Od apostolskih vremena hrišćani se mole stojeći (kao što se vidi iz Evanđelja po Marku gl. 11 stih 25) smatrajući sedenje u ovakvim prilikama za nepristojno. Stajanje je tako važan položaj hrišćana na molitvi, da se u određene dane isključuje svaki drugi položaj. Stajanjem simvolizujemo Hristov Vaskrs, kojim smo se oslobodili od pada i greha. Otuda je i poteklo pravilo da se nedeljom, kao i u dane od Uskrsa do Duhova, ne kleči već verni u te dane treba da se mole stojeći.
A evo i jos nekih citata iz pisma
Andjeli sluze Bogu stojeci
(Otk 8:2-3)I vidjeh sedam anđela koji stajahu pred Bogom, i dade im se sedam truba.
I drugi anđeo dođe, i stade pred žrtvenikom držeći kadionicu zlatnu, i bijaše mu dano mnogo tamjana da prinese sa molitvama svih svetih na zlatni žrtvenik pred prijestolom.
(Otk 7:11)I svi anđeli stajahu oko prijestola i starješina i četiri živa bića, i padoše ničice pred prijestolom, i pokloniše se Bogu
(1. kor 16:13) Bdite, stojte u vjeri, muški se držite, snažite se.
( Efes 6:14)Stojte, dakle, opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde
(Filip 4:1) Zato, braćo moja ljubljena i najželjenija, radosti moja i vijenče moj tako stojte u Gospodu, ljubljeni!
|
