Ivanka Waldmann
Prvo i osnovno, SLIKARSTVO I VAJARSTVO nisu zabranjeni od strane Boga,
pa ni prikazivanje krsta na pročeljima crkava, već je izričito
zabranjeno KLANJANJE takvim stvarima. Ja mogu da naslikam Isusa Hrista
(ako imam takav talenat), kao što neki pisac može da napiše knjigu o
Isusu Hristu a neki glumac (kao što je Džim Kavizel ili Robert Pauel)
može da ga odglumi, a sve u cilju približavanja Isusa Hrista i
hrišćanstva ljudima i narodima koji Ga ne poznaju. To je sve u redu i
ispravno sve do onog trenutka dok nam te predstave ne postanu PREDMET
KLANJANJA. Jer, ako biste vi bili u pravu i rekli da je zabranjeno čak i
krst staviti na pročelje crkve (krst kome se NIKO ne klanja), onda
uzročno-posledičnom vezom i PISANJE o Bogu/Isusu Hristu itd takođe
predstavlja IDOLOPOKLONSTVO. Pisanje je JOŠ JAČI i JOŠ TRAJNIJI i JOŠ
UTICAJNIJI umetnički kreativni rad od slikanja (kažite mi, koliko ste
muzeja sa slikama posetili, a koliko knjiga pročitali?). Dakle, ne
PRETERUJTE. Nije zabranjeno slikanje, vajanje, pisanje, komponovanje,
ZABRANJENO JE KLANJANJE takvim (ljudskim, pa čak i Božjim) TVOREVINAMA.
Klanjanje je rezervisano samo za TVORCA. Zašto dodavati Zakonu i Bibliji
onog čega nema? Ako ćete da tvrdite suprotno, onda budite dosledni
svojim rečima i PRESTANITE ČAK I DA PIŠETE na tu temu.
A sad da odgovorim bratu Miloš Popadić
na njegovo zanimljivo pitanje: << Meni nije potpuno jasno da li
paganizam veruje da su slike, kipovi zaista Bozanstva ili su i za njih
kao za pravoslavce i katolike ikone i kipovi hriscanskih svetaca samo
simbolicke predstave? >>
Generalna
potreba ljudi da se klanjaju idolima stara je koliko i čovečanstvo.
Nisu se samo paganski narodi klanjali idolima, činili su to i Izrailjci
(setite se zlatnog teleta). Uzmimo baš taj primer zlatnog teleta da
objasnimo problematiku. Kome su se Izrailjci klanjali? Jednom predmetu
od zlata u obliku teleta, ili SIMBOLU koji je bio predstavljen tim
kipom?
Zlatno tele je u staroegipatskoj mitologiji bilo simbol egipatskog božanstva Apisa (http://en.wikipedia.org/wiki/Apis_%28Egyptian_mythology%29).
Egipćani su verovali da je bog Apis POSREDNIK između ljudi i vrhovnog
božanstva Ozirisa (gle ironije! još tad su se Izrailjci klanjali lažnom
Hristu). Dakle, nisu se Izrailjci klanjali predmetu, kipu, teletu, već
BOŽANSTVU koje je tim kipom bilo predstavljeno/simbolizovano.
Isto
važi za sve paganske religije. Pagani nisu verovali da su kipovi/slike
božanstva, već simboli/predstave njihovih božanstava (recimo, hrast kod
Starih Slovena bio je simbol vrhovnog slovenskog boga Peruna). Nisu se
Sloveni klanjali hrastu kao drvetu, već Perunu koji je hrastom
predstavljen. Dakle, argument koji daju ikonopokloničke crkve prosto "ne
pije vodu". Radi se o istom idolopoklonstvu koje je eksplicitno
zabranjeno u Svetom Pismu. en.wikipedia.orgIn Egyptian mythology, Apis or Hapis (alternatively spelled Hapi-ankh), is a bull-deity
that was worshipped in the Memphis region. "Apis served as an
intermediary between humans and an all-powerful god (originally Ptah,
later Osiris, then Atum)." [quote: Virtual Egyptian Museum] |
