| Fokus hrišćanske vere |
[May. 7th, 2006|11:31 am]
|
Vera u Hrista je pokretač celog našeg bića. Međutim pitanje je kakav
pristup toj veri imamo. Prvi način je "odozgo-nadole" - poverovao sam u
Hrista, ok. Da vidim šta on od mene traži - to, to, to i to. Napravim
spisak "obaveza" i od tada pa nadalje je tu fokus mojeg života i vere
(koja to više nije). Mnogi Hrišćani u svim zajednicama padaju u ovu
zamku da veru svedu na "to-do list" i fokus prebace sa živog Hrista na
mrtvo slovo na papiru (ili kamenu, kako hoćeš). I tu je njihova duhovna
smrt, jer je to religija fariseja, koji su svoj "to-do list" branili od
Hrista tolikom žestinom da su vikali "raspni ga, raspni!". Vera fariseja
je najgore idolopoklonstvo - "niko ne sme da nam dira listu!". Čak ni
Tvorac i Spasitelj...
Pravi hrišćanski pristup jeste
"odozdo-nagore". Dakle, poverovao sam u Hrista, zavoleo ga svom dušom
svojom iznad svega, više od samoga sebe, i želim da mu se približim i
približavam svakoga dana. Ne samo u ovom životu, nego u čitavoj
večnosti, jedini smisao mog postojanja i moje ličnosti jeste da se
svakoga dana još za milimetar približim svome Spasitelju i Tvorcu. I
onda, iz te ljubavi, koristim sve što mi na tom putu pomaže. Tako
"zapovesti i zakoni" više nisu sami sebi cilj, nego lestvica koja mi
služi da se penjem ka Hristu. Fokus nije na lestvici, nego na Cilju kome
ona vodi. Nije mi cilj da se popnem do četvrtog ili desetog stepenika,
nego da se popnem na sam vrh. Ako mi sedmični neradni dan na tom putu
pomaže - odlično. Koristim sedmični neradni dan da se još malo približim
Hristu. Ali ne služim ja danu, nego on služi meni. Jer nije čovek
stvoren subote radi, nego subota čoveka radi. Taj mi je dan samo pomoć i
jedan stepenik na putu ka Hristu, a ne sam po sebi "svet" jer onda
postaje idol.
E tu je vidiš problem. Jer dolazimo u iskušenje da
od te lestvice koja je samo pomoćno sredstvo napravimo idola, zlatno
tele. I da onda obožavamo tog idola i divimo mu se i čitavu svoju veru i
ljubav fokusiramo na sporedne stvari. Zbog toga mnogi Hrišćani kada
poveruju u Hrista u prvom trenutku budu oduševljeni i ispunjeni radošću,
a kasnije im vremenom ta radost opada i nakon nekoliko godina postanu
tužna i dosadna zakerala bez trunke ljubavi u sebi. Zato što su izgubili
pravi fokus - izgubili iz vida Hrista i na njegovo mesto postavili
"to-do list", tj. "spisak obaveza". I svakog jutra kada se probude, oni
prvo pogledaju na taj spisak da vide šta mogu da štikliraju kao
"ispunjeno", a šta su (po stoti put) "omanuli"... Tužan je takav život i
bedan.
Svakog jutra kada se probudimo treba da skočimo iz kreveta i da zapitamo "gde je Hristos?".
Tamo! Idemo. |
|
