Miloš Popadić
ЗАР
СУ ДЕЦА ОСУЂЕНА? „Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не
вјерује биће осуђен" (Мк .16:16). „Који не вјерује већ је осуђен, јер
није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега" (Јн. 3:18). „Ко вјерује
у Сина, има живот вјечни;
а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје
на њему" (Јн. 3:36). Значи, не говори се о деци. Питање: Да ли је
разумно тражити веру од деце? (Не!). Из ког разлога их ви не допуштате
бањи крштења? Секта: Деца не верују! Поновити питање.)
ДЕЦА
СУ ЗАРАЖЕНА: „Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико" (Јов. 14:4; Пс.
51:7). „Зато као што кроз једнога човјека (Адама) уђе у свијет гри"јех, и
кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагријешише"
(Рим. 5:12). „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство
Божије" (Јн. 3:5).
КРШТЕЊЕ
ЈЕ БЛАГОДАТНО: „Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело, …
и сви смо једним Духом напојени" (1 Кор. 12:13). „Он ће вас крстити
Духом Светим" (Мт. 3:11). „Устани и крсти се, и спери гријехе своје,
призвавши Име Господње" (Дела ап. 22:16). То је бања „новога рођења и
обновљења Духом Светим" (Тит. 3:5). „А Петар им рече: Покајте се, и да
се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и
примићете дар Светога Духа. Јер обећање је за вас и за дјецу вашу и за
све даљне које ће дозвати Господ Бог наш" (Дела ап. 2:38-39) (овде се
говори о обећању Светог Духа и васкрсења).
ДЕЦА
СУ У СТАЊУ ДА ПРИМЕ БЛАГОДАТ: „А видјевши Исус узнегодова и рече им:
Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство
Божије… И загрливши их, стави руке на њих те их благослови" (Мк.
10:14,16). Јован Крститељ се испунио Духа Светога „још у утроби матере
своје" (Лк. 1:15). О Јеремији: „Пре него те саздах у утроби, знах те; и
пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те"
(Јер. 1:5).
КРШТЕЊЕ
ЈЕ ОБРЕЗАЊЕ: „У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним,
одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим" (Кол.2:11).
Обрезање су у Старом Завету вршили у осми дан (1 Мојс. 17:12; Лк. 2:21).
Посвећивали су Господу у 40-ти дан (2 Мојс. 13:2; 2:22): Међутим,
„прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању"
(Рим. 4:11).
ВЕРА
ОНИХ КОЈИ ПРИНОСЕ: „А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко,
опраштају ти се гријеси твоји!" (Мк. 2:5). По вери родитеља Господ је
исцељивао децу: Хананејка (Мк.7:25); Јаир (Мк. 5:41), месечар (Мк.
9:27); благословио (Мк. 10:1-16). По вери капетана исцељен је слуга (Мт.
8:6-13).
Сва
ПОРЕЂЕЊА не искључују децу: сви су прошли кроз море и сви су се крстили
код Мојсија у облаку и у мору; и сви су јели једну и исту духовну
храну; и сви су пили једно и исто духовно пиће (1 Кор. 10:1-4);
погребење (Рим. 6:4); потоп (1 Петр. 3:20-21).
КРШТЕЊЕ
ДОМАЋИХ: „А кад се крсти она (Лидија) и дом њезин" (Дела ап. 16:15);
Тамничар „одмах се крсти он и сви његови" (Дела ап. 16:33). Павле је
крстио дом Стефанинов (1 Кор. 1:16).
Анђео је, не питајући Самсона положио завете на њега (Суд. 13:14). Исто: Самуил (1 Сам. 1:11;22); Јован Крститељ (Лк. 1:15).
-----------------
Полемика
„Јер се невјерујући муж посвети женом" (1 Кор. 7:14).
Ако
признамо да њихову децу не треба крстити, онда и мужа незнабошца, ако
поверује, не треба крстити, јер је он већ освећен женом. А ако су њихова
деца света и без Крштења, онда ће се након две генерације Крштење
нестати.
Крштење је „обећање Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа" (1 Петр. 3:21)
Да,
то је важно, али „покајте се, и да се крсти сваки од вас … и примићете
дар Светога Духа" (Дела ап. 2:38). Покајање, обећање, као и само Крштење
није циљ, већ средство. (Обећавамо и кајемо се стално). Циљ је – дар
Светога Духа. Не спасава „обећање" већ благодат Крштења. А деца су у
стању да је приме.
„Јер је таквих Царство Божије" (Мк. 10:14).
Говори
се о чистоти срца, која се захтева од одраслих. „Заиста вам кажем: Који
не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега" (Мк. 10:15).
„Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у
Царство небеско" (Мт. 18:3). Иначе онда не треба крстити ни одрасле,
само нека буду скрушени духом и постаће као деца. Јер је написано:
„блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско" (Мт.5:3). У
дане прогона се Крштење укида?! Јер „блажени прогнани правде ради, јер
је њихово Царство небеско" (Мт. 5:10). Следи да је чистота срца
неопходан услов и повод за Крштење, а не узрок укидања Крштења.
Не постоји заповест да се крсте дева.
У
Новом Завету нема „Левита" са заповестима за све животне случајеве.
Питање крштења деце се није разматрао просто зато што за њих то питање
није постојало. Апостоли су били Јевреји и за Јеврејина је нормално да
дете већ од самих пелена (осми дан) ступа у Завет. Ако би хришћанство
унело измену, они би о томе и говорили (као што је било са обрезањем и
храном).
|
