Opijanje
pitanje - odgovor
From: "Predrag"
Subject: Alkohol
Date: Friday, January 08, 2010 19:47
Imam problem sa picem jer nemam granicu i ne znam kad treba stati,pa vas
molim za savet da li ga skroz ostaviti ili uciti imati meru.Na nekim
mestima u Bibliji pise da mozemo piti vino zbog nasih cestih slabosti a
na nekim da ne treba da ga pijemo.U knjigama sa vaseg sajta stoji da ne
treba jedan dan biti u Crkvi a sledeci u kafani ako se drzimo svetog
zivota,pa me zanima da li treba piti kad nam gost dodje u nasu kucu?
Hvala na javljanju.
Tačnije, u Bibliji piše da piti po malo vina (za neke) nije zlo, a da se opijati vinom jeste (za sve) zlo. Kada se ovako predstavi konzumiranje alkohola onda je to bitna razlika. Zar ne?
Postoji više stihova koji ohrabruju da se treba držati podalje od alkohola (3. Moj. 10:9; 4. Moj. 6:3; 5. Moj. 29:6; Sud. 13:4; Pri. 20:1; Pri. 31:4; Isa. 5:11; Isa. 5:22; Isa. 28:7; Mih. 2:11, itd.).
Međutim, Biblija "pod obavezno" ne zabranjuje hrišćanima da piju pivo,
vino ili bilo koje drugo piće koje sadrži izvesnu meru alkohola, već hrišćanima je zapoveđeno da izbegavaju svako pijanstvo, tj. svako opijanje alkoholom (Ef. 5:18, dalje 1. Kor. 5:11; 1. Kor. 6:9-10). Biblija jasno osuđuje pijanstvo i njegove posledice (vidi Pri. 23:29-35) a tom kontekstu su najčešće date i zabrane za konzumiranje alkohola.
Opijanjem čovek otupljuje svoja čula, svest i savest, a takvom stanju je
kadar učini svakojako zlo. Da je to istina, seti se samo koliko zločina
su ljudi počinili u pijanom stanju? Crne hronike u novinama svakodnevno
pišu o tome. Od ovoga nas Bog želi sačuvati, ali i one oko nas
(društvo), i zato On osuđuje pijanstvo, zato je ono tako loše.
Dalje, hrišćanima je takođe zapoveđeno da ne dozvole da njihovim telima "upravlja" bilo šta (1. Kor. 6:12; 2. Pet. 2:19).
Dakle, hrišćanin ne bi smeo da sebi dozvoli to da njegovo telo bude
zavisno od bilo čega, bilo da se radi o alkoholu, nikotinu, drogi, ili
drugim stvarima koje bi ga stavile u zavistan položaj - robovanje, "jer
koga ko nadvlada onaj mu i robuje." (2. Pet. 2:19). Jasno je, da je alkoholizam (opijanje) stanje zavisnosti - stanje ropstva.
Pismo isto tako zabranjuje hrišćaninu da radi bilo šta što bi moglo da
uvredi drugog hrišćanina ili da ga ohrabri da sam zgreši protiv svoje
savesti sledeći njegov primer (slobodu, 1. Kor. 8:9-13).
U svetlu svih ovih principa bilo bi izuzetno teško za bilo kog
hrišćanina da kaže, da on pije alkohol, tj. da se opija na slavu Božiju.
(1. Kor. 10:31).
Pića koja sadrže alkohol sama po sebi nisu ništa grešno, već je to način
na koji se ona koriste - zloupotrebljavaju. Opijanje (alkoholizam) je
greh, jer stvara zavisnost od alkohola, i to je nešto od čega hrišćanin
mora apsolutno da se uzdržava, i da to drži pod kontrolom (Ef. 5:18; 1. Kor. 6:12) a ne da "alkohol drži njega".
U evanđelju po Jovanu čitamo kako je Isus pretvorio vodu u vino (Jn. 2:1-11) a zasigurno da je ponekad popio po malo vina (Mt. 26:29).
Trebamo razumeti da u Novozavetno vreme, voda nije bila tako čista, što
bi mi danas rekli bakteriološki ispravna i iz tog razloga ljudi su
često pili vino, bilo čisto ili razređeno sa vodom i na taj način
umanjivali verovatnoću da popiju zagađenu vodu i razbole se. U svetlu
ovoga, u Prvoj Timotiju 5:23,
Pavle je savetuje mladog Timotija da prestane da pije čistu vodu (koja
je verovatno izazivala njegove stomačne tegobe) i umesto toga da pije
"po malo vina (grč. oinos)".
Grčka reč za vino u Novom zavetu je "oinos". U to vreme, vino je bilo
fermentisano, ali ne možda toliko koliko danas, a zasigurno je da su
postajale blaže ili jače vrste vina (Jn. 2:9-10).
Kažeš: "Imam problem sa pićem, jer nemam granicu i ne znam kad treba stati."
Isus na jednom mestu u Novom zavetu jasno kaže:
"Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od
sebe: bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve
noge da te bace u oganj večni. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga
i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka
da te bace u pakao ognjeni." (Mt. 18:8-9 RDK)
Prema ovim Isusovim rečima dati princip je veoma jasan: Ako te
nešto sablažnjava na zlo (greh) onda mu nemoj dati priliku da to i
učini. Ako imaš problem sa opijanjem, onda alkohol odbaci od sebe, nemoj
mu dati priliku da te kuša. Jednostavno reci "ne" a ako to ne možeš,
onda se ti "udalji od njega", nemoj sebe stavljati u takve situacije,
mesta i okolnosti gde se nudi alkohol, da ne bi podlegao iskušenju tela.
Dakle, nadam se da si shvatio da postoji bitna razlika između: "po malo
piti" i "opijati se", i da Biblija u tome veoma jasno pravi razliku. Ja
bi ti na sve to kao zaključak dodao: Ako ti ne znaš "po malo piti", onda
za tebe verovatno i nije piće. Da je za tebe najpametnije da uopšte ne
piješ, kada već sam sebe ne možeš kontrolisati u tome.
No, dodao bi još par stvari o "opijanju" ili "prežderavanju", tj. o "neumerenosti" koja je svakako tvoj problem...
Neumerenost (alavost, alapljivost, nezasitost) je greh koji mnogi
hrišćani ignorišu ili su veoma licemerni po tom pitanju. Naime, neki su u
stanju da žestoko brane konzumiranje svakog alkohola (ili nekih drugih
stvari koje sadrže supstance koje izazivaju zavisnost u ogranizmu), a da
u isto vreme u sebe trpaju više hrane nego što je to potrebno,
prežderavaju se. Ili da sate i sate provedu u gledanju TV-a, igranju
kompjuterskih igrica, razgledanju nedoličnih sajtova, u spavanju,
ispijanju mnogih kafa, itd. Dakle, skloni su da čine neke stvari bez
mere i (bogougodnog) ukusa, i da od njih postanu zavisni bilo fizički
ili psihički.
U Pričama čitamo upozorenja data u vezi "neumerenosti" u jelu i piću.
No, ovi se principi mogu uzeti kao pravilo i svaku drugu vrstu
"preterivanja", a neka sam već gore spomenuo.
"Ne budi među pijanicama ni među izjelicama. Jer pijanica i izjelica osiromašiće, i spavač hodiće u ritama." (Pri. 23:20-21 RDK).
"Ko čuva zakon, sin je razuman; a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog." (Pri. 28:7 RDK)
"Stavi sebi nož na grlo, ako imaš velik tek [ako si izjelica]!" (Pri. 23:2 IŠ, naglasak dodat)
Naši fizički apetiti su srazmerni našoj mogućnosti da vladamo nad
njima. Ako nismo u stanju da držimo pod kontrolom naše telesne apetite,
onda najverovatnije nećemo biti u stanju da kontrolišemo ni naše navike,
a ni naš karakter (požuda, bes, laganje, ogovaranje, psovanje, itd.
Vidi Tit. 1:12).
Ni jedan hrišćanin ne bi smeo sebi to da dozvoli da njime vladaju
njegovi telesni apetiti i da upravljaju njegovim ponašanjem, već on
treba da kontroliše njih, da razumno i svesno vlada nad njima. Dakle, da
poseduje određeni stepen samokontrole (uzdržanja), tj. samodiscipline
nad samim sobom. (vidi Gal. 5:22-23; 2. Pet. 1:6; 1. Kor. 9:25). Čovek koji ne poseduje samokontrolu nad samim sobom, je poput grada sa razvaljenim zidinama. Što znači da je on bez zaštite, tako kaže Pismo u Pričama 25:28:
"Ko nema vlasti nad duhom svojim, on je grad razvaljen bez zidova"
(RDK). Kada je neki grad bez zaštitnih zidina on je onda prepušten na
milost i nemilost neprijatelju, a to je stanje u kojem nas Bog ne želi
videti.
Mogućnost ili postojanje želje da se iskušenju kaže odlučno "ne" je
ispoljavanje samokontrole, i to je dar Svetoga Duha koji je dat svakom
novorođenom verniku (Gal. 5:22-23).
Dakle, hrišćanin u ovoj bici sa svojim apetitima nije ostavljen sam,
već mu Bog pruža pomoć preko svog Duha Utešitelja. Svakako, na
hrišćaninu je šta će da izabere, tj. koga će da posluša u času
iskušenja.
Apostol Pavle veoma jasno kaže da ako hrišćanin želi u ovoj bici između
tela i duha hodati pobedonosno, onda on mora držati svoje telo kao
raspeto, tj. mrtvo (Rim. 6:6; Gal. 2:20; Gal. 5:24; Gal. 6:14) i da živi u poslušnosti Duhu Svetom (Rim. 8:1-14, i dalje). Na ovaj način on će uvek imati snage i autoriteta da odbaci i nadvlada svako iskušenje koje dolazi na njega.
Bog je blagoslovio čoveka tako što mu je na korišćenje dao razne vrste
hrane i pića, i da bi uživao u njima, da mu služe na okrepu tela, ali i
na pomoć telu, poput (prirodnog) leka. No, Bog od čoveka očekuje
odgovornost, da sve to koristi sa merom i razumno.
Neka ti Gospod Bog pomogne i bude ti milostiv u tvom ličnom nastojanju
da Mu se približiš, a naročito u tvom jačanju samokontrole.
Pozdrav. |