Branislave to sto is izneo je vec objasnjeno ali evo citiracu samo zbog tebe
"Taj stih ne ukazuje da je Mojsije vaskrsnut posle smrti (žao mi je, ali NE UKAZUJE na to. Tekst ukazuje da Mihailo nije smeo da sudi sotoni niti da ga ukori. Ne zna se ko je pobedio u tom polaganju prava na Mojsija, Juda to nije rekao, možemo samo da nagađamo). To da Juda 9 ukazuje na vaskrsenje Mojsijevo je "wild assumption" (natezanje pretpostavki, silovanje teksta). Objašnjenje teksta je veoma jednostavno, samo ljudi mnogo vole da komplikuju i izmišljaju toplu vodu.
Grčki tekst u Juda 9 sadrži jednu reč "(dia)krinimos" koja je prevedena sa "prepiraše se, svađaše se, itd". Međutim, ova reč ima specifično značenje u grčkom i znači "polagati pravo na nešto". Znači, Mihailo je polagao pravo na Mojsijevo telo ali i sotona je polagao to pravo, a Mihailo nije mogao to pravo da ostvari, već se pozvao na Gospoda. To je prvi fakat.
Dakle, sotona traži pravo nad Mojsijevim telom ("hej, on pripada meni, a ne tebi/Gospodu), a to isto pravo polaže i Mihailo, koji to pravo ne može da izvrši bez Gospoda. Postavlja se pitanje: ako je Mojsije vaskrsnut, da li to znači da Bog mora da ostvaruje pravo nad našim mrtvim telima da bi nas vaskrsao? Od kad to naša mrtva tela pripadaju sotoni i od kad to Bog mora bilo kakvo pravo da dokazuje i ostvaruje po tom pitanju u odnosu na sotonu? Wild assumption, kao što rekoh.
Drugi fakat je tekst "Gospod neka ti zapreti". Ovaj tekst, od reči do reči (samo na drugom jeziku) javlja se u SZ, tačnije u knjizi proroka Zaharije, 3:1-2. O čemu govori taj tekst u Zahariji? O vaskrsenju? O Mojsiju? Ne. Taj tekst govori o poglavaru svešteničkom (Isusu) oko koga se anđeli i sotona takođe prepiru, da bi na kraju Isus skinuo svoje prljave haljine i da bi njegovo bezakonje bilo očišćeno.
Dakle, očigledno se radi o borbi koju sotona i Gospod vode nad NAMA, ali ne posle smrti, već PRE smrti. Ili si sotonin (u grehu i bezakonju), pa sotona može da položi pravo na tvoje telo, ili si sluga Gospodnji, pa Gospod može da položi pravo na tvoje telo. Telesnost je ovde sporedna, ovde se misli na GREH kao telesni problem, kao telesnost, kao telo kome služimo (a tako i sotoni) umesto da služimo Gospodu.
Juda 9 upravo opisuje tu borbu koja se vodi između sotone i Gospoda ZA NAS i naše spasenje. Kada sotona položi pravo na nas, nama je činiti isto ono što je Mihailo učinio: Da se pozovemo na GOSPODA. Nismo u stanju da se suprotstavimo sotoni, jer naše telo je slabo i pripada njemu (zbog našeg bezakona). I jedino silom Gospodnjom možemo se od bezakonja očistiti i izbaviti iz sotoninih ruku. Samo Gospod može da sudi ili ukori demone, a mi ne možemo. Ni anđeo ne može.
Juda 9 je osnovna lekcija iz jevanđelja: Gospod nas čisti od bezakonja i izbavlja iz ruku sotoninih. Ne mi sami sebe. Nad sotonom nemamo vlast, naprotiv, on ima vlast nad nama (zbog greha u telu). Jedino Božijom silom se izbavljamo iz te vlasti i čistimo iz greha. A ako pogledamo i ostali tekst Judine poslanice, vidimo da se i tu pominju telesni gresi (primer Sodome i Gomore i njihovog bluda)" |
