Ne
Miloš Popadić uopšte se ne radi o osmom danu kao delu sedmice koju
poznajemo. Sedmica ima sedam dana, nedelja je prvi, subota sedmi, tu je
kraj priče o sedmici kao odsečku vremena od 7 x 24 sata. Ali jeste, da
tako kažem, POČETAK NOVOG CIKLUSA.
To je
jako široka tema, koja zahteva čitanje i citiranje cele Biblije, a ja
opet ne bih želela da namećem drugima moje mišljenje. Meni je bilo jako
teško da ovo prihvatim, a da pritom nisam bila "zadrta" i mogla sam to
da shvatim. Jednostavno, nisam bila "zrela" dovoljno za to, ovako
tvrdoglava kako me je Bog dao
Ali,
evo ukratko otprilike da iznesem taj pogled na svet. Ovo će biti veoma
uprošćena verzija, gde ćemo preskočiti ceo period od Postanka do
Golgote. Naravno, ko god želi da istražuje nešto na tu temu, ima
Bibliju, pa nek istražuje Bibliju.
Dakle,
krenimo redom: Bog je stvarao zemlju i sve na njoj šest dana. Prva
glava Postanka je sigurno (od strane svih naučnika iz oblasti jezika i
književnosti) NAJHARMONIČNIJE napisana knjiga svih vremena. To poglavlje
ima jedan ritam, jednu MELODIJU i to je nešto što se više nikad ne
javlja ni u jednoj drugoj knjizi. ALI, ima nešto što u tom poglavlju (1.
Mojsijeva 1) ODUDARA od sveukupne harmonije tog teksta. I to odudaranje
je veoma upadljivo, veoma značajno, i očigledno da je Mojsije imao
veliki razlog da to tako napiše: harmonično, ritmično, pa BUM, potpuna
distorzija. A da stvar bude interesantnija, ljudi pročitaju Bibliju po
sto puta, pa opet to ne zapaze
Pročitajte
1. poglavlje Postanka. Bog stvara svakog dana po nešto. Na kraju svakog
dana kaže: I bi veče, i bi jutro, dan prvi/drugi...šesti. Znamo da je
Mojsije hteo da nam kaže da su stvaralački dani trajali 24 sata, ali NE
SAMO TO. Idimo dalje do sedmog dana. Zašto Mojsije nije napisao "I bi
veče, i bi jutro, dan sedmi"? Veoma, veoma veliki "propust", kažu
teoretičari književnosti. Distorzija i razaranje jedne harmonije kakvu
svet do tada (i nakon toga) nikad nije video ni čuo. Zar je moguće da je
Mojsije to zaboravio da napiše? Da mi je tako nešto promaklo?
Teoretičari
književnosti ovaj "propust" koriste da dokažu da je Bibliju pisao
čovek, a ne Bog preko čoveka. Eto, kažu oni, možda bismo i pomislili da
je bio od Boga nadahnut, jer napisa tako veličanstveni tekst, ali eto,
tu se odao! Ja jesam (delimično) teoretičar književnosti, ali ne delim
njihov stav. Smatram da su biblijski pisci imali itekakav razlog da
nešto napišu tako kako je napisano, ali isto tako, da nešto ne napišu.
OGROMAN RAZLOG. Možda ni sam Mojsije, vođen Duhom Božijim tokom pisanja,
nije bio ni svestan harmonije koju stvara, ni propusta koji pravi.
Mi
znamo da je Bog ušao u Počinak u sedmi dan, da je blagoslovio taj sedmi
dan i posvetio ga, ali NE ZNAMO KADA JE BOG IZAŠAO IZ TOG POČINKA.
Tojest, znamo, ali ne iz prve glave 1. Mojsijeve. Mojsije nije napisao
"I bi veče, i bi jutro, dan sedmi". Sedmi dan se svakako završio, ali da
li se u osvit osmoga dana završio Božji Počinak? Neka odgovori Biblija.
Dakle,
Bog je stvarao šest dana, pogledao oko sebe ono što je stvorio i
zaključio da je sve "veoma dobro" (čitaj: savršeno, ne treba mi
prepravljanje ni dorađivanje). Zaključivši da je sve savršeno, Bog ulazi
u počinak (prestanak rada) u sedmi dan. Nije Bog ušao u počinak da bi
se odmorio, već jednostavno, zato što je Njegov posao bio dovršen, i
zato što je želeo da ima zajednicu s ljudima (znamo da je posećivao
Adama i s njim govorio). Tu vidimo sledeće: Kad Bog radi, nije u
počinku. Kad je Bog u počinku, nije u radu.
Koliko
dakle, dugo Bog ostaje u počinku? Jedan dan? Ako se Božiji počinak
završio u osvit osmog dana, šta je onda Bog radio tog osmog dana? E to
je problem. Mojsije dalje u drugom poglavlju ne pominje nikakav Božji
rad. On priča o Božjoj zajednici s prvim ljudima. Dakle, Bog je i dalje u
počinku. Mi ne znamo koliko dugo, ali znamo DO KAD. U jednom trenutku
(posle pet dana, ili pet milenijuma od stvaranja, ne znamo), Adam uzima
zabranjeni plod. Tog trenutka se dešavaju mnoge bitne stvari:
1. Božje delo stvaranja (tj. Božji rad) je UNIŠTEN, više nije savršen.
2. Kazna za prekid Božjeg počinka i uništenje Božjeg rada je SMRT
3. Prekid Božjeg počinka takođe donosi PREKID ZAJEDNICE S BOGOM (Adam i Eva proterani iz Edena)
4. Bog mora da izađe iz počinka da bi POČEO NOVI POSAO (popravljanje nastale štete, tojest SPASENJE)
Sad
izostanak one rečenice "I bi veče i bi jutro, dan sedmi" itekako ima
smisla. Mojsije očigledno nije ograničio Božiji počinak posle stvaranja
samo na sedmi dan, već sve do trenutka kada je Adam pao u greh. Tog
trenutka (počev od obećanja datom Evi) počinje novi Božiji posao.
Detaljnije o tom poslu nalazimo u nastavku Biblije, u istoriji starih
patrijarha Avrama, Isaka, Jakova itd.
Božji
posao spasenja bio je podeljen na dve glavne etape: 1. stvaranje naroda
Božjeg iz kog će se roditi Mesija; 2. dolazak Mesije i otkup iz greha u
koji je zapao Adam.
Samim
tim, ne samo da je Bog imao za cilj da popravi štetu nastalu Adamovim
padom, već je takođe Njegov cilj bio i OBNOVA, odnosno PONOVNI ULAZAK U
POČINAK posle tog drugog posla. Zašto? Pa zato što jedino u počinku Bog
može da ima zajednicu s ljudima.
---------------
Da
li si primetio koliko puta je u Starom Zavetu Bog naglasio da je
POČINAK UVEK BOŽIJI, i uvek davao razlog za to, a razlog je uvek bio
neko BOŽJE delo (stvaranje, izbavljenje iz Egipta)? Nikad i nigde nije
rečeno da je čovek radio, već da je BOG radio, i da je POČINAK BOŽIJI, zar ne (ili subota je Božija, Šabat Gospodu Bogu tvome itd)?
Od
Adama do Mojsija ima nekih 2000 godina. Do kraja 1. Mojsijeve i do 16.
glave 2. Mojsijeve NEMA NI JEDNOG SLOVCA o počinku, suboti, sedmom danu,
NIČEMU!!! Zašto? Zato što je Bog UVELIKO U POSLU. Treba na mapi sveta
stvoriti narod Božiji. A to nije lak posao, čak ni za Boga, jer mora da
radi sa prevrtljivim, nevernim i nestalnim ljudima. Tvrditi da je subota
kao dan odmora postojala između Adama i Mojsija je dodavanje Bibliji
teksta koji u njoj ne postoji. Kad Mojsije kaže da je Bog posvetio sedmi
dan i blagoslovio ga, KOME JE TO REKAO? Pa, NIKOME. Te reči nisu bile
upućene Adamu. To je takozvani unutrašnji dijalog, gde Bog razgovara
(odnosno misli) sam sa sobom. Dalje, kada su Adam i Eva bili proterani,
oni su prekršili Božji počinak. Zar to nije bio savršeni razlog da ih
Bog opomene da to ne smeju više da rade i da ima da drže sedmični
počinak? Svakako da jeste, ali BOG TO IPAK NIJE REKAO. Ni tad ni nikad
više, sve do Mojsija i sinajske pustinje.
Zašto
je Bog ustanovio sedmični počinak tek na Sinaju? Zato što je prvi deo
posla na spasenju bio gotov: Božji narod ne samo da je nastao, već je i
izbavljen iz teškog ropstva. Kao simbol SPASENJA od TEŠKOG RADA ropskog,
i kao znak da je prvi deo Božjeg posla završen, Izrailj je dobio
subotu, sedmični počinak. To jeste, zaista, veliki dar Božiji ljudima.
Nakon prve faze posla, Bog je odlučio da zarad Svog naroda i zajednice s
njima, jednom sedmično uđe u privremeni, sedmični počinak, ne bi li s
njima imao zajednicu. Ali takođe I PODSETIO IH ("Sećaj se dana odmora") i
na stvaranje i na spasenje iz Egipta, tojest NA SVOJA VELIKA DELA zbog
kojih ulazi u počinak i ima zajednicu s ljudima. Znamo kakvu veliku vezu
ima sedmični počinak sa stvaranjem. A iz primera Egipta vidimo kakvu
veliku vezu sedmični počinak ima sa ISUSOM I SPASENJEM. Dakle, ropstvo
teškom radu (grehu) -> spasenje jagnjetovom krvlju -> ulazaj u
Božji počinak.
Ali,
pošto Božji posao nije bio završen u potpunosti, Božji počinak posle
Sinaja nije mogao da bude trajan. To je prosto bio podsetnik ljudima da
ih podesti DA NIKAD NE SMEJU DA PREKRŠE BOŽIJI POČINAK I UNIŠTE BOŽJE
DELO KAO ŠTO JE TO ADAM UČINIO. Takođe, to je i najava spasenja, kao i
sve ostalo u Starom Zavetu. I dalje prekršaj Božjeg (sedmičnog) počinka
se kažnjava smrću, i zapazi sledeće: ČOVEK NE SME DA RADI kad Bog
počiva. Zašto? Zato što je BOG RADIO, a čovek svojim radom pokvario
(Adam)! Dakle, NE RADI KAD BOG POČIVA, da ne prođeš kao Adam. Kršenje
Božjeg počinka je u SZ jedan veoma veliki greh. I JOŠ UVEK JE!!!
Šta
se dešava sa Isusom Hristom? On ima nekako "ravnodušan" stav prema
sedmičnom počinku, kao da to više i nije toliko bitno. Zapazi: ISUS
NIKAD NE GOVORI NIŠTA O SUBOTI, osim kad ga upitaju/optuže. Pa i tad
govori kao da to baš i nije toliko veliki problem. Kakva razlika između
ove mirne reakcije Isusove i silnog grmljenja Božijeg u SZ oko istog
problema!!! Zašto? Da li se možda vreme Božjeg počinka promenilo, pa
sedmični počinak više nije bitan?
Hajde
da te pitam: Kada Isus visi na krstu i pred smrt izgovara "SVRŠI SE!",
šta se to svršilo? Njegov život? Šta? Da je to prokomentarisao zato što
umire, zar ne bi bilo prirodnije da je rekao "Umirem" ili tome slično?
ŠTA SE SVRŠILO?
-------------------------
Da
li si primetio koliko puta je u Starom Zavetu Bog naglasio da je
POČINAK UVEK BOŽIJI, i uvek davao razlog za to, a razlog je uvek bio
neko BOŽJE delo (stvaranje, izbavljenje iz Egipta)? Nikad i nigde nije
rečeno da je čovek radio, već da je BOG radio, i da je POČINAK BOŽIJI, zar ne (ili subota je Božija, Šabat Gospodu Bogu tvome itd)?
Od
Adama do Mojsija ima nekih 2000 godina. Do kraja 1. Mojsijeve i do 16.
glave 2. Mojsijeve NEMA NI JEDNOG SLOVCA o počinku, suboti, sedmom danu,
NIČEMU!!! Zašto? Zato što je Bog UVELIKO U POSLU. Treba na mapi sveta
stvoriti narod Božiji. A to nije lak posao, čak ni za Boga, jer mora da
radi sa prevrtljivim, nevernim i nestalnim ljudima. Tvrditi da je subota
kao dan odmora postojala između Adama i Mojsija je dodavanje Bibliji
teksta koji u njoj ne postoji. Kad Mojsije kaže da je Bog posvetio sedmi
dan i blagoslovio ga, KOME JE TO REKAO? Pa, NIKOME. Te reči nisu bile
upućene Adamu. To je takozvani unutrašnji dijalog, gde Bog razgovara
(odnosno misli) sam sa sobom. Dalje, kada su Adam i Eva bili proterani,
oni su prekršili Božji počinak. Zar to nije bio savršeni razlog da ih
Bog opomene da to ne smeju više da rade i da ima da drže sedmični
počinak? Svakako da jeste, ali BOG TO IPAK NIJE REKAO. Ni tad ni nikad
više, sve do Mojsija i sinajske pustinje.
Zašto
je Bog ustanovio sedmični počinak tek na Sinaju? Zato što je prvi deo
posla na spasenju bio gotov: Božji narod ne samo da je nastao, već je i
izbavljen iz teškog ropstva. Kao simbol SPASENJA od TEŠKOG RADA ropskog,
i kao znak da je prvi deo Božjeg posla završen, Izrailj je dobio
subotu, sedmični počinak. To jeste, zaista, veliki dar Božiji ljudima.
Nakon prve faze posla, Bog je odlučio da zarad Svog naroda i zajednice s
njima, jednom sedmično uđe u privremeni, sedmični počinak, ne bi li s
njima imao zajednicu. Ali takođe I PODSETIO IH ("Sećaj se dana odmora") i
na stvaranje i na spasenje iz Egipta, tojest NA SVOJA VELIKA DELA zbog
kojih ulazi u počinak i ima zajednicu s ljudima. Znamo kakvu veliku vezu
ima sedmični počinak sa stvaranjem. A iz primera Egipta vidimo kakvu
veliku vezu sedmični počinak ima sa ISUSOM I SPASENJEM. Dakle, ropstvo
teškom radu (grehu) -> spasenje jagnjetovom krvlju -> ulazaj u
Božji počinak.
Ali,
pošto Božji posao nije bio završen u potpunosti, Božji počinak posle
Sinaja nije mogao da bude trajan. To je prosto bio podsetnik ljudima da
ih podesti DA NIKAD NE SMEJU DA PREKRŠE BOŽIJI POČINAK I UNIŠTE BOŽJE
DELO KAO ŠTO JE TO ADAM UČINIO. Takođe, to je i najava spasenja, kao i
sve ostalo u Starom Zavetu. I dalje prekršaj Božjeg (sedmičnog) počinka
se kažnjava smrću, i zapazi sledeće: ČOVEK NE SME DA RADI kad Bog
počiva. Zašto? Zato što je BOG RADIO, a čovek svojim radom pokvario
(Adam)! Dakle, NE RADI KAD BOG POČIVA, da ne prođeš kao Adam. Kršenje
Božjeg počinka je u SZ jedan veoma veliki greh. I JOŠ UVEK JE!!!
Šta
se dešava sa Isusom Hristom? On ima nekako "ravnodušan" stav prema
sedmičnom počinku, kao da to više i nije toliko bitno. Zapazi: ISUS
NIKAD NE GOVORI NIŠTA O SUBOTI, osim kad ga upitaju/optuže. Pa i tad
govori kao da to baš i nije toliko veliki problem. Kakva razlika između
ove mirne reakcije Isusove i silnog grmljenja Božijeg u SZ oko istog
problema!!! Zašto? Da li se možda vreme Božjeg počinka promenilo, pa
sedmični počinak više nije bitan?
Hajde
da te pitam: Kada Isus visi na krstu i pred smrt izgovara "SVRŠI SE!",
šta se to svršilo? Njegov život? Šta? Da je to prokomentarisao zato što
umire, zar ne bi bilo prirodnije da je rekao "Umirem" ili tome slično?
ŠTA SE SVRŠILO?
---------------------
Očigledno
da se završio neki Božiji posao. Isus je došao na zemlju. živeo, poneo
grehe i umro. Prineta je najsavršenija, konačna žrtva koja će otkupiti
svet iz ropstva greha. Uporedi Isusovo spasenje i izbavljenje iz Egipta.
Čim je narod Božiji izbavljen
iz ropstva egipatskog, došlo je do promene po pitanju Božjeg počinka.
Da li je možda i sad došlo do promene? Imamo Jagnjeta, imamo Njegovu
prolivenu krv, imamo izbavljenje... Šta se desilo s počinkom?
Isus
je najzad zatvorio krug. Proveo je sedmi dan u grobu. A prvog dana
sedmice je ustao iz groba. U isti dan kada je Bog otpočeo stvaranje i
razlučio svetlost od tame (opet bitna paralela). Ako ćemo sedmi dan
stvaranja da posmatramo figurativno, kao ceo period u kome je Božji
Počinak otpočet sedmog dana PREKINUT, onda je Isusovim vasksenjem taj
sedmi dan (figurativni sedmi dan) SVRŠEN! Otpočeo je osmi dan (opet
figurativno, otpočela je NOVA FAZA) u kome hrišćani zauvek imaju VEČNI
POČINAK u Isusu Hristu, gde mogu najzad da se odmore od svog teškog rada
na svom spasenju i imaju ono najvažnije: ZAJEDNICU S BOGOM. To je bio
cilj Božjeg spasenja, i time je ostvaren. Bog je dovršio Svoj posao
spasenja.
Naravno,
mi i dalje živimo na Zemlji punoj greha i smrti, ALI SMO VEĆ SAD
SPAŠENI!!! Zapazi kako Pavle BAR STO PUTA PONAVLJA "SPAŠENI SMO!" a ne
"spasićemo se!", "Hrist nas je spasao" a ne "Hrist će nas spasiti". Uvek
u PROŠLOM VREMENU! Spasenje je za Pavla (i ostale apostole) uvek U
PROŠLOM VREMENU.
Znači,
nije u pitanju osmi sedmični dan, kako me optuži sestra Lilit. U
pitanju je samo jedna nova faza, koja se simbolično može nazvati Osmim
danom, ništa više. Apostol Pavle naziva taj dan DANAS (Jevrejima 4:7).
DANAS je dan kad treba da uđemo u počinak i tu ostanemo (čitaj i
Jevrejima 3 i celu poslanicu Jevrejima). Nije u pitanju nikakva ne znam
kakva revolucionarna ideja, ali jeste u pitanju jedan veoma bitan aspekt
Božjeg Počinka, koji nadilazi i subotu i svu našu raspravu na tu temu
(koji dan je dan počinka u NZ). DANAS više nije jedan dan šabat, već je
ISUS ŠABAT/POČINAK. Ne samo da je Bog dovršio posao spasenja u Isusu
Hristu i ušao u Počinak (večni i trajni), već je I NAMA DAT TAJ POČINAK I
ZAJEDNICA S BOGOM KOJU JE ADAM PREKINUO. Da uđemo u Hrista, da Ga
pustimo u svoj život, i priznamo NJEGOVA DELA, umesto da svojim delima
pokušavamo da zaradimo spasenje. I dalje nam je zabranjen rad (na svom
spasenju, osim VERE), i dalje je kazna za narušavanje Božjeg počinka
(gubitak Hrista) smrt.
Ali
kao što rekoh, Biblija je ta koja govori na tu temu. Meni je trebalo
više godina da dozvolim ušima da čuju i očima da vide. Toliko sam
zaslepljeno pazila na subotu, da sam zaboravila da pazim na HRISTA.
|
