| Protestantizam i Pravoslavlje |
[May. 8th, 2006|11:09 pm]
|
Protestanti generalno vrlo malo znaju o Pravoslavlju zbog jednog
istorijskog problema. Protestantizam je nastao kao reakcija na određena
učenja i praksu kod Rimokatolika, pa je samim tim (nažalost) veliki deo
svoje teologije zasnovao na negiranju RKC i čitavi sistemi su izgrađeni
nasuprot njihovim greškama. Ako i zanemarimo pitanje koliko je ispravno
hrišćansku teologija zasnivati na negiranju bilo čega ili koga, pošto od
Hrišćana očekujemo da uvek budu pozitivni i afirmativni, a ne suprotno
(pogledajte razliku Hristovog i farisejskog nastupa u Jevanđeljima ili
savete apostola Pavla Jevrejima i neznabošcima), ostaje utisak da je
Protestantizam u celini zapravo pod izuzetnim uticajem RKC što je
svojevrsna ironija. Često su učenja Protestanata samo "negativ" učenja
RKC, a ako je na originalu slike nešto ružno, na negativu obično bude
još ružnije. Trebalo je ispraviti sliku, a ne praviti njen negativ...
Dakle,
istorijske okolnosti su bile takve (Otomansko Carstvo itd.) da su rani
Protestanti imali vrlo malo kontakta sa Pravoslavljem (zapravo samo
jedan ozbiljniji kontakt, što je veoma zanimljivo pročitati ovde)
i ta je nesrećna istorija ostavila kod Protestanata na zapadu trajni
utisak da je Pravoslavlje samo "egzotična varijanta Rimokatolicizma".
Protestanti su smatrali, a i dan danas mnogi smatraju, da su njihovi
argumenti u raspravi sa RKC ujedno i dovoljni argumenti u razgovoru sa
Pravoslavnima. I tu nastaje problem, koji leži u tome da Zapad
(podrazumevam ovde i RKC i Protestantizam) govori sasvim drugačijim
jezikom od Istoka. Ne samo da daje različite odgovore, već postavlja
sasvim drugačija pitanja. Npr. pitanje "nepogrešivog autoriteta" koje
dan danas dominira na Zapadu (što je RKC "rešila" institucijom Papstva, a
Protestanti principom Sola Scriptura) na Istoku praktično nikada nije
ni postavljeno. I kada zapadni Hrišćanin postavi Pravoslavnima pitanje,
jedni ga uopšte ne razumeju, a drugi razumeju pogrešno. Tek u poslednje
vreme su Pravoslavni teolozi uspeli da te razlike premoste i zapadnim
jezikom donekle izraze istočnu misao, ali je taj proces još uvek u toku
(na primer, ovaj članak to ilustruje: "Autoritet Biblije"). Odatle mnoge besmislene i besplodne rasprave. Moglo bi se sada puno pisati o poreklu te razlike itd. ali je to druga tema.
Na
primer, kada se radi o ovde aktuelnom pitanju "subota-nedelja", spolja
gledano situacija je prilično jasna - isto kao i RKC, Pravoslavni se
okupljaju nedeljom, imaju donekle slično bogosluženje, ne rade nedeljom i
to je to. Međutim, kada se uđe dublje u problem nailazimo na velike i
zanimljive razlike. Jedna od nesuglasica RKC i PC (koja je između
ostalog došla do izražaja pri Velikom Raskolu u XI veku) jeste -
Rimokatolici poste subotom i smatraju subotu danom žalosti, Pravoslavni
sasvim suprotno ne poste subotom i smatraju subotu sedmičnim praznikom. I
to se tada navelo kao veoma ozbiljna primedba. Jer je nedelja na zapadu
proglašena za "hišćanski šabat" i direktno prebačena na četvrtu
zapovest Dekaloga, od čega se nama diže kosa na glavi. A evo i zašto.
Za
nas je subota dan "očekivanja", a nedelja dan "ispunjenja". Subota je
"dan sedmi", nedelja je nešto sasvim novo - "dan osmi". Kao što je
Gospod šest Dana stvarao Svet, a u sedmi počinuo, tako je Hristov
dolazak "novo Stvaranje" u kojem je Bog još jednom delovao na stvoreni
Svet. I to puno uzvišenije nego u prvih šest dana, jer je sada sam uzeo
obličje tvorevine i postao Bogočovek Hristos. Mi Hristov dolazak
doživljavamo doslovno kao "Dan osmi" u smislu Dana Postanja. Za nas je
Jevanđelje doslovno nastavak knjige Postanja gde Jovan 1 zapravo znači -
"i opet reče Bog - ja sam Hristos, Sin Boga Živoga. I bi veče i bi
jutro, Dan osmi". Tako da mi živimo u "novom Danu" i "novom Svetu". U
tom smislu, subota je za nas radosni praznik - uspomena na prvo
Stvaranje, ali i nedelja takođe simbol drugog Stvaranja - Hristovog
Vaskrsenja. Oba ova sedmična dana imaju svoj duboki smisao i zajedno
predstavljaju skladnu celinu. Proglasiti nedelju za "šabat", sedmi dan
iz Starog Zaveta izvrće naglavačke ceo naš pogled na Bibliju i
Hrišćanstvo uopšte.
|
|
