Ivan Rukavina Kada je u pitanju ta kontroverza oko Jovanove zapete, Erman i bratija su nepošteni i/ili neinformisani. Njihova argumentacija se svodi na dve glavne "premise":
1. Jovanova zapeta se pojavljuje prvi put u Vulgati iz 9. veka (kasnije revidirano izdanje Vulgate)
2. Jovanova zapeta uvedena je u srednjem veku od strane Erazma (16. vek)... Prvo neka se usaglase oko toga da li je uvedena u 9. ili u 16. veku... I naravno, neka uzmu u obzir SVE manuskripte, prevode, rane hrišćanske pisce i naravno, GRAMATIKU grčkoga jezika. Da počnemo:
Vulgata je prevod Biblije na latinski sa kraja 4. veka. Međutim, postoji prevod na latinski iz DRUGOG veka (Vetus Latina, ili codex Itala) koji sadrži Jovanovu zapetu. Avgustin (savremenik Jeroma koji je preveo Vulgatu) kaže da je Vetus Latina (Old Latin) mnogo bolji prevod od Jeromovog (De Doctrina Christiana, II, 11). Vetus Latina je prevedena bar 200 godina pre nego što je doktrina o Trojstvu uopšte postala predmet kontroverze posle Arija. Inače se Vetus Latina javlja u dve verzije, afričkoj i evropskoj, i obe sadrže Jovanovu zapetu.
Ono što je ZAPANJUJUĆE u ovom Codexu Latina jeste NAČIN na koji je stih u 1. Jovanovoj 5:7,8 zapisan. Taj stih na latinskom sledi grčka sintaksička pravila, a ne latinska, i svakom prevodiocu je očigledno da je u pitanju BUKVALAN prevod sa grčkog (primer: "take part in something" se često bukvalno prevodi sa "uzeti učešće u nečemu" (engleska sintaksička pravila) umesto da se prevede po sintaksičkim pravilima SRPSKOG jezika sa "učestvovati").
Takođe, Erman i kompanija govore neistinu kad kažu da je u sirijskom prevodu (Syriac) ovaj stih izostavljen. Postoje na stotine manuskripata sirijskog prevoda iz perioda od 2. do 4. veka, a lingvisti su do sada uporedili i korelirali SAMO DVANAEST od nekoliko stotina. Tačan argument glasi: DO SADA nije nađen taj stih. A ne "uopšte nije nađen taj stih". Korelacija ovih manuskripata je tek počela, završeno je oko 1% posla. Takođe, Jakov iz Edese, Sirijac iz 6. veka, citira ovaj stih. Sahak Partev, Jermenac, prevodi sirijsku Bibliju početkom 5. veka i opet njegov prevod sadrži Jovanovu zapetu.
Na saboru u Efesu 431. godine, ovaj (jermenski) prevod je pregledan i priznat, nakon što je bio upoređen sa GRČKIM manuskriptima koji su bili dostupni u to vreme. Dakle, Sahak Partev prevodi Bibliju sa sirijskog na jermenski, a sabor u Efesu upoređuje taj prevod prevoda sa grčkim manuskriptima i kaže da je DOBAR.
Atenagorus (umro 177. godine) piše Marku Aureliju Antoninu i Luciju Aureliju Komodu u molbi da pokažu više tolerancije prema hrišćanima i tumači Jovanov zarez do detalja, čak koristi grčku reč LOGOS za Sina (iako piše na latinskom).
Tertulijan iz Kartagine (200. godina, 100 godina pre Arija i 150 godina pre kontroverze o Trojstvu) tumači Jovanovu zapetu u kombinaciji sa stihom Jovan 10:30 i koristi identične lingvističke elemente iz Jovanove zapete (Tertulijan u delu Against Praxeas).
Kiprijan iz Severne Afrike (250. godina), kaže sledeće: "Gospod reče: "Ja i Otac jedno smo". A TAKOĐE je pisano da imamo Oca, Sina i Svetoga Duha, "i ova trojica su jedno" (zapaziti kako Kiprijan koristi NAVODNIKE da citira Jovanovo jevanđelje 10:30 i 1. Jovanovu 5:7 (jer se tekst "I ova trojica su jedno" pominje samo u Jovanovoj zapeti i nigde više). I ovaj Kiprijanov tekst sledi identična lingvistička i sintatička pravila iz Jovanove zapete sa grčkog jezika (Kiprijan, "Jedinstvo Katoličanske Crkve", poglavlje 6).
Atanasije (350. godina) u delu Contra Arius citira Jovanovu zapetu na grčkom. Takođe je citirana i u Sinopsisu (Dijalogu između Atanasija i jednog Arijevca).
No, to opet nije sve. Ovo su samo dokazi da se Jovanova zapeta javlja u najranijim zapisima, mnogo pre kontroverze o Trojstvu, i bar pola milenijuma pre nego što se javlja u Vulgati, i ceo milenijum (i više) pre nego što ga je Erazmo ubacio u svoju verziju. Postoji još jedan BITAN argument, a on je TEKSTUALNI (a kritičari to prosto ignorišu, iako se bave TEKSTUALNOM kritikom Pisma).
Naime, ovako glasi tekst iz 1. Jovanove 5:6-9 (Jovanova zapeta je napisana velikim slovima, deo je 7. i 8. stiha):
"Ovo je Onaj koji dođe kroz vodu i krv - Isus Hrist; ali ne samo kroz vodu, već kroz vodu i kroz krv. I Duh je taj koji svedoči, jer Duh je istina. Jer ih je trojica koji svedoče NA NEBU: OTAC, REČ (Logos) I DUH SVETI, I OVA TROJICA SU JEDNO. I TROJE IH JE KOJI SVEDOČE na zemlji: Duh, voda i krv; i ovo troje svedoče kao to jedno. Mi primamo ljudsko svedočanstvo, ali to Božije svedočanstvo je veće, a to svedočanstvo je veće jer je svedočanstvo Božije koje nam je dao o Svome Sinu."
Zapaziti sledeće momente: kada pisar prepisuje tekst, lako je izostaviti ovaj podebljani deo, jer taj podebljani deo dolazi posle reči "koji svedoče" i završava se istim tim rečima (lako je prebaciti se slučajno na taj drugi tekst "koji svedoče" i preskočiti tekst pre toga). Ali to je samo neko logično objašnjenje zašto je ovaj tekst izostavljen tokom prepisivanja. Problem je mnogo veći.
Zapaziti takođe da je za Oca, Reč i Duha Svetoga korišćena imenica MUŠKOG roda (trojica), a za Duh, vodu i krv zamenice SREDNJEG roda (troje). Ali to opet nije sve.
U osmom stihu upotrebljen je grčki član TO ispred reči EN EISIN (to jedno), a taj član se odnosi na nešto što je rečeno PRE TOGA (pokazno-odnosna zamenica TO, srednji rod jednine. "To troje svedoče kao TO JEDNO (to jedno koje je pre toga rečeno, kao kad bih rekla: Imam auto Mercedes i imam auto BMW i taj BMW je isto tako dobar kao taj prvi. Besmisleno je reći: Imam auto BMW i taj BMW je isto tako dobar kao taj prvi auto). Ali čak ni to nije sve. Ne samo da bi osmi stih bio BESMISLEN bez sedmog (govorim o GRČKIM manuskriptima na Koin grčkom jeziku, nastarijim nađenim koji sadrže Jovanovu poslanicu), već i sledeći stih (stih 9) ne bi imao smisla bez sedmog.
U devetom stihu, koristi se pokazno-odnosna zamenica TO Božije svedočanstvo. Opet ista odnosna zamenica. Ako izbacimo sedmi stih, onda nam nedostaju OBE reference. I referenca za "to" i referenca za "Božije svedočanstvo". Koje to Božije svedočanstvo kad se "Božije svedočanstvo" ne pominje NIGDE u poslanici osim tu u sedmom stihu?
Kao što rekoh, dokaza ima KOLIKO HOĆEŠ. Tekstualni kritičari poput Ermana, prosto su neiskreni i/ili neobavešteni. Jovanova zapeta je itekako autentična i njena starost je veća od najstarijih manuskripata Jovanove poslanice koji su nađeni na grčkom. Pisarima uopšte nije bilo "teško" da izostave tekst između dve fraze "koja svedoče". Dovoljno je jednom jedinom pisaru bilo da to izostavi pa da svi posle njega to izostave prepisujući od njega. Ali postoje mnogi pisci koji su davno pre toga i davno pre Arija i sukoba oko Trojstva citirali Jovanovu zapetu, analizirali je, postoje mnogo stariji prevodi koji su je takođe sadržali, daleko pre konflikta o Trojstvu i Arija, u različitim delovima sveta (Sirija, Afrika, Italija). Sama gramatika i sintaksa u tim istim starim grčkim manuskriptima ukazuju da je deo teksta izostavljen, jer je misao BESMISLENA bez tog teksta. I kao što rekoh, nije ništa čudno izostaviti taj tekst prilikom prepisivanja, jer se nalazi između dve identične fraze "koji svedoče". Na slici se vidi Jovanova zapeta na latinskom i koin-grčkom. Svako ko iole poznaje koin-grčki videće da tekst nema nikakvog smisla bez Jovanove zapete.
Čisto da zaključim ovu moju malu disertaciju na temu Jovanove zapete: to je jedan od prvih novozavetnih stihova ikad citiranih i detaljno analiziranih u drugom veku, prisutan u svim najstarijim prevodima, koji su stariji čak i od najstarijih grčkih manuskripata koje imamo. Recimo, fragmentić prve Jovanove (celih 6 stihova 4. glave) datira s kraja trećeg veka (Papyrus Oxyrhynchus 402), i veoma je nečitak, što ukazuje da ga je prepisala polu-pismena osoba (a sadrži samo malecak deo poslanice). Sledeći grčki manuskript koji prikazuje opet samo delove Jovanove poslanice (fali cela peta glava), datira iz DALEKOG SEDMOG veka (Bodmer 17). Tri kodeksa iz četvrtog veka je nemaju, ali je ima prevod iz DRUGOG veka, na tri različita kontinenta i jezika. O vanbiblijskim piscima da i ne govorim.
I sad jedan Erman sme da kaže da je ovaj stih dodat negde u srednjem veku? A jedan je od prvih citiranih i analiziranih stihova Novog Zaveta IKADA? I prisutan u prvim prevodima iz drugog veka, dvesta godina pre Arija i cele te polemike oko Trojstva? Zanimljivo.
(Podvučeno je moje) |
