[27] Novozavetni značaj svetosti je u saglasnosti sa starozavetnim. Postoji duhovni kao i fizički interes za narodno blagostanje (Matej 4,23; 1. Solunjanima 5,23; 1. Petrova 1,15.16).Markov izveštaj da je Isus „proglasio svu hranu čistom” (Marko 7,19) ne znači da je On ukinuo razliku između čiste i nečiste hrane. Rasprava između Isusa i fariseja i književnika nema ničeg zajedničkog sa vrstom hrane, već sa načinom kako su je učenici jeli. Sporno pitanje je bilo da li je neophodno obredno pranje ruku pre obeda ili nije (Marko 7,2-5). Na kraju, Isus je rekao da ono što pogani čoveka nije hrana koju jede neumivenim rukama, nego rđava dela koja (izlaze) iz srca. (Marko 7,20-23), zato što hrana „ne ulazi u njegovo srce, već u želudac, pa se izbacuje”. Na taj način Isus je objavio da je sva hrana koja se jede neopranim rukama „čista”. (Marko 7,19) Grčka reč za hranu (bromata) koja se ovde koristi je opšti izraz za hranu koji se odnosi na sve namirnice za ljudsku ishranu, on je označava samo kao mesnu hranu. Petrovo viđenje o životinjama, zabeleženo u Delima apostolskim 10. glavi ne uči da su nečiste životinje postale podesne za hranu; umesto toga uči da neznabošci nisu nečisti i da on može da se druži sa njima, a da ne bude opoganjen. Sam apostol Petar je razumeo viđenje ovako, objašnjavajući: „Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednoga čoveka ne zovem pogana ili nečista.” (Dela 10,28)U svojim poslanicama Rimljanima i Korinćanima (Rimljanima 14; 1. Korinćanima 8,4-13; 10,25-28) apostol Pavle je govorio o sadržajima za hrišćane o široko rasprostranjenoj praksi u neznabožačkom svetu o žrtvovanju mesne hrane idolima. Sporno pitanje među prvim hrišćanima bilo je da li jedenje hrane koja je prinošena idolima predstavlja čin obožavanja. Oni koji su bili jaki u svojoj veri nisu verovali da je to tako i zato su jeli ono što je bilo za jelo, a žrtvovano je idolima. Oni koji nisu imali tako jaku veru, koristili su samo povrće koje nije prinošeno idolima. Apostol Pavle je isticao da niko ne treba da prezire one koji jedu povrće ili da osuđuju one koji „sve jedu” što je pogodno za jelo (Rimljanima 14,2).Pavle upozorava na buduću jeres koja će zabranjivati da učestvuju u dvema stvarima koje je Bog dao ljudskom rodu prilikom stvaranja – u braku i hrani. Hrana o kojoj je reč je hrana koju je Bog stvorio za ljudsku ishranu. Pavlove reči ovde ne treba prihvatiti u značenju da je nečista hrana ta koju „Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu”. (1. Timotiju 4,3) |
