Kako treba držati subotu?
“Drži dan od odmora i svetkuj ga, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.” 5.Mojsijeva 5.12 Subotu treba držati onako kako je Bog zapovedio, a ne kako ljudi misle da treba.
“I narod zemaljski neka se poklanja Gospodu na istim vratima u subote i na mladine.” Jezekilj 46.3 “A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.” Dela 16.13 “Šest dana radi, a sedmi dan, koji je subota za počivanje, neka bude sveti sabor, ne radite ni jednoga posla; subota je Gospodnja po svim stanovima vašim. 3.Mojsijeva 23.3 “Subota je dan bogosluženja. Subotu je Bog posvetio, što znači da ju je odvojio za svete stvari, da se to vreme provede sa Njim. Suština subote nije uzdržavanje od rada, nego zajedništvo s Bogom, na primer kroz molitvu, duhovno razmišljanje, čitanje Svetog Pisma, itd.
“Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše ovoga i glasove proročke koji se čitaju svake subote…” Dela 13.27 “Jer Mojsije ima od starih vremena u svim gradovima koji ga propovedaju, i po zbornicama čita se svake subote.” Dela 15 21 U subotu se u crkvi i kod kuće čita Sveto Pismo, Biblija.
“A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše. A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: ljudi braćo! ako je u vama reč utehe za narod, govorite… A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.” Dela 13.14,15,44 “A prepiraše se (apostol Pavle) u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.” Dela 18.4 U subotu su apostoli propovedali Božje reči iz Svetog Pisma.
“I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? – da bi ga okrivili. A on (Hristos) reče im: koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi? A koliko je čovek pretežniji od ovce? Daklem valja u subotu dobro činiti. Tada reče čoveku: pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.” Matej 12.10-12 U subotu treba činiti dobro i treba lečiti i pomagati ljudima u nevolji.
Četvrta zapovest obuhvata celu sedmicu: “Šest dana radi… a sedmi dan je odmor” Treba raditi u dane kada Bog kaže da se radi, a odmarati kad Bog kaže da se odmara. Subota nije data za lenjost ili zabavu, nego za razmišljanje o Božjim delima.
“A on (Mojsije) im reče: ovo kaza Gospod: sutra je subota, odmor svet Gospodu; što ćete peći, pecite, i što ćete kuvati, kuvajte danas; a što preteče, ostavite i čuvajte za sutra.” 2.Mojsijeva 16.23 “Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestoga dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne odlazi niko sa svojega mesta u sedmi dan. I počinu narod u sedmi dan.” 2.Mojsijeva 16.29,30 U subotu ne treba trošiti vreme na pečenje, kuvanje, ni sakupljanje hrane, nego hranu treba pripremiti dan ranije, pre subote, da bi u subotu imali vremena da se bavimo duhovnim stvarima. U subotu ne treba putovati.
“I od naroda zemaljskih koji donesu trg ili kaku god hranu u subotu na prodaju, da ne uzimamo u subotu ni u drugi sveti dan.” Nemija 10.31 U subotu ne treba trgovati.
“Ovako veli Gospod: čuvajte se da ne nosite bremena u subotu i ne unosite na vrata Jerusalimska.” Jeremija 17.21
“U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, grožđe i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak. I Tirci koji življahu u Jerusalimu donošahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinijem u Jerusalimu. Zato prekorih glavare Judejske i rekoh im: kako je to zlo što činite te skvrnite subotu? Nisu li tako činili oci vaši, te Bog naš pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi još umnožavate gnev na Izailja skvrneći subotu. I kad dođe sen na vrata Jerusalimska uoči subote, zapovedih te zatvoriše vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nakakav tovar u subotu. I prenoćiše trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom. I opomenuh ih i rekoh im: zašto noćujete oko zida? Ako još jednom to učinite, uložiću na vas (tj. ubiću vas). Od tada ne dolaziše u subotu. A Levitima zapovedih da se očiste i da dođu i čuvaju vrata da bude svet dan subotni.” Nemija 13.15-22
“Šest dana radi, a u sedmi dan počini, i od oranja i od žetve počini.” 2.Mojsijeva 34.21 “I ne iznosite bremena iz kuća svojih u subotu, i nikakoga posla ne radite, nego svetite subotu, kao što sam zapovedio ocima vašim.” Jeremija 17.22 U subotu ne treba raditi svakodnevne poslove, nego treba provesti vreme sa Bogom, baveći se duhovnim stvarima.
“Vatre ne ložite po stanovima svojim u dan subotni.” 2.Mojsijeva 35.3 Naravno, ova uredba se odnosila na ljude koji žive u Mediteranu, gde se vatra ložila radi spremanja hrane, a ne radi grejanja. Jasno je da Bog ne želi da se vernici u hladnim krajevima smrzavaju u dan odmora. Bog je dao subotu radi čoveka. Suština ovog teksta je: ne radi neduhovne stvari u subotu, da bi ti ostalo što više vremena za duhovne.
“Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, svaki dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše.” Isaija 58.13,14 Subota, dan Gospodnji, treba da nam bude milina, slavlje i veselje u Gospodu, dan kada se nećemo baviti ličnim, lokalnim interesima, nego najvrednijim, duhovnim stvarima. Ljudi koji tako slave Boga naslediće Novu Zemlju koju će Gospod da stvori posle večne presude za sva stvorenja.
Po Bibliji dan počinje od večeri (od zalaska sunca) i traje do sledeće večeri (zalaska sunca), a ne od ponoći do ponoći. “I bi veče i bi jutro, dan prvi.” 1.Mojsijeva 1.5,8,13… “od večeri do večeri praznujte počinak svoj.” 3.Mojsijeva 23.32 “I kad bi uveče (jer bijaše petak, to jest uoči subote)…” Marko 15.42
Subota je postala predslika odmora od greha: Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; nemoj raditi nikakoga posla ni ti ni sin tvoj ni kći tvoja ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora.” 5.Mojsijeva 5.12-15 Oslobođenje Jevreja iz Egipatskog ropstva je predslika oslobođenja Božjeg naroda iz ropstva grehu. Odmor od ropstva je odmor od greha. I prva Božja zapovest o poštovanju jednog jedinog Boga povezana je sa ropstvom u Egiptu, ali niko ne kaže da prvu zapovest treba da poštuju samo Jevreji. Svih deset zapovesti date su svim ljudima još pre pada u greh, a do Sinaja su bile prenošene usmeno. Nijedna Božja zapovest ne važi samo za jedan narod.
“I govoraše im: subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi. Dakle je gospodar sin čovečij i od subote.” Marko 2.27 Bog je subotu dao ljudima da bi se radovali u zajedništvu sa Bogom, da bi nam bilo bolje, a ne da nam držanje subote bude opterećenje. Subotu treba držati onako kako je to propisao Gospodar od subote, Bog koji je stvorio svet. |
