ELOHIM
Jevrejska reč Elohim אלהים.
Uz veoma malo podrške od onih koji znaju hebrejski jezik, zastupnici trojstva i dvojstva ponekad navode izjavu iz 1. knj. Mojsijeve 1:26 kao dokaz (nasuprot postojanju hiljada zamenica u jednini koje označavaju jednog Boga) da je više osoba zaslužno za stvaranje. "Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi". Taj argument je neosnovan. Savremeni naučnici ne smatraju da hebrejski izraz "mi" ili reč elohim (Bog) znači množinu Božjih osoba stvoritelja. Najverovatnije je da se zamenica u množini "mi" odnosi na Božji savet anđela,8 koji su stvoreni po Božjem liku i bili su svedoci stvaranja univerzuma (Jov 38:7). Pogrešno je pretpostaviti da ovaj stih potkrepljuje ideju da Bog govori svom Sinu i Svetom Duhu. Gde u Bibliji Bog govori sa svojim sopstvenim Duhom? Tekst ne govori ništa o večnom Sinu Boga, drugom članu Trojstva. Štaviše, reč "mi" u tekstu ne pruža nikakvu indikaciju o postojanju druga dva jednaka partnera Boga. Ukoliko je Bog jedna osoba, njegovo korišćenje reči "mi" znači da ne On obraća nekom drugome osim sebe, odnosno osim Boga. Hebrejski leksikon Biblije potvrđuje da reč elohim (Bog) nije unipluralna reč, što znači da dve ili više osoba čine Boga (ili kako si neki mislili "Božju porodicu"). Moraju se uzeti u obzir specifičnosti svakog jezika ukoliko želimo da shvatimo njeno pravo značenje. Ovo je, otkrićemo, nezamenljivo u našoj potrazi za pravim razumevanjem.
Priznate činjenice o hebrejskom jeziku ne podržavaju tvrdnju o Bogu kao skupu više osoba. Primetimo šta Gesenius hebrejska gramatika, koja je standarni autoritet, ima da kaže o reči elohim: Množina od veličanstva... grupiše nekoliko karakteristika koje pripadaju ideji, pored toga što predstavlja sekundarni način pojačavanja prvobitne ideje... Činjenica da je jezik potpuno odbacio ideju o numeričkoj množini u reči elohim (gde god ona označava jednog Boga), je potvrđeno time što je ona skoro uvek povezana sa atributom u jednini. 9
8 Videti 1. knj. o carevima 22:19-22 i primetiti snažnu izjavu komentatora trojstva G. J. Wenham-a: "Hrišćani tradicionalno smatraju da ovaj stih (1. knj. Mojsijeva 1:26) nagoveštava trojstvo. Danas je opšte prihvaćeno da to nije ono što je množina značila za prvobitnog autora" (1. knj. Mojsijeva 1-15, Word Biblical Commentary, ed. David A. Hubbard and Glenn W. Barker, Waco, TX: Word Books, 1987,27). Takođe videti belešku u NIV Study Bible (Grand Rapids: Zondervan, 1985), 7 "Bog govori kao kralj-stvoritelj najavljujući svoj rad članovima nebeskog dvora (videti 3:22; 11:7; Knj. pror. Isaije 6:8; takođe videti 1. knj. o carevima 22:19-29; Knj. o Jovu 15:8; Knj. pror. Jeremije 23:18)."
9 Gesenius' Hebrew Grammar, ed. E. Kautzsch (Oxford: Clarendon Press, 1910), 398. 399. Takođe videti standardni izvor, Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, by Brown, Driver and Briggs (Oxford: Clarendon Press, 1968), 43, 44. Gesenius navodi mnogo primera hebrejskih reči koje imaju završetke množine a nemaju značenje množine. Na primer, panim = lice. Elohim je izmenjen pridevom u jednini u Ps. 7:10.
Moramo poštovati činjenicu da jevrejsko poznavanje sopstvenog jezika njih nikada nije dovelo do zaključka da je mogućnost postojanja više osoba u Bogu čak i izdaleka nagoveštena u ovom poglavlju 1. knj. Mojsijeve. U slučaju da osećamo da je Jevrejima promaklo nešto iz njihove sopstvene Biblije, treba primetiti da se u sledećim stihovima (stihovi 27-3 1) uvek koristi zamenica u jednini sa rečju Bog: "po Njegovom (ne njihovom) liku, po liku Boga On (no oni) ih je stvorio" (stih 27). Teško je zaključiti iz ovog stiha, u kome je lična zamenica koja opisuje BOGA (On) i jednini, da je namera bila da se predstave bića u množini. Primetiti dalje: "Vidi, Ja (ne Mi) sam stvorio svaku biljku koja daje seme... za hranu... i bog vide sve što je On (ne Oni) napravio, i to bi dobro" ) stihovi 29-31).10
10 Povremena gramatička anomalija ne može nikako poništiti dokaze koje pružaju hiljade mesta na kojima se Božje ime i titule navode u jednini. Glagol u množini se nalazi pored elohim u 2. knj. Samuilovoj 7:23, a paralelni stih u 1. knj. dnevnika 17:21 zamenjuje glagol u množini glagolom u jednini. Ovo pokazuje da povremena množina nije od značaja. Elohim u 1. knj. Mojsijevoj 31:24 može značiti (kao što Calvin i ostali smatraju) anđele, kao i u primeru u Ps. 8:5 i citat u Heb. 2:7. Jehova i Adonai (Gospod) bez izuzetka uzimaju isti glagol. Jednina El i Eloah (Bog) potvrđuju da je Bog jedna osoba. Zapanjujuće je to da neki još uvek, uprkos dokazima iz hiljada tekstova u kojima je Bog prikazan zamenicama i glagolima u jednini, ističu četiri stiha u kojima se pojavljuje "mi", kao nagoveštaj da u Bogu postoji trojstvo.
Sudija hebrejske reči Bog (elohim) ne daje nikakvu podršku ideji da "Bog" u 1. knj. Mojsijevoj 1:1 uključuje i Boga, Oca, kao i njegovog Sina i Svetog Duha. Ne može nam promaći oigledna problematičnost takve interpretacije. Ukoliko elohim predstavlja više od jedne osobe u ovom tekstu, kako onda neko može objasniti da se ta ista reč, elohim, pronalazi kod Mojsija: "I Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog (elohim) Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj" (2. knj. Mojsijeva 7: 1)? Sigurno je da niko neće zagovarati množinu jedne osobe, Mojsija. Jedan paganski Bog Dagon se naziva elohim (Bog): "A kad Azoćani videše šta je, rekoše da ne stoji kod nas kovčeg Boga (elohim) Izrailjevog; jer je ruka Njegova teška nad nama i nad Dagonom bogom (elohim) našim" (1. knj. Samuilova 5:7) Slično, reč elohim je iskorišćena da se opiše bog Amorit: "Nije li tvoje ono što ti da da je tvoje Hemos bog (elohim) tvoj? " (Sudije 11:24). Štaviše, sam Mesija je označen kao elohim (Ps. 45:6; Heb 1:8). Svakako, niko neće tvrditi da je Mesija više od jedne osobe.
Iz ovih dokaza zaključujemo da Jevreji, na čijem jeziku je zabeležen Stari Zavet, ne koriste reč elohim, koja se koristi za pravog Boga, da označe više osoba. Oni koji pokušavaju da u 1. knj. Mojsijevu 1:26 ili u reč elohim uvedu Trojstvo ili Dvojstvo su uvučeni u pogrešno tumačenje. Elohim ima oblik množine, ali značenje jednine. Kada se odnosi na jednog Boga prati je glagol u jednini. Niko pre dvanaestog veka nije ni zamišljao da je množina u Bogu na bilo koji način nagoveštena hebrejskim nazivom za Boga. Mnogi koji zastupaju Trojstvo su odavno prestali da tvrde da se Trojstvo pronalazi u 1. knj. Mojsijevoj 1:1 ili 1. knj. Mojsijevoj 1:26.
Razumno je onima koji zastupaju Trojstvo i govore da je Elohim prava množina postaviti pitanje: Zašto reč Bog ne pišu u množini? Ukoliko zamenica u množini "mi" u 1. knj. Mojsijevoj 1:26 opisuje množinu u Bogu, onda se bog stalno treba označavati kao "oni" i "njih". Oni koji zastupaju Trojstvo nisu ovim zadovoljni, što dokazuje da njihov pogled na Boga prkosi zakonima jezika i logike
Ukoliko je Bog zaista množina, zašto onda ne prevesti uvodni stih 1. knj. Mojsijeve 1:1 kao: "U početku stvoriše Bogovi..."? Latentni politeizam Trojstva bi tada bio jasno vidljiv. |
