Imaju li evropske države pravo da zabrane praksu ritualnog, religiozno motivisanog obrezivanja muške dece, pre svega beba? Sudeći po najnovijim ispitivanjima javnog mnenja u Nemačkoj i Austriji, odgovor je u skoro 50 odsto slučajeva pozitivan.
Političke institucije i zakonodavna tela u obe zemlje su međutim suprotnog mišljenja, bojeći se nepotrebnog zaoštravanja odnosa sa muslimanskom i jevrejskom zajednicom, ne samo u svojoj zemlji.
Kako se tema ritualnog obrezivanja, inače vest stara nekoliko hiljada godina, odjednom našla na prvim stranicama nemačkih i austrijskih medija, dodatno podižući letnje temprerature?
Krajem prošlog meseca Državno tužilaštvo u Kelnu pozabavilo se slučajem četvorogodišnjeg muslimanskog dečaka koji je skoro iskrvario do smrti zbog komplikacija koje su nastale posle religiozno motivisanog obrezivanja.
Sud je, zbog nedostatka pravne osnove, oslobodio doktora koji je izveo operaciju, ali je istovremeno ritualno obrezivanje dečaka nazvao "protivpravnim nanošenjem telesnih povreda", barbarskom praksom na koju roditelji nemaju pravo i pozvao zakonodavce da razmisle o potpunoj zabrani postupka.
Nemački parlament je pre nekoliko dana usvojio rezoluciju kojom umiruju religiozne zajednice, te potvrđuje da nema nameru da se meša u religiozne slobode, te da kriminalizacija obrezivanja ne dolazi u obzir.
Javna scena se međutim ne smiruje, što dokazuje ne samo da je kelnska presuda dodirnula nerv javnog mnenja u Nemačkoj, već se bez direktnog povoda kao eho preselila u Austriju.
Austrijski medicinari su, naravno, prvi koji postavljaju pitanja da li je obrezivanje beba i male dece u slučajevima kada za to ne postoje medicinske indikacije pokriveno zakonom. Za njima su sledili mediji, verske zajednice i lokalni političari.
Guverner Vorarlberga, jedne od devet austrijskih provincija, čak je preporučio lokalnim bolnicama da se uzdrže od takvih zahvata dok se zakonska situacija ne definiše. Provincijska vlast je poslala i službeni zahtev Ministarstvu zdravlja u Beču, tražeći da razmisli o promeni zakona.
"Turistička grana sunećenja"
Austrijsko ministarstvo to ne želi bojeći se da bi mogla procvetati praksa ilegalnog obrezivanja u lošim higijenskim uslovima, fenomen koji se u medijima naziva "turistička grana sunećenja".
Medicinska praksa u Austriji direktno ne zabranjuje ritualno obrezivanje, ali ga prepušta individualnoj savesti svakog lekara. Problem je međutim u sledećem: u Austriji je prošle godine po službenoj statistici izvedeno svega nekoliko desetina ritualnih obrezivanja, ali zato nekoliko hiljada bez jasnih medicinskih indikacija.
U Vorarlbergu na primer, koji ima visoki postotak muslimanskog stanovništva, muška deca iz islamskih porodica imaju čak, šest puta veću šansu od ostalih da se nađu u grupi visokog "zdravstvenog rizika", za koji je jedini lek obrezivanje. Kada je neki zahvat medicinski neophodan, onda to znači i da se plaća iz zdravstvenih kasa, novcem austrijskih poreskih obveznika.
Predstavnici islamskih i jevrejskih zajednica u Austriji nemaju mnogo razumevanja za javnu debatu o mogućnosti zakonske zabrane ili ograničavanja ove hirurške intervencije.
Fuat Sanac, šef Islamske zajednice naziva diskusiju "licemernom i opasnom", dok je za počasnog predsednika Jevrejske zajednice u Austriji Ariela Muzikanta čitava debata jednaka "novom Holokaustu".
Debata o zabrani obrezivanja definitivno ima antisemitski karakter, žali se i šef Centralnog veća nemačkih Jevreja Diter Grauman.
"Ljudi kažu jedno, a misle u stvari drugo, kažu da su protiv obrezivanja, a zapravo su protiv Jevreja. Naravno, nemačka javnost ima pravo da razgovara o ritualnom obrezivanju, ali to ne znači i da će se tu nešto promeniti", kaže Grauman.
Inicijativa protiv obrezivanja
Obrezivanje je kod Jevreja konstitutivno i elementarno, tvrdi Grauman za nemačku televiziju Ce-De-Ef. "Mi to radimo već 4.000 godina, nameravamo da nastavimo s time sasvim sigurno još nekoliko hiljada godina", kaže Grauman.
Austrijski dnevnik Di Prese otvara prostor Džonatanu Enošu, osnivaču inicijative "Ben Šalem" (na hebrejskom "nedirnuti sin") koja se u Izraelu bori protiv prakse ritualnog religijskog obrezivanja.
"Za sada samo dva procenta jevrejskih roditelja ne vodi sinove na obrezivanje - skromna, ali rastuća manjina", kaže Enoš.
Po jevrejskoj veri, na obrezivanje se nose muške bebe od osam dana, dok muslimanska tradicija (suniti) priznaje raspon do 13 godina.
Izvorna religijska obaveza u oba slučaja nije sasvim jasna. Abrahamovo ritualno obrezavanje bilo je neinvazivno, više simbolično, citira Enoš Stari zavet, današnje je naprotiv radikalno. Muslimanska sveta knjiga Kuran čak nigde i ne spominje tu praksu, ona je više kulturno uslovljena.
