Najupadljivija pojava na nebu je Sunce, koje čim se pojavi, svojem sjajem ugasi svetlost svih zvezda i onda učestvuje, kao što se to vidi u toku dana, u dnevnom kretanju neba od istoka ka zapadu. Da bi stvarno kretanje Sunca tačnije odredili, posmatrali su Vavilonci naročito pažljivo one zvezde koje se rađaju na zapadu odmah po zalasku Sunca i one koje se gase na istoku pred njegov izlazak. Tako su dobili prvu orijentaciju o kretanju Sunca po zvezdanom nebu i uvideli da se ono, učestvujući u dnevnom kretanju neba od istoka prema zapadu, pomera iz dana u dan prema istoku. Tim svojim pomeranjem ono se opšeta po svojoj prividnoj kružnoj putanji, nju su Grci kasnije nazvali ekliptikom, no koja ne stoji upravno na osi obrtanja nebeske sfere, zbog čega dani dužaju i kračaju i tome stvaraju godišnja doba.
KAKO SU SEDMIČNI DANI DOBILI SVOJA IMENA
Vavilonci su pažljivo pratili i kretanje Meseca po nebeskoj sferi, što je išlo mnogo lakše zbog toga što on ne gasi svetlost zvezda. Isto tako, pratili su i kretanje pokretnih zvezda, planeta, od kojih su poznavali pet, Merkur, Veneru, Marsa, Jupitera i Saturna. Nisu ni slutili da je i Zemlja planeta. Sa Suncem i Mesecom čine tih pet planeta po njima, sedam pokretnih nebeskih tela. Oni su ih smatrali za božanstva i svakom od njih posvetili su po jedan dan. Time su stvorili besprekidni niz sedmica – nedelja. Na osnovu sadašnjih evropskih naziva dana lako je zaključiti da je nedelja bila posvećena Suncu, ponedeljak Mesecu, utorak Marsu, sreda Merkuru, četvrtak Jupiteru-Jovusu, petak Veneri, a subota Saturnu. Priča se da su i astronomske kule Vavilonaca imale sedam spratova.
TAČNO PRORAČUNAVANJE SUNČEVIH POMRAČENJA
O njihovom izvanrednom poznavanju nebeskih pojava svedoči i ova činjenica. Pomračenja Sunca mogu se desiti samo onda kada se Mesec nađe tačno između Zemlje i Sunca. Vavilonskim astronomima pošlo je za rukom da ustanove ovo. Kada se desi totalno pomračenje Sunca, ono se ponovi posle 6585 dana, tj. posle 18 godina i 11 dana. Taj vremenski interval nazvali su Sarosom. [https://sr.wikipedia.org/wiki/Сарос] On omogućava pretskazivanje Sunčevih pomračenja i predstavlja jedan od najlepših plodova vavilonske astronomije. Zato se ona može, s punim pravom, smatrati kolevkom i naše današnje astronomije.
(Milutin Milankovic: Tehnika u toku davnih vekova, str. 27-30)
