EGW vizije su suprotstavljene Bibliji u pogledu mesa kao hrane.
Kako bi ovde njihove nedoslednosti predstavo u pravom svetlu,
pogledajmo prvo stav starešine Vajta koji prednjači u ovim stvarima.
On kaže:
''Neki od naše dobre braće su dodale svinjetinu u spisak stvari koje je
zabranio Sveti Duh, kada su se apostoli i starešine okupili u
Jerusalimu. Osećamo se pozvanim da protestujemo protiv toga, jer je to u
suprotnosti sa jasnim učenjem svetih spisa. Da li ćemo staviti veći
teret na narod nego što je Sveti Duh smatrao za shodno, i sveti apostoli
našeg Gospoda Isusa Hrista? Bože sačuvaj. Njihova ispravna odluka je
stavila tačku na to pitanje, i izazvala je radost u crkvama, i treba
zauvek da zatvori to pitanje među nama." „Rivju", peti tom, broj 18.
Gospođa Vajt je u to isto vreme verovala i učila druge nečemu istom:
„Neki su otišli predaleko u bavljenju pitanjem ishrane. Krenuli su
rigidnim putem i njihovo zdravlje je narušeno. Pomenut mi je Ročester.
Videla sam da kad smo živeli tamo nismo jeli hranljive namirnice, kao
što je trebalo, i bolest nas je skoro sahranila. Sve ovo nije u skladu
sa Reči Božjom. Da Bog od svog naroda traži da se uzdržava od svinjskog
mesa, on bi ih u to ubedio. Ako je crkva dužna da se uzdržava od
svinjskog mesa, Bog bi to otkrio ljudima. On bi naučio svoju crkvu
njenim dužnostima." „Svedočanstva", broj 5, 27-29. strana, sada je to
uklonjeno. Ovo je pisano 1859.godine.
Šta ona podrazumeva pod
hranljivim namirnicama? Kaže: „Nismo mogli da jedemo meso, ili puter, i
morali smo da se uzdržavamo od masne hrane. Sklonite ovo sa stola
sirotog čoveka, i ostaje veoma oskudan izbor. Naši napori su bili tako
veliki da nam je trebala jača hrana." Drugi tom, 144.strana.
Kada je pisala jednoj sestri koja je bila fanatik po pitanju svinjske hrane, rekla je:
„Draga sestro, počela sam da te sažaljevam dok sam čitala tvoje pismo.
Gospod mi je pokazao pre dve ili tri godine, da korišćenje svinjskog
mesa nije test vere, i da njegovo konzumiranje nije greh protiv Boga.
Ako draga sestro, tvoj suprug želi da koristi svinjetinu, slobodno je
smeš koristiti."
Opet, 1864.godine, kaže: „Bog ljudima nije dao
dozvolu da jedu hranu životinjskog porekla, sve do potopa. Sve je bilo
uništeno, što bi moglo da se jede, i Bog je iz nužde dao Noju dozvolu da
jede čiste životinje koje je poveo u barci. Ipak, hrana životinjskog
porekla nije najzdravija za čoveka. Posle potopa su ljudi uglavnom jeli
meso. On je dozvolio da one životinje koje imaju dug životni vek jedu
druge životinje, kako bi se skratio njihov grešni život. Bog nikada nije
imao nameru da svinjetina bude hrana u ma kojim okolnostima." „Duhovni
darovi", 4. tom, 121. strana.
Prvo: Ako je Bog dao Noju dozvolu
da jede meso, prvenstveno zato što nije bilo biljaka za jelo, zar ne bi
ograničio tu dozvolu do vremena kada se može prikupiti dovoljno
krompira, zrnevlja, i nečeg boljeg za hranu?
Drugo: Ako hrana
životinjskog porekla nije najbolja za čoveka, zašto Bog nije rekao Noju
da u barku stavi dovoljnu zalihu povrća, koja bi mogla da ih prehrani?
Zar nije mogao da živi na povrću?
Treće: Ako je Bog zlima dao
da jedu meso kako bi im skratio život, zašto je dao Noju da se isto tako
hrani? Zašto je pravedni Avram ubio tele, dobro, i mlado, i nahranio
anđele, ako je meso tako loša hrana?
Četvrto: Zar sledeće
vizije ne pokazuju da živimo u vreme kada treba da se čuvamo zavodljivih
duhova, i da se mesa zabranjuju kao hrana, koja je Bog stvorio da se
prime sa zahvalnošću onih koji znaju istinu. Pogledati 1.Tim. 4:1-4,5.
Vidimo da je ista proročica učila da je svinjetina hranljiva namirnica,
i da je proglasila za fanatike one koji se protive tome, a da sada uči
da Bog nikada nije imao nameru da se ona koristi u bilo kojim
okolnostima, i ide dalje i obeshrabruje korišćenje bilo koje hrane
životinjskog porekla. |
