Dvadeset i drugi oktobar 1844. godine
Pogrešan dan, mesec, pogrešna godina, pogrešan događaj!
Šta je sa 2300 dana, da li su u vezi sa tim bili u pravu?
Molim vas, zapazite da Elen Vajt u „Velikoj borbi" na 401.strani kaže da „od apostolskih dana ni jedan religijski pokret nije bio slobodniji od ljudskih grešaka, i sotonskih uticaja od onog u jesen 1844. godine." Da li vi kao pošteni hrišćanin, verujete da je pokret 1844. bio savršen? Pretpostavljam da ta stvar može da se gleda iz dva ugla. Da li je bio manje nesavršen od drugih, ili je bio manje loš od drugih. Koje bi merilo E.G. Vajt mogla primeniti u vezi sa ovom izjavom, i šta je to bilo tako posebno u vezi sa pokterom 1844.godine da je nazvan bezgrešnim ili najslobodnijim od sotoninog uticaja još od apostolskih dana? U svakom smislu su pogrešili, koliko nesavršeniji bi mogao biti? Da li ova izjava iz „Velike borbe" stvara osećaj da je E.G. Vajt bila tako sigurna da je ovaj propali pokret od Boga? Da li bi Bog poslao lažnu poruku svom narodu 1844.godine, i zašto Miler i E.G.Vajt šire dalje ovu lažnu poruku?
Bog se ne igra sa svojim porukama, on ne govori neistine. On ne bi dao vizije o svom dolasku 22.oktobra 1844.godine a onda zaboravio da se pojavi. U tom slučaju On bi bio lažov. Koje su šanse da je Bog uradio tako nešto? Ne verujem da ima šanse. Sa druge strane, neko mora da je lagao, a ko bi to mogao biti?
Ni jedna druga doktrina nije više vezana za adventizam od one o 2300 dana, Svetinji, Danu pomirenja, i o istražnom sudu. Ove ideje su dovele do „velikog razočarenja", kada su mileriti i osnivači Hrišćanske adventističke crkve očekivali Hristov povrtak na zemlju, na Dan pomirenja, 22.oktobra 1844. Tačno je. Po rečima same adventističke crkve, ni jedna druga doktrina nije više adventistička od one o 2300 dana, svetinji, danu pomirenja, i istražnom sudu.
Dakle, videli smo, i videćemo dokaze u vezi sa računanjem 2300 dana, o značaju svetinje ovde na zemlji, ali što je važnije, svrhu svetinje na nebu, a sud je, kako smo videli pogrešna teorija, jer teorija o zatvorenim vratima nije validna.
Biblijski dan pomirenja je događaj koji se ponavlja svake godine desetog dana sedmog meseca jevrejskog kalendaraa (Tišri-3.Mojs.23:27-32) . Isprva su Miler i adventisti verovali da će se Isus vratiti 1843.godine. Razočarani, preispitali su svoju računicu i postavili novi datum u proleće 1844. Razočarani, odabrali su jesen 1844. Kada piše o svom prvom razočaranju, 1843.godine, Elen Vajt primećuje mnogo toga.
E.G.Vajt: „Videla sam da je Bog bio u objavi vremena 1843. Njegova namera je bila da podigne narod, i dovede ih u stanje provere, gde treba da odluče...Hiljade su bile navedene da prigrle istinu koju propoveda W.Miler, i sluge Božje su se podigle u duhu Ilijinom da objave vest...Mnogi pastiri stada, koji su govorili da vole Isusa, rekli su da se ne protive propovedanju Hristovog dolaska, ali se protive određivanju tačnog datuma...Ovi lažni pastiri stajali su na putu delu Božjem. Istina koja se objavljuje na ovako snažan i uverljiv način ih je uznemirila....
Ovi (lažni) proroci su se isprečili između istine i ljudi, i propovedali neke fine stvari kako bi ih odvratili od istine. Mnogi sveštenici ne bi sami prihvatili ovu spasonosnu poruku , a oni koji bi je prihvatili su se povukli...Videla sam Božje ljude kako radosno iščekuju svog Gospoda. Ali, Bog je odlučio da ih okuša. Njegova ruka je pokrila grešku u izračunavanju proročkog perioda. Oni koji su očekivali svog Gospoda, nisu je otkrili...Bog je odredio da Njegov narod naiđe na razočaranje." „Duhovni darovi", prvi tom, 133-137, iz 1858.godine.
Da li ste primetili da Elen Vajt krivi Boga za razočaranje 1843.godine? Da li ste, takođe, primetili da iako je ovde priznala da je došlo do greške, i da predviđanje o 1843.godini nije tačno, ona to naziva „istinom", i „spasonosnom porukom"? Da li bi od Boga nadahnuti prorok lažne poruke, i lažna predviđanja nazivao„istinom"? Kako pravi prorok ikako može da pogrešnu poruku nazove „spasonosnom porukom"?
Umesto da prepozna ove greške, i jednostavno prizna da su vođe pokreta sredinom devetnaestog veka pogrešile, Elen Vajt odobrava ove katastrofalne greške, i postavlja ih kao osnovu novih prognoza da će Isus doći u jesen 1844.godine:
E.G.Vajt: „Ruka Gospodnja se sklonila sa brojki, i objašnjena je greška. Videli su da je proročki period stigao do 1844.godine, i da su isti dokazi koji su pokazali da se proročki lanac završava 1843.godine, dokazali da će se završiti 1844.godine...Ponovo su imali datum." „Duhovni darovi", prvi tom, 138. strana.
Ako se koristio isti „dokaz" koji je doveo do greške i razočaranja 1843.godine, da se izračuna datum 1844.godine, zar ne bi bilo logično očekivati da će rezultat ponovo biti isti, i dovesti do ponovnog razočaranja? Da li se Bog igra sa svojim narodom pokrivajući njihove greške tako da ne mogu da razluče šta je šta, samo da bi posle sklonio ruku? Da li je ovo način na koji Bog deluje, da li Bog, opisan u Bibliji, ovako otkriva istinu? Ne. U 4.Mojs. piše : „Bog nije čovjek da laže, ni sin čovječji da se pokaje." Kako bi neko mogao da se pouzda u Boga i da veruje šta Biblija kaže, ako Bog laže namerno svoj narod, i namerno ga odvodi na stranputicu, samo da bi mogao da ga okuša? To je samo početak problema koji se javljaju povodom ovih doktrina. Naglasak na određivanju određeng datuma Hristovog povratka stvorilo je nove probleme. Sveštenici koje je Elen Vajt nazvala „lažnim pastirima", i koje je optužila da odvode ljude od „istine" se nisu protivili propovedanju da Isus ponovo dolazi, već su se protivili određivanju datuma Njegovog dolaska. Time što su se protivili lažnim proricanjima o 1843. god i 1844. god. ovi sveštenici su se sećali reči Isusa Hirsta:
BIBLIJA „Stražite dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će sin čovječij doći.", Matej 25:13.
Matej 24:36 : „A o danu tome i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam.”
„A on im reče: nije vaše znati vremena i ljeta koje otac zadrža u svojoj vlasti.” Dela 1:7.
Elen Vajt je one hišćanske sveštenike koji veruju u Bibliju-nazvala „licemernim sveštenicima", „drskim rugačima", i „lažnim pastirima". Zašto? Zato što su se oni držali Pisma, a ne njenih pogrešnih ideja. Da li pravi prorok Božji osuđuje hrišćane što veruju u Bibliju? Ne.
Elen Vajt je pogrešila kada je pogrešna predviđanja i proročanstva o 1843.g i 1844.g „istinom", jer nam Isus kaže u 1.Jov. 2:21 „Ne pisah vam kao da ne znate istine, nego što je znate, i znate da nikakva laž nije od istine." Ona dalje greši nazivajući ove lažne prognoze „spasonosnom porukom". Lažna poruka ne može nikako biti „spasonosna"!
Da stvar bude gora, tokom sledećih šest decenija Elen Vajt nikada nije povukla reč datu u vezi sa Hristovim povratkom 1843. i 1844. čak je otišla tako daleko da tvrdi kako „čvrsto veruje" da će se Hrist vratiti 1845.godine (pročitajte „Poruku malom stadu", 22. strana).
Sa druge strane, propovedala je kako oni koji se bave određivanjem posebnog datuma Hristovog dolaska „služe Sotoni":
E.G.Vajt: „Propovedanje određenog datuma suda, u prvoj poruci (1843 i 1844) naredio je sam Bog... Greške koje su se ponavljale da bi se našao novi datum za početak i kraj proročkog perioda, i ne baš dobro rasuđivanje koje je potrebno da bi se održalo ovakvo mišljenje, ne samo da odvlači pažnju od sadašnje istine, već izaziva prezir prema svim naporima da se objasne proročanstva. Što se češće određuje određeni datum drugog dolaska, i što se više o tome propoveda, to bolje služi sotonskim ciljevima."- „Velika borba", 457.strana, napisano 1888.
I, konačno, Elen Vajt je pokušala da zabašuri veliko razočaranje oktobra 1844. god. ohrabrujući vernike da su oni sve vreme bili u pravu:
Elen G. Vajt: „Da, nije se dogodilo ono što smo očekivali... Greška nije bila u računanju proročkih perioda, već u konačnom događaju na kraju 2300 dana." „Velika borba", 406. strana, napisano 1888.
Dan nakon 22. oktobra 1844.godine, usred očaja i depresije, neko je predložio rešenje kako bi se spasao adventni pokret. Priznavanjem da se radilo o pogrešnom događaju, adventisti su uspeli da zadrže stav da su bili u pravu što se tiče samog datuma 22. oktobra 1844. godine, i onda su rekli da to nije drugi dolazak, već Dan pomirenja.
Otišao je u Svetinju nad svetinjama i počeo istražni sud. Ova bitna doktrinalna promena je došla od „vizije" Hirama Edsona kojeg su potpomogle tri „vizije" same Elen Vajt!
Evo kako adventisti sedmog dana objašnjavaju ovaj doktrinalni zaokret svojim učenicima srednjih škola, iako je sam Hiram Edson kasnije porekao da je imao „viziju".
Hrišćanska adventistička crkva: „Dok sam prolazio velikim poljem ja (Hiram Edson) bio sam zaustavljen nasred polja. Nebo mi se činilo otvorenim, i jasno sam video da umesto da naš Visoki sveštenik dolazi iz Svetinje na zemlju...., On tada prvi put ulazi u drugo odeljenje svetilišta. Tako jednostavno, a opet, među najdramatičnijim momentima religiozne istorije... U decembru... Elen Vajt dobija svoju prvu viziju... Evo odgovora na njenu molitvu. Bilo je to baš ono što je adventistima bilo potrebno. Bog im je najjasnije moguće govorio da je svetlost o 22. oktobru bila... istinita!" „Moving Out, Department of Education, General Conference of SDAs, strane 27,29, izmenjeno izdanje 1980.
Zapazite: Ako nemate pristup nekoj javnoj biblioteci koja ima ovu enciklopediju, lako možete otići na jevrejski veb sajt koji ima kalendar i izračunati gregorijanski datum za deseti tišri (Dan pomirenja), za 1844. godinu, jednim klikom na link.
Kada dođete na sajt jevrejskog kalendara idite na podatke o gregorijanskim datumima, i ukucajte 23. septembar 1844.godine. Onda kliknite na „izračunaj datum" i videćete rezultat: deseti tišri 5605. Prema Bibliji, deseti tišri je dan i mesec Dana pomirenja. Broj 5605 je godina jevrejskog kalendara za 1844. godinu našeg gregorijanskog kalendara. Ako želite da kliknete desni klik na ovu informaciju, idite na „drugo izračunavanje", i ovog puta uđite na deseti tišri 5605 u jevrejskim podacima i kliknite „izračunaj datume". Ovog puta dobićete ponedeljak, 23. septembar, 1844.godine.
Sve ovo dokazuje da je Dan pomirenja osvanuo 23. septembra, i da to nije nepoznato hrišćanskoj adventističkoj crkvi. Još uvek se oslanjamo na tvrdnje L. E. Fruma da su Jevreji Karaiti slavili Dan pomirenja 22. oktobra, jedan mesec kasnije od ortodoksnih Jevreja. Njihov argument se ne zasniva na činjenicama, jer ni jedan karаitski izvor ne podupire Frumovu tvrdnju. Istraživači su u više navrata pokazali da su Jevreji Karаiti slavili Dan pomirenja 23. septembra 1844. godine, baš kao što bi po Bibliji trebalo (10.tišrija) kojeg slave ortodoksni Jevreji i rabini! Evo dokaza: Konradi (nesvestan činjenice da je Dan pomirenja 23. septembra 1844. godine) kaže: „Od 22.marta, do 22.oktobra 1844.godine, S. S. Snou je postepeno zadobijao sve veći uticaj među adventistima... tvrdeći da mu je Otac otkrio da je 22.oktobar 1844. godine, definitivan datum Hristovog dolaska kada će uzeti pravednike, i uništiti zle... Taj veliki dan oslobođenja je bio jubilarne godine Dana pomirenja. Činjenica da se ova jubilarna godina nalazi tek u budućnosti i da je jevrejski Dan pomirenja 23. septembra, nije mu ništa značila. Da bi dobio na vremenu, prihvatio je računanje Karаita." „Temelji denominacije Hrišćanske adventističke crkve", L. R. Konradi, 68.strana, napisano 1939.godine.
E. S. Bolindžer (čovek koji je znao da je karaitski Dan pomirenja 1844. godine padao na 23. septembar) piše: „Datum 22. oktobar 1844. godine je bio ključno vreme za adventiste, jer su njihovi pioniri za tada fiksirali drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista; oni će se čvrsto držati ovog datuma uprkos svim činjenicama koje pokazuju suprotno. Dan pomirenja je pao na 23. septembar 1844.godine, umesto na 22. oktobar. Ovo se može lako prikazati proverom bilo kog jevrejskog kalendara za taj period, ili se može pitati bilo koji jevrejski poznavalac kalendara. Oni su Dan pomirenja slavili 23. septembra 1844."
„Hrišćanska adventistička crkva tvrdi da su ortodoksni Jevreji slavili Dan pomirenja 23. septembra, a karaiti 22. oktobra. Pažljivo smo istražili ovu stvar, i otkrili smo da je ovo pogrešna tvrdnja. Vođa karaita, rabin kairski, Jusuf Ibrahim Marzok, u odgovoru na pitanje kog dana će se slaviti pomirenje 1844. kaže: „Što se tiče datuma Pashe, i Jom Kipura (Dana pomirenja), to su sledeći datumi: prema Karaitima, 1843. godine. Jom Kipur je u sredu 4. oktobra, a istog datuma po rabinskom kalendaru. Naredne godine, 1844. pada na ponedeljak 23. septembar, kako za karaite, tako i za rabine." „Poziv na okupljanje", maj/jun, 1941.
|
