Mirha ili Miro je oduvek predstavljalo svetu tvar. To je smola koja se dobija zasecanjem drveta Commiphora Myrrha koje raste u pustinjskim i suvim oblastima Afrike, u i oko Jemena, Somalije, Etiopije, itd. Samo ime Commiphora se sastoji iz dve reči, „kommi“ što znači smola i „phoros“ što znači nosioc. Smolonoše !
Ima ih više vrsta, Commiphora Myrrha i Commiphora Molmol su najpoznatije.
Poput tamjana koji se dobija na isti način, samo od drugačije vrste drveta, Miro se palilo kako bi osveštalo prostor i ljude, kako bi povezalo Sveštenike sa Bogovima i uvek je važilo za nešto veoma sveto, od Bogova dato. Cena mu je bila poput zlata, ponekad i veća i često se nalazilo među najskupljim kraljevskim poklonima. Miris Miro smole i njenog ulja je smatran za nešto najveličanstvenije. Ulje Miro je bilo posebno na ceni. Stari Egipćani su Miro ulje koristili za vreme balsamovanja mrtvih i na još svakakvim poljima. U Hrišćanskom sistemu se koristi kao Sveto Ulje za Miropomazanje i postoji mnoštvo tajni vezano za njega. Kod nas u Srbiji se naziva i Smirna. Napitci koji sadrže Miro su se najviše koristili za ublažavanje bolova i smirenje, ali i za rane i još svakakve bolesti. U Magici, kako Crowley kaže, ono je krizma i milost Magičara.
Miro ulje se dobija parnom destilacijom Miro smole. Postotak dobitka ulja je oko 5%, što bi značilo da se od 1kg smole dobija oko 50ml ulja. Glavni aktivni sastojak Mira je Mirol i ono je odgovorno za njegove čudesne sposobnosti. Ali tu su i veoma dragoceni furanoseskviterpini koji jednostavno podmlađujuće deluju direktno na DNK kože. Miro takođe poseduje i neke od opioidnih efekata i veoma je učinkovito protiv jakih bolova. Hristu je, dok je visio na krstu, ponuđena hostija sa picem koje je bilo napravljeno od Mira. Želeći da iskaje grehe svih ljudi u potpunom bolu, odbio ju je.
Danas se zna da se prvi kontakt čovečanstva sa Mirom odigrao 1822 kod Ghizan-a na obali Crvenog Mora, na prostoru toliko suvom i pustom da je nazvano „Tehama“, što bi značilo „Pakao“. U botanici se danas i dalje ne zna ništa o poreklu nekih vrsta, što dodaje dozu mistike u celoj situaciji. Iz posebnih delova tkiva na granama Miro drveta stvaraju se pukotine koje bivaju ispunjene granularnim sekretom koji se slobodno oslobađa kada se grana povredi ili na neki prirodan način pocepa. Tečnost je bledo žute boje, ali se stvrdnjava u crveno-braon masu, koja se u prodaji može naći u vidu suza različitih veličina, prosečnih veličine oraha. Površina im je gruba i napuderisna, a parčići su poluprozirni, gusti, sa granularnom frakturom i odaju da su puni ulja.Miris i ukus im je aromatičan na svoj unikatan način, no ukus je veoma gorak. Otuda mu i ime, od reči „murr“ što znači „gorko“. Njegova uzpotreba u mirisima i insensima je od velikog značaja za čoveka. Miro je deo veoma čuvenog i svetog Egipatskog recepta Kyphi koji se upotrebljavao za prizivanje Bogova, ali i balzamovanje i posvećenje.
Malo se ipak zna o postojanju Mira. Mislim da najbolje dolazi iz Somalije, kupljeno na vašarima u Berberi od strane Indijskih Baniana, prevezeno u Bombaj i tamo sortirano. Najbolje odlazi u Evropu, a najgore u Kinu. A šta ćeš. Pravo Miro se na tržištu može naći pod imenom Karam, pre toga nazivano i Turska Mirha. No postoji nekoliko vrsti koje su vredne pomena.
Najbolje i najcenjenije je Commiphora Opobalsamum. Toliko je cenjeno da ga je u prošlosti ali i u sadašnjosti čuvala vojska ! Ono raste samo u jednoj oblasti, oko Meke, Jordana, Irana i Somalije, na veoma svetim mestima. Zovu ga Miro iz Meke, Meka Balzam, Boslan ili Belsan. Smatra se da je to ona vrsta Mira koje se pominje u Bibliji, ali i koje je Egipatska kraljica Šiba kao poseban poklon dala Solomonu. Ono je najčuvenije i najskuplje, no prosto ga je nemoguće naći na današnjem modernom tržištu. Čuo sam i da je u skorije vreme izvoz Balsama od Meke zabranjen, ili mnogo pooštren. A ulje Meka Balzama je tek svojstvena priča za sebe. I dalje tragam za ovom supstancijom i mislim da sam blizu.
Commiphora Abyssinica je veoma čuven tip. Posle Mira od Meke, možemo da sednemo i popričamo realno o posedovanju ove vrste jer je ima na tržištu, ali takođe morate jako puno da tražite, prosto rečeno. Isto važi i za ulje. Commiphora Abyssinica kažu daje jednu od najboljih i najkvalitetnijih smola. Zove se Habisijansko Miro. Miris kako smole tako i ulja je veličanstven i poseban i u nekoliko mirisnih crta se razlikuje od klasične Miro smole i ulja od Commiphora Myrrha vrste.
Takođe ću pomenuti i čuveni Bdelium. Dobija se od vrste Commiphora Mukul i naziva se još i Indijsko Miro, a u komercijalnim krugovima Gugul. Koristi se intenzivno u Ajurvedi, ali i u još nekim oblastima medicine i jako je dobar protiv holesterola. Malo je masniji na dodir od ostalih vrsti Commiphora smola i mirisom samo podseća, ali se ipak razlikuje drastično od njih. U Indiji se pali uveće kako bi oteralo zle duhove. Bdelium se u davninama dodavao klasičnom Miru i takvo Miro je bilo veoma na ceni. I danas se Bdelium meša sa Mirom i daje predivan miris. Svoje mesto u Magiji ima zaslugom podrške Pluton/Škorpija grupe. Sa njime se može vršiti invokacija, Goetia, nekromancija, proricanje, ali i joše neki Terugijski radovi. Nazivaju ga i Meena Harma.
Opoponaks ! Slatko Miro ili Bisabol Miro. Dobija se od vrste Mira pod nazivom Commiphora Holtziana i Commiphora Erythrea. Na pogled se razlikuje jer nije toliko prozirno, miriše drugačije i parčići su veći i nisu u suzama već su nepravilnih oblika. Od davnina se Opoponaks koristi u parfimeriji. Njegov predivan egzotičan miris i odlične fiksativne sposobnosti mu daju sigurno mesto među mirisima. U prošlosti se koristio kako bi umirio histeriju i hipohondriju. Pošto spada u Škorpija grupu, često se koristi u zaštiti od negativnih sila, kako bi ojačao sluh i kako bi povećao samosvesnost i intuiciju. Kralj Solomon je Opoponaks smatrao za najplemenitiji od svih insensa i intenzivno ga je koristio u svojim ritualnim praksama, pa i za vreme kada je prizivao demona za demonom porobljavajući ih. Sve u svemu, Opoponaks je takođe veoma plemenita smola. Najviše Opoponaksa danas dolazi iz Kenije i Somalije.
Iz novijih izvora sam dobio informaciju da se najkvalitetnije vrste Mira mogu naći u Jemenu.
U komercijali postoji ulje od klasičnog Commiphora Myrrha, zatim od Habisijanskog Mira (Commiphora Abyssinica) i na kraju od Opoponaksa (Commiphora Holtziana i Commiphora Erythrea). Ukoliko kupujete klasično Miro ulje, pazite od koga ga kupujete i gde. Nikada nemojte kupovati ulje sa mesta gde je ponuđeno više različitih vrsti ulja koja svi zajedno imaju istu zajedničku cenu. To je neozbiljno. Postoji faktički dve vrste Miro ulja koja se razlikuju po boji. Postoji svetlije Miro ulje boje tamno žute i postoji tamnije Miro ulje čija je boja tamno crvena do braon. Ja lično volim obe vrste, no kvalitetno Miro ulje ćete prepoznati tako što je veoma masno i klizi između prstiju, gusto i tamno, da li tamo žuto ili tamno crveno. Već bledo žuto i svetlije Miro ulje nije od nekog kvaliteta, ili je razblaženo sa nekim baznim uljem. Miro ulje treba da ima „crkveni“ i balsamično-aromatični miris.
Toliko o Miru i neka mu je hvala što postoji ! |
