Ako uzmemo Milosev glavni dokaz iz Psalma 104:19 gde se koristi jevrejska rec "moedim" sto znaci "vremena" ili "praznici" koji se ocito koristi u tekstovima koje je Milos citirao u svom prvom argumentu vezanom za praznike medju kojima je i sedmicna subota. Psalam 104:19 kao i 1. Mojsijeva 1:14 koristi ovu rec i povezivanje koje nalazimo sa mesecom i ovom reci iz Psalma 104:19, se uzima kao krunski dokaz da je subotni ciklus povezan sa mesecom. Logika ide od prilike ovako. Ako je prema Psalmu mesec povezan sa "moedim" i ako je u 3. Mojsijevoj sedmicna subota nabrojana kao "moedim", onda je zakljucak jasan da je subota povezana sa mesecom i odredjuje se prema polozaju meseca a ne po jednostavnoj formuli 6+1.
Ova logika izgleda kao jaki dokaz za to verovanje, medjutim, ako dokazemo da se ova rec "moedim" moze povezati i sa drugim stvarima osim meseca, onda mozemo da vidimo da ovaj argumenat i nije tako jak argumenat. Vecina se slaze da izraz "moedim" znaci "odredjeni znak" ("appointed signal"). Recimo, interesantan je stih iz 4. Mojsijeva 28:2-4 "Zapovjedi sinovima Izrailjevijem, i reci im: prinose moje, hljeb moj, žrtve što mi se sažižu za ugodni miris, pazite da mi prinosite na vrijeme." Dakle, u odredjeno vreme ("moed") treba prinositi zrtvu, a kao sto vidimo iz 4. stiha, to oznaceno vreme ili "moed" je ujutro i uvece svakog dana i nema veze sa polozajem meseca.
Jedan drugi primer je u Sudijama 20:38 " A bijahu sinovi Izrailjevi ugovorili s onima u zasjedi da za znak zapale vatru da se digne velik dim iz grada." Ovde je "znak" ("moed") povezan sa vatrom. Dakle vatra je "moed" a ne mesec.
Ovo su samo dva primera koji nam pokazuju da rec "moed", "moedim", kada je povezana sa subotom, ne mora da oznacava polozaj meseca kao onaj koji odredjuje subotu, kao sto ni "moed" prinosenja jutarnje i vecernje zrtve nije polozaj meseca nego jutro i vece, tj. polozaj sunca koji odredjuje jutro i vece.
