'' "Idite do moštiju svetih i vidite čija je vera prava. U kojoj još veri Bog čini taka čuda kao u pravoslavnoj? U kojoj se još veri ljudi nagrađuju netruležnošću i mirisom tela posle smrti?" (Sveti pravedni Jovan Kronštatski)
Nije li najvažnije i najveće čudo ispravan život živih vernika, a ne miris njihovih mrtvih telesa?
Gordi ljudi, koji ne mogu da podnesu nikoga iznad sebe, a posebno ne da se bave karakterom Isusa Hrista, jer bi tada doživeli poniženje svog gordog i samopravednog Ega, imaju vrlo prihvatljiva osećanja i doživljaje kada stoje iznad leša kakvog umrlog sveca.
Izgleda da u svakoj religiji postoje neka čuda koja su jedinstvena za tu religiju tako da vernici mogu da kažu da je njihova religija zbog toga prava. Međutim, Isus nije rekao da su čuda odlika prave religije već da su odlika đavola koji će pokušavati da svojim čudima prevari i izabrane:
"Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane." (Matej 24,24)
A šta je po Isusovim rečima znak po kome ćemo prepoznavati one koji su zastupnici ispravne nauke?
Pošto je objasnio da je uzak put i da ga malo njih nalazi (Matej 7,13-14), Isus Hristos objašnjava da ćemo Njegove proroke prepoznati ne po kakvim čudima i znacima, već po rodovima ispravnog života:
"Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa. Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati. Svako dakle drvo koje ne rađa rod dobar, seku i u oganj bacaju. I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih." (Matej 7,16-20)
Zapazimo u nastavku teksta kako Isus otkriva da će mnogi a ne malobrojni biti iznenađeni što su propali, a činili su čuda u ime Isusa Hrista:
"Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje." (Matej 7,21-23)
Dakle, upravo oni vernici koji nemaju mir sa Bogom jer nemaju rodove Božjeg Duha, oni imaju potrebu da raznim čudima sebe zavaraju kao da su sa Bogom. Kako su nepokajani za svoje grehe, oni ne mogu biti zadovoljni jednostavnom verom u Boga već stalno traže dokaz Božjeg odobravanja u raznim čudima, svojim blaženim osećanjima, znacima, natprirodnim dešavanjima, duhovnim darovima, ali im sve vreme nedostaju rodovi vere i život u skladu sa Božjim zakonom. Činjenica da im Isus kaže "Nikad vas nisam znao;" (Matej 7,23), znači da se radi o čudima iza kojih ne stoji Isusova sila već sam sotona. Za sotonu je napisano "I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji žive na zemlji znacima..." (Otkrivenje 13,13-14) Takođe, čitamo da će sam Bog dopustiti da budu prevareni čudima oni koji nisu pokazali ljubav prema istini:
"Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. Pa će se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog; Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, i sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži; da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu." (2.Solunjanima 2,7-12)
I zaista, koliko ljudi ima danas kojima je zaista stalo do istine, i kako su retki ljudi koji postavljaju Bogu pitanje šta je istina?! Hristovi apostoli su pohvalili kao plemenite one koji su Svetim pismom proveravali da li im oni govore istinu ili zabludu: "Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako." (Dela 17,11) Današnje vladike i biskupi bi se uvredili da ih neko proverava Biblijom, a samim vernicima bi se činilo da bi tako proveravanje njihovih verskih vođa bilo bogohulno. Većina postavlja pitanje šta su verovali njihovi preci, i slepo slede učenja svojih sveštenika, umesto da postave pitanje Bogu šta je zaista istina. Takvi će lako biti prevareni sotonskim čudima "jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži; da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu." (2.Solunjanima 2,11-12)'' |
