". Pošto ti to tako biraš šta će kad šta da znači. Kad kažemo da je Hrist PRVI (proto) vaskrsao i uzneo se na nebo (a ne Mojsije), ti pitaš: "a da li to "proto" znači možda "najvažniji", a ne "prvi"? E sada ja tebe pitam: da li "proto sabbaton" znači "prvi dan sedmice" ili "najvažniji dan sedmice"?
Nemoj manipulisati tekstom, jer će ti se o glavu olupati. Daj ti nama lepo KRITERIJUM po kome ovaj jedan jedini "sabbaton" u Kološanima 2:16.17 znači "praznik", a ne "sedmična subota" (ili u krajnjoj liniji, "sedmica")? Čekam taj odgovor od vas adventista i subotara već GODINAMA.
Miloš Popadić Dokle god budem imala prste, ima da razobličavam tvoje neistine, Miloše... Evo, ja sam stručnjak za koin grčki, a ne ti. Ovako glasi Jevrejima 4:9 na koin grčkom:
"ἄρα ἀπολείπεται σαββατισμὸς τῷ λαῷ τοῦ θεοῦ"
Ta reč "sabbatismos" javlja samo u ovom stihu i više nigde u celoj Bibliji. I još nešto, njeno značenje NIJE "subota", već "počinak". Nije u pitanju SEDMIČNI DAN. Sedmi dan u nedelji na koin grčkom imao je svoje ime "subota". Ovo "sabbatismos" NIJE pridev izveden od reči "sabbaton" (subota -> subotnji) već je IMENICA. I nije "subota" (dan u sedmici) već "počinak" u pitanju. Ova reč "sabbatismos" NEMA NIKAKVE VEZE SA SUBOTOM KAO SEDMIČNIM DANOM, već SA POČINKOM (Bog počinuo u sedmi dan, POČINUO, to je "sabbatismos", a ne "sedmi dan"). Taj POČINAK je ostavljen narodu Božijemu, a ne "subota". Počinak U HRISTU, kao što je Izrailj trebalo da počine u Hananu nakon 40 godina lutanja, ali nije (zbog nevere i neposlušnosti), tako hrišćani treba da POČINU U HRISTU. Ceo ovaj tekst iz Jevrejima 4:1-11 nema nikakve veze sa subotom.
I još nešto: kažeš: kad PREDIKATSKA IMENICA nema član, onda je neodređena. Prvo i osnovno, ovo "sabbatismos" NIJE predikatska imenica, jer predikatska imenica sledi posle glagola BITI, a ne posle glagola OSTAVITI. Ovo "sabbatismos" je OBJEKAT, a ne predikatska imenica.
Dalje kažeš: Sledstveno tome, izrazi kod kojih u predikatu nema člana ispred glagola ne označavaju u prvom redu osobine, svojstva. ---- Miloše, PREDIKAT je GLAGOL, i ispred glagola se ne pišu članovi, već ispred IMENICA.
Dalje kažeš: Dalje, čak ukoliko je kvalitativna snaga predikata očigledna, ni tada se imenica ne može smatrati neodređenom ---- Miloše, PREDIKATI su GLAGOLI i GLAGOLI nemaju "kvalitativnu snagu", jer ne pokazuju KVALITET nego RADNJU. Reči koje pokazuju kvalitet su pridevi (na primer) ili prilozi i ponekad, imenice. ALI NIKAD GLAGOLI (predikati)
A ako si mislio da je "sabbatismos" predikat, pa se pogrešno izrazio, opet se ne može primeniti ovo tvoje trabunjanje na "sabbatismos". Ova reč nije deo predikata poput predikatske imenice. Ova reč nema kvalitativnu snagu. Skroz si POMEŠAO LONČIĆE u tvojoj analizi.
Tekst JASNO KAŽE o kom počinku govori Pavle: o počinku u koji Izrailjci NISU mogli da uđu (iako su svetkovali sedmični počinak). O počinku koji je Bog obećao preko Davida, da će pasti u dan koji se zove DANAS. I NEMA NIKAKVE BLAGE VEZE SA SUBOTOM. Sama tvoja analiza ovog teksta sa koin-grčkog pokazuje da pojma nemaš ni o gramatici SRPSKOG jezika a kamoli o gramatici KOIN GRČKOG. Predikati imaju kvalitativna svojstva??? I članove???
Miloš Popadić Ne stoji određeni član jer mu nije potreban. Nije ovde problem u nultom članu, već u tvom NEZNANJU a umeš da filozofiraš o koin-grčkom. Da je upotrebljen određeni član, onda bi možda i mogao da pretpostaviš da je taj "sabbatismos" (od reči POČINUTI, a ne od reči "subota") povezan nekako sa subotom, ali NIJE. Upravo NULTI ČLAN ti pokazuje da NIJE povezan sa SUBOTOM. Svejedno da li nulti član ovde važi kao nulti ili neodređeni, totalno NEBITNO, isto bi bilo u oba slučaja. Govori se o novoj, GENERIČKOJ imenici, tipa "tigar je životinja" a ne "taj tigar je životinja" ili "neki tigar je životinja". Ajd nemoj da filozofiraš, taj tekst u Jevrejima 4:1-11 nema veze sa subotom I TAČKA.
Miloš Popadić Zašto bre da analiziramo? Pavle izmislio novu reč, sve objasnio, nacrtao, šta ima sad ti tu da objašnjavaš? I da su Izraelci ušli u počinak u Hananu i nastavili da svetkuju subotu, to opet ne bi značilo da MI treba da je svetkujemo. Nađi mi JEDAN novozavetni dokaz da je subota obavezna za hrišćane, osim ovog filozofiranja o Jevrejima 4:1-11... Čak i adventisti priznaju da ovo nema veze sa subotom (oni pošteni i obrazovani, ovi što su na nižim slojevima lanca ishrane, naravno, pojma nemaju... Ali nijedan teolog se nije usudio da javno prizna da je Jevrejima 1:1-11 tekst o sedmičnoj suboti, jer bi se javno deklarisao kao LAŽOV).
|
