Neki veruju samo u ono što vide, što je opipljivo ili naučno dokazano. Drugi pak smatraju da, ako nešto ne vidimo, ne znači da to „nešto“ i ne postoji. Ovi prvi su skeptični, a opet, veruju i znaju da, recimo, postoje atomi, protoni i neutroni koje zapravo nikada nisu videli i koji se i ne mogu videti. Onda ovi drugi postavljaju pitanje: a zašto, kada je tako, ne verujete da postoji Bog, sobzirom da i njega ne vidite? Možda samo još uvek nismo pronašli način da se uverimo u njegovo postojanje metodama koje su nam za sada dostupne, na način na koji bi ovi prvi to želeli. I tako u nedogled. Uporno se traže dokazi, mada nekada i ako ih ima, nisu dovoljni.
Postaviću se kao nepristrasni posmatrač i izneti neke interesantne činjenice. One su rezultat
pokušaja da se matematičkim metodama i naučnim pristupom dokaže kako je sama Biblija napisana na način na koji, praktično, ni jedan smrtnik ne bi mogao da je napiše.
Nastanjen u Kanadi, profesor matematike i poreklom Rus, Ivan Nikolajevič Panin (1855-1942), je najveći deo svog života posvetio otkrivanju numeričkuh karakteristika Biblije. 50 godina je tekstove Starog zaveta (pisane na hebrejskom) i Novog zaveta (pisane na grčkom), podvrgavao proračunima, da bi otkrio postojanje matematičkih zakonitosti koje su dosledno iskazane u celoj Bibliji, u svakom njenom delu i njenoj celokupnosti. To je urađeno tako savršeno, da bi i današnji najmoćniji računari bili u nemogućnosti nešto slično da naprave. Za sobom je ostavio 43 hiljade strana rukopisa sa analizama. Pored objavljenih delova, i dan danas se objavljuju njegove analize.
Kritičari sumnjaju u vrednost njegovih analiza, smatrajući da su evidentirani matematički modeli samo slučajnost. Sobzirom da su izdanja knjiga koja je koristio, naravno, tek prepisi originalne Biblije, moguća su neka odstupanja od prikazanih zakonitosti, što otvara mogućnost rasprave između pristalica i skeptika. Ipak, sama ideja, razrada i zaključci predstavljaju interesantne zagonetke, još interesantnija rešenja i povrh svega neki novi ugao iz kojeg mogu da se posmatraju postupak pisanja Starog i Novog zaveta, i osobe koje su to uradile.
PANINOVA IGRA BROJEVA
Prvih 17 stihova Novog zaveta sadrže Hristov rodoslov. On se sastoji iz dva glavna dela. Prvi deo 1-11 pokriva period od Avrama, oca izabranog naroda, do ropstva.
Broj reči u rečniku ovog dela je deljiv sa 7
Broj reči koje počinju sa samoglasnikom je deljiv sa 7
Broj reči koje počinju sa suglasnikom je deljiv sa 7
Broj slova u rečniku je deljiv sa 7
Od ovih slova i ona koja su suglasnici i ona koja su samoglasnici deljiva su sa 7
Broj reči koje se javljaju samo jednom je deljiv sa 7
Broj reči koje su imenice je deljiv sa 7;
Broj reči koje nisu imenice je deljiv sa 7
Broj vlastitih imena je deljiv sa 7;
Broj muških imena je deljiv sa 7;
Broj ženskih imena je deljiv sa 7
Broj reči koje počinju svakim slovom alfabeta je deljiv sa 7
Možda je slušajnost, ali…kolika je mogućnost da ovo bude slučajnost?
 Samo prva rečenica koja glasi „U početku stvori Bog nebo i zemlju“, na hebrejskom ima…7 reči.
U rečenici ima 28 slova – 4×7
Pitagora je davno rekao: „Brojevi su jezik univerzuma“.
Ovo je samo deo numeričkih fenomena u prvom delu. A 1200 strana je napisano po ovom obrascu. Upotrebimo logiku – koliko vremena i kakav ljudski um je potreban da se to uradi?
Napomenimo samo da se broj 7 u Bibliji ponavlja više od 500 puta.
A zašto baš broj 7? Šta je toliko mistično u tom broju? Ako počnemo od samog „početka“, spisak primera je neverovatan.
Broj dana stvaranja. 7 nebeskih tela koja se vide sa Zemlje. 7 smrtnih grehova, 7 vrlina, 7 svetih tajni. Samo u „Otkrovenju“ se pojavljuje 7 crkava, 7 anđela, 7 Božijih duhova, 7 zvezda, 7 krajnjih zala, 7 zlatnih zdela, 7 truba, 7 sveća. Božije jagnje koje ima 7 rogova i 7 očiju. Sveta knjiga sa 7 pečata.
Ako pređemo na „novo doba“, setimo se bajki koje počinju sa „preko 7 mora i 7 gora“… Snežana i 7 patuljaka, 7 dana u nedelji, dobitak od 7 loto brojeva (od 7×7=49 brojeva)… 7 padeža, 7 svetskih čuda, 7 kontinenata, 7 duginih boja… 7 razlilitih nota, 7 antičkih mudraca, 7 rimskih brežuljaka, 7 sekretara SKOJ-a…. Da bi stigli do: 7 veličanstvenih, 7 samuraja, 7 čakri na ljudskom telu….
I završiću priču o broju sedam prvim i osnovnim zakonom Svemira, koji se zove: ZAKON BROJA SEDAM.
Postoji večni sukob između nauke i religije. Neki kažu da je religija arogantna i da u njoj ne postoji ništa drugo sem bezuslovnog verovanja. Da ne dozvoljava bilo kakvo preispitivanje ili traženje dokaza, dok je sa druge strane, nauka skromna i prihvata da se sve ipak zasniva na teorijama, koje su oborive. Ipak, nauka se zasniva na činjenicama, a baš one su potrebne ako nešto želimo da prikažemo kao istinu. Koliko su neke činjenice jake, i da li su dovoljne da nekoga ubede u nešto, to je ipak subjektivno.
Na kraju krajeva, neke stvari ne prihvatamo ni ako su stoprocentno dokazane, a opet u neke verujemo bez obzira na dokaze. Možda je zaista naš mozak evoluirao samo toliko da nam omogući navigaciju u ovom svetu, ali ne i razumevanje tog sveta. |
