"Dan Gospodnji" (Kyriake Hemera) u Otkrivenju 1:10 - 29 April 2023 - Blog

U Otkrivenju 1:10 imamo jedan izraz koji je većini hrišćana savršeno jasan, ali imamo i one hrišćane koji nas uče drugačije. Kaže apostol Jovan da je bio "u duhu u dan Gospodnji". Taj izraz "dan Gospodnji" u Otkrivenju na izvornom (grčkom) jeziku glasi "kyriake hemera". Većina hrišćana se slaže da je ovo "nedelja", dan vaskrsenja Gospodnjeg. Jedan mali deo hrišćana kaže da je ovo dan drugog dolaska Gospodnjeg. Adventisti Sedmog Dana i ostali koji svetkuju subotu, kažu da je "dan Gospodnji" subota. Analizom biblijskog teksta, grčkog jezika, istorije i teologije, videćemo ko je ovde u pravu.

Prvo, izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji) javlja se samo u Otkrivenju 1:10 i više nigde u celoj Bibliji (čak ni u Septuaginti - prevodu Starog Zaveta na grčki). Dakle, ne možemo da pogledamo na drugom mestu u Bibliji šta "kyriake hemera" znači. Međutim, postoje druge metode i smernice da dođemo do objašnjenja i istine.

"Hemera" na grčkom jeziku znači "dan". To je u grčkom jeziku imenica ženskog roda, pa stoga uzima ženski oblik prideva "kyriake" (Gospodnji). U muškom obliku, ovaj pridev "Gospodnji" na grčkom glasi "kyriakos". Sada kada smo utvrdili neke osnovne stvari po pitanju jezika, možemo da pređemo na glavnu analizu.

Da li je "kyriake hemera" dan drugog dolaska Hristovog? Da li je apostol Jovan bio u viziji prebačen u dan drugog dolaska? To jest, da li mu se u viziji ukazao taj dan, pa zato kaže "bejah u duhu (prebačen) u Dan Gospodnji?"
U Novom Zavetu, sedam puta se pominje "dan Gospodnji" u značenju "dan drugog dolaska Hristovog". To su sledeći stihovi: Dela 2:20, 1. Solunjanima 5:2, 1. Korinćanima 1:8, 1. Korinćanima 5:5, 2. Korinćanima 1:14, 2. Solunjanima 2:2, 2. Petrova 3:10.

Međutim, ovih sedam stihova ne sadrže izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji), već izraz "dan Gospoda". Na grčkom, upotrebljena su dva izraza: hemera Kyriou (bez člana ispred "Kyriou") i hemera tou Kyriou (sa članom ispred "Kyriou"). Iz konteksta je jasno da se govori o "danu drugog dolaska Hristovog". Zapazimo dve bitne činjenice: poredak reči u "hemera (tou) Kyriou" je drugačiji, to jest, obrnut. U "hemera (tou) Kyriou" imamo prvo imenicu (hemera) pa pridev (Kyriou), a u "kyriake hemera" imamo prvo pridev (Kyriake) pa imenicu (hemera). Druga razlika je pridev Kyriou, koji nije isti kao pridev Kyriake. Oba prideva su izvedena iz reči "Kyrios" (Gospod) i oba prideva znače "Gospodov, Gospodnji", ali ipak, na grčkom jeziku nisu isti, i postoji izvesna razlika između njih. Biće dalje reči o ovoj razlici u nastavku teksta.

Dakle, vidimo da "kyriake hemera" (Otkrivenje 1:10) nije "dan drugog dolaska Hristovog", jer se taj dan u Novom Zavetu ne zove "kyriake hemera", već "hemera (tou) Kyriou". Drugi poredak reči, i drugi pridev je upotrebljen. Zašto bi apostol Jovan unosio konfuziju? Već pre Otkrivenja su apostoli Petar, Pavle i Luka koristili izraz "hemera (tou) kyriou" za "dan drugog dolaska Hristovog" ili "dan Gospoda", zašto bi sad Jovan uvodio potpuno novi izraz koji se nigde više u celoj Bibliji ne ponavlja? Očigledno da je Jovan govorio o nečem DRUGOM, o nečem za šta nije postojao ustaljeni izraz u Bibliji. Tri apostola koriste isti izraz, koji se ponavlja i jasno nam je iz konteksta o kom danu se radi, a Jovan koristi drugačiji izraz, i nije nam iz konteksta jasno o kome danu se radi. Ne možemo povezati ta dva izraza ni na osnovu grčkog originala ni na osnovu konteksta. Na kraju krajeva, Jovan je lepo rekao "BEJAH u duhu", a nije rekao: "Bejah PRENET u duhu u Dan Gospodnji", niti je rekao "video sam u viziji dan Gospodnji". Jasno se vidi da je Jovan u dan Gospodnji bio u duhu, to jest, u molitvi.
Da li je "kyriake hemera" subota? Adventisti i ostali subotari tvrde da je "kyriake hemera" subota. Međutim, NIGDE u Bibliji (ni u Septuaginti ni u Novom Zavetu) subota nije nazvana "kyriake hemera" niti "dan Gospodnji". Subota je već imala svoj naziv i na jevrejskom i na grčkom jeziku, zašto bi Jovan sad izmišljao i ubacivao novi naziv za dobro poznati dan? Zašto nije prosto rekao: "Bio sam u duhu u dan subotnji" ili "u subotu", kada je ta reč "subota" već postojala u grčkom jeziku i korišćena mnogo puta u Novom Zavetu i Septuaginti? Opet, čemu zabuna i konfuzija ako nema potrebe za tim? Pa Jovan je mnogo puta u jevanđelju subotu nazvao "subota" a nikad "dan Gospodnji". Zašto bi sad odstupao od sopstvenog pravila pa i od celokupne prakse svih biblijskih pisaca?
Da li je "kyriake hemera" nedelja? Za ovu pretpostavku imamo mnoštvo argumenata, kako biblijskih, tako i istorijskih. Maločas smo pomenuli da je pridev "kyriake" (Gospodnji) veoma neobičan. Taj pridev nije isto što i "kyriou" (Gospodov). Pridev "kyriou" se pominje mnogo puta u Seputaginti i Novom Zavetu, teško da možete da prebrojite koliko puta se taj pridev javlja (anđeo Gospodnji, glas Gospodnji, u ime Gospodnje, hram Gospodnji itd). Zaista mnogo, mnogo puta se javlja ovaj pridev "kyriou", čak i u onom izrazu "dan drugog dolaska Gospodnjeg" (dan Gospoda). Pridev "kyriou" je izveden od reči "Kyrios" (Gospod).
A onda imamo apostola Jovana koji koristi potpuno drugačiji pridev, "kyriake". I taj pridev je izveden od reči "Kyrios" (Gospod) ali nije isti kao "Kyriou". Zašto Jovan koristi drugačiji pridev?

Odgovor na to pitanje možemo da nađemo kod apostola Pavla. Naime, pridev "kyriakos (muški rod), kyriake (ženski rod)" javlja se samo dva puta u celom Novom Zavetu. Imamo Otkrivenje 1:10 i izraz "kyrake hemera". Drugi stih je 1. Korinćanima 11:20. Izraz glasi ovako: "kyriakos deipnon" (Gospodnja večera). Razmislite: šta je Gospodnja večera? Da li je to nešto NOVO u Bibliji? Da li je Gospodnja večera postojala u Starom Zavetu i pre Hristove smrti i vaskrsenja? Nije. Gospodnja večera je "jedenje Hristovog tela i pijenje Hristove krvi", to jest, pričest, euharistija, jedan potpuno novi obred koji je uveden u hrišćanstvo u Novom Zavetu, POSLE Hristove smrti i vaskrsenja. Prva večera Gospodnja održala se dan pred Hristovu smrt. Vidimo da su hrišćani posle Hristovog vaskrsenja uzimali večeru Gospodnju, i vidimo da Pavle tu večeru Gospodnju naziva "kyriakos deipnon".

Nigde više u Bibliji se ne koristi pridev "kyriakos", samo u ta dva slučaja: "večera Gospodnja" (1. Kor. 11:20) i "dan Gospodnji" (Otkr. 1:10). Zašto Pavle nije napisao "Kyrios deipnon"? To bi isto značilo "večera Gospodnja" i bio bi potpuno ispravan izraz na grčkom? Zašto koristi potpuno drugačiji pridev? Zato što je to nešto NOVO, nešto što nije postojalo u Bibliji pre toga. Isto tako, "kyriake hemera" u Otkr. 1:10 je nešto sasvim NOVO, nešto što nije postojalo u Bibliji pre toga. Ni Pavle ni Jovan ne žele da unesu konfuziju i nove reči, osim ako ne žele da opišu nešto sasvim NOVO, nešto što nema paralelu u Bibliji. Pridev "Kyriou" (Gospodnji) koristi se stotinama puta, pridev "kyriake" (Gospodnji) samo dva puta, oba puta je NOV izraz u pitanju, nešto NOVO što pre vaskrsenja Hristovog nije postojalo u Bibliji. I još nešto, "Kyriou" (Gospodnji) može da označava nešto što pripada Ocu ("anđeo Gospodnji", na primer, jeste anđeo kog je poslao OTAC). Međutim, "Kyriake" je nešto što pripada HRISTU (Sinu), a ne Ocu. Večera Gospodnja je HRISTOVO telo i HRISTOVA krv, a ne Očevo telo i Očeva krv. Dan Gospodnji u Otkrivenju 1:10 nije dan koji pripada Ocu, već dan koji pripada HRISTU. Koji je to "Hristov dan"? Dan vaskrsenja Hristovog, dan u kome je Hrist pobedio smrt i sotonu i ustao iz mrtvih! To je NEDELJA, a ne subota. Ne može "Hristov dan" biti dan u kome je Hrist bio MRTAV, ne može to biti dan u kome se sotona radovao jer je Mesija MRTAV! To može biti samo dan u kome su se anđeli radovali, i cela zemlja i ceo svemir, dan u kome je sotona pobeđen, a ne dan u kome je sotona SLAVIO smrt Mesije!

Zapazite da se u Starom Zavetu najavljuje jedan "novi dan", jedan dan POBEDE. Psalam 118:22-26 "Kamen koji odbaciše zidari, posta kamen od ugla" - Hrist biva odbačen i ubijen u petak, ustaje iz mrtvih u nedelju i postaje Kamen od ugla! "To bi od Gospoda i divno je u našim očima. Evo dan, koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u nj!" - Dan radosti, NEDELJA, dan vaskrsenja (Luka 24:41; Matej 28:8 Jovan 20:20), dan koji je stvorio Gospod, dan pobede, dan kada je odbačeni postao Kamen od ugla, dan Gospodnji (jer je stvoren od Gospoda)! Nije ni čudo što su apostoli sa hrišćanima u PRVI DAN NEDELJE uzimali VEČERU GOSPODNJU (Dela 20:7). Kyriakos deipnon (Večera Gospodnja) u dan Gospodnji (nedelju) - DELA 20:7! Nema NIJEDNOG primera u Novom Zavetu gde se hrišćani okupljaju subotom da uzimaju večeru Gospodnju ili da drže bogosluženje, ali ima primer (Dela 20:7) gde se okupljaju u NEDELJU, u NOVI DAN, dan stvoren od Gospoda (Gospodnji dan), u dan kada je odbačeni kamen postao Kamen od Ugla (Psalam 118:22-26)!

Istorijski izvori o "kyriake hemera"

Ovde ćemo pokazati šta su prvi hrišćani (u prvom i drugom veku) govorili i pisali o "kyriake hemera".

Didahi (Učenje Dvanaestorice) - ovaj spis je veoma star. Napisan je pre Otkrivenja Jovanovog, čak pre većine novozavetnih knjiga. Oficijeno, Didahi su napisane između 50. i 70. godine, mada ima onih koji tvrde da su napisane čak i pre 50. godine. U svakom slučaju, Didahi je spis koji je stariji od Otkrivenja Jovanovog. U istoriji, izraz "kyriake hemera" prvi put se javlja upravo u Didahi, pa tek onda u Oktrivenju. Možemo slobodno reći da je apostol Jovan ovaj izraz "kyriake hemera" preuzeo iz Didahi. Evo šta Didahi pišu: "A u Dan Gospodnji (kyriake hemera), sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju (bogosluženje)..." [Didahi 14:1]
Ignjatije Bogonosac iz Antiohije, učenik apostola Jovana. Jovan ga je rukopoložio za episkopa crkve u Smirni. Ignjatije je 50 godina proveo šireći jevanđelje zajedno sa apostolom Jovanom, bio je njegov učenik i pouzdanik. 107. godine postradao je mučeničkom smrću za Hrista. U svojoj poslanici Magnežanima, Ignjatije piše sledeće: "ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život naš zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..." Dakle, imamo sasvim pouzdanu ličnost, on je poznavao Jovana i radio je s njim 50 godina, Jovan ga je cenio i smatrao dobrim učiteljem i hrišćaninom, čim ga je rukopoložio za episkopa. Ako je iko znao šta je Jovan hteo da kaže u Otkrivenju 1:10, to je onda njegov učenik Ignjatije. I vidimo da je Ignjatije rekao da hrišćani više ne treba da subotuju (svetkuju subotu) već da treba da žive po Danu Gospodnjem (kyriake hemera), u kome je Hrist vasrksao iz mrtvih.
Ima još mnogo ranohrišćanskih pisaca i mučenika koji su govorili da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) nedelja. Na primer, Klement Aleksandrijski iz 190. godine, Kiprijan iz Kartagine, 250. godine, Justin Mučenik iz 150. godine i mnogi drugi. Na sva tri kontinenta, hrišćani u prva tri veka govore o okupljanjima i večeri Gospodnjoj u dan Gospodnji (nedelju), govore o tome da je "kyriake hemera" nedelja jer je u taj dan Gospod ustao iz mrtvih, i NIKO od njih nikad nije rekao da je "kyriake hemera" subota. To ne govori ni Biblija, niti prvi hrišćani. Samo adventisti to tvrde.

I najzad, da napomenemo još jednu zanimlivu činjenicu. Kako se na grčkom jeziku zove "nedelja"? KYRIAKE! Do dana današnjeg, nedelja se na grčkom zove "Gospodnji dan" (Kyriake). Možda će nam adventisti reći da Grci ne znaju tako dobro grčki jezik, i da ga oni znaju bolje?