Идолопоклонство представља поклоњење творевини уместо Творцу, које је понекада праћено обоготворавањем дела сопствених руку.
Наше
питање: формулишите шта је идолопоклонство. Ако правилно формулишу
рећи: Дакле, ваша дефиниција не дозвољава вам да нас оптужите за
идолопоклонство! Ако неправилно формулишу питати: да ли су у том случају
Мојсеј, Давид и други – идолопоклоници?!
ПОКЛОЊЕЊЕ
ЛИКУ: Зашто се при молитви окретати Јерусалиму и храму? „И тако се
обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља
својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој" (1
Цар. 8:48).
„А
Данило … отиде својој кући, где беху отворени прозори у његовој соби
према Јерусалиму, и падаше на колена своја три пута на дан и мољаше се и
хвалу даваше Богу свом" (Дан. 6:10).
„Клањам се у светој цркви Твојој" (Пс. 5:7).
„Поклањам се пред светом црквом Твојом" (Пс. 138:2). „Дижем руке своје к светој цркви Твојој" (Пс. 28:2). Исус
Навин је падао ничице пред ковчегом: „А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим" (Ис. Нав. 7:6).
Апостол
Павле се молио у храму до иступљења: „док се мољах у храму да дођох у
занос" (Дела. Ап. 22:17), ишао у Јерусалим ради поклоњења (Дела ап.
24:11). „Јаков се … поклони преко врха палице своје" (Јевр. 11:21).
Христос „је икона Бога невидљивога" (2 Кор. 4:4; Кол 1:15). „Обличје
бића Његовога" (Јевр. 1:3). „Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који
га је послао" (Јн. 5:23). Писмо забрањује издају Бога. (Пс. 106: 20-21;
Дела ап. 7:39-41; Ис. 44:17; Јер. 2:27-28). Код нас нема дилеме Коме се
поклонити!
ШТА
ЈЕ БИО КОВЧЕГ ЗА ИЗРАИЉА?: Ковчег је био предмет поклоњења: пред њим су
приносили паљенице: „Тада се пробуди Соломун … дође у Јерусалим, и
ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве
захвалне" (1 Цар. 3:15), певали: „Славим Те, Господе, од свега срца
свог, пред боговима певам Теби. Поклањам се пред светом црквом Твојом, и
славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју" (Пс. 138:1-2),
кадили: „И намести олтар златни у шатору од сведочанства пред завесом. И
покади на њему кадом мирисним, као што беше заповедио Господ Мојсију"
(2 Мојс. 40:26-27), палили кандила: „И начини свећњак од чистог злата… И
начини му седам жижака и усекаче и спремице за гар од чистог злата" (2
Мојс. 37:17,23). Жртвеник је стајао пред завесом: „И метни га пред завес
који виси пред ковчегом од сведочанства према заклопцу који је над
сведочанством, где ћу се с тобом састајати" (2 Мојс. 30:6). Ковчег се
називао чак и Господом: „И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани
Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе
који мрзе на Те. А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к
мноштву хиљада Израиљевих" (4 Мојс. 10:35-36) „И кад они који ношаху
ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела
овна. И Давид играше из све снаге пред Господом" (2 Сам. 6:14).
ЧУДЕСА:
Ковчег у храму Дагона (1 Сам. 5.1:12); змија од бронзе; Ковчег при
преласку Јордана (Ис. Нав. 3:5), ношење око Јерихон (Ис. Нав. 6:5-7).
Петрова сенка која ј еисељивала је такође слика: „Тако да су на улице
износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође
Петар бар сјенка његова осјенила кога од њих" (Дела ап. 5:15).
'''''''''''''''''''''''''''''''''
СВЕШТЕНЕ
СЛИКЕ (ИКОНЕ) У СТАРОМ ЗАВЕТУ: змија од бронзе (4 Мојс. 21:8-9);
херувими са лицем човека и лава (Јез. 41:17-19); херувими на ковчегу (2
Мојс. 25: 8, 22) и на зидовима шатора (2 Мојс. 26:1, 31); у унутрашњем
делу храма (1 Цар. 6:23); на зидовима храма (2 Днев. 3:7); у Светињи над
светињама и на завеси (2 Днев. 3:10,14); у другом храму (Јез.
41:17-25). Апостол Павле: „знамо да идол није ништа" (1 Кор. 8:4), а на
другом месту „херувими славе" (Јевр. 9:5).
ВЕЗА
ЛИК – ПРВОЛИК: Однос поштовања према фотографији човека не значи њено
обожавање. Мајка која љуби фотографију сина не изазива одвратност код
протестаната. Зашто је православни хришћанин који љуби лик Спаситеља –
идолопоклоник? „Начинише лик звијери… И би јој дано да лику звијери даде
дух" (Отк. 13:14-15). Ако ће ђаво деловати преко лика, зар Бог не може?
Па и како тај лик звери може утицати на хришћане, ако је веза
„лик-прволик" измишљотина? Например, археолози су ископали јако стару
новчаницу. Током експертизе су схватили да је новчаница лажна. Да ли то
говори о томе да у том раздобљу уопште није било новчаница? Не, управо
супротно: постојале су, чак су се и цениле (зато су се и фалсификовале).
Следи да указивање на поклањање на крају времена лику звери говори о
томе да ће оно заменити, за хришћанина природно, поклањање лику
Истинитог Бога. Лик Звери је „фалсификована икона". Древни су се
спасавали гледајући на праслику распећа, а ми на његов лик: „И као што
Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији"
(Јн. 3:15).
-------------------------------------------------
Полемика
„И замијенише славу бесмртнога Бога подобијем" (Рим. 1:23)
Незнабошци су обоготворили оно што им је говорило о Богу. Ми разликујемо Бога од иконе.
А где је написано да се поштују иконе?
А
где је написано да се клања ковчегу, храму, Јерусалиму? Где је заповест
да се пише Јеванђеље, чита, штампају брошуре, итд? на којој основи су
посланице апостола Павла укључене у Библију?
У првом веку није било икона.
То
нас ништа не обавезује. Јер у првом веку није било ни плаката, летака,
би богослужбених семинарија, итд. ако су у принципу иконе могуће, онда
се држи Писма. Зар Свето Писмо протествује против икона? Ето, и ти
протествуј против идола, али ћути за иконе.
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
1.Pravoslavni
hrišćani se ne mole ikonama. Mogao si da vidiš pravoslavnog hrišćanina
da se moli PRED ikonom, ali nisi mogao da ga vidiš da se moli ikoni.
Molitva se upućuje Hristu, ili se traži zauzimanje svetitelja koji su
predstavljeni na ikonama. Moljenje ikoni bio bi težak greh, koji Crkva
osuđuje.
2.Pred
rukotvorenim svetinjama, kao i pred ljudima u Svetom Pismu (koji isto
tako nisu Tvorac, već tvar) vršili su se pokloni. „Klanjam se u svetoj
crkvi Tvojoj" (Ps. 5:7). „Poklanjam se pred svetom crkvom Tvojom" (Ps.
138:2). Braća su se poklonila Josifu. „Vjerom Jakov umirući blagoslovi
svakoga sina Josifova, i pokloni se preko vrha palice svoje" (Jevr.
11:21). I Solomon se klanjao svojim gostima (1 Car. 1:47), ljudi su se
klanjali Solomonu (st. 53). Avraam se poklonio narodu (1 Mojs. 23:12).
Kada je Petar ulazio. Filadelfijskoj Crkvi Gospod govori: „Učiniću da
oni dođu i da se poklone pred nogama tvojim, i da znaju da te ja ljubim"
(Otk. 3:9)
Ako se svaki poklon shvata kao znak religioznog poklonjenja, koje
priliči samo Tvorcu, onda su svi ovi ljudi iz Svetog Pisma teško
sagrešili. I čovek, koji klimanjem glave pozdravlja svog brata, takođe
vrši grehovno „poklanjanje".
„Poklanjanje"
kao religiozno „samoposvećivanje" treba razlikovati od „poklona" kao
fizičkog izraza poštovanja. Inače, zabranjujući poklone pred ikonama
treba objaviti rat poklonima prilikom susreta sa ljudima.
|
