Пише: Горан Шарић,
Ријека, Хрвтаска
Ријека, Хрвтаска
Свети Јероним аутор славенске глагољице
Кршћанству ће требати тисућу година да се опет појави такав ум - говорио је познати филозоф Бертранд Расел описујући нашег свеца из 4. стољећа, светог Јеронима.
Свети Јероним (Сопхрониус Еусебиус Хиеронyмус) се родио 347. године у Стридону, граду који се налазио на граници римских провинција Далмације и Славоније. Данас се не зна која је точна локација Стридона, смјештају га од Словеније (Љубљана, Старод), Хрватске (залеђе Кварнера, Сдрин, Штригова, Зрењ, Зрин) до Босне и Херцеговине (Грахово). Грахово поље је према свему судећи локација античког Стридона. (да овђе не улазим у разлога зашто)
Јероним је један од највећих црквених научитеља свих времена. Био је теолог, филозоф, преводитељ, лингвиста и аутор ове данашње верзије Библије коју цијели свијет користи. Материњи језик светог Јеронима био је илирски. Латински је научио тек кад је отишао у Рим. За себе је говорио да је Далматинац и често је тиме правдао своју тешку нарав молећи: "Парце михи Домине qуиа далмата сум!” (опрости ми Господе јер сам Далматинац).
Глагољашки попови су увијек тврдили да је глагољицу саставио свети Јероним. Повјесничари кажу да је то немогуће: јер Славена није било на Балкану у 4. стољећу, а глагољица је славенско писмо. А ако Илири нису причали славенски, зашто би неки Илири, Јероним саставио славенско писмо?
Глагољаши су били "инцидент" у католицизму оног времена, папа је једино на источној обали Јадрана дозволио богослужје на народном језику, свугђе другђе у средњовјековној Европи за то се губила глава. Глагољаши су постојали од почетка 9. стољећа. Ако прихватимо класичну тезу о доласку Славена у 7. стољећу, нема нити 150 година од сеобе. Другим ријечима, то је врло близу времену сеобе и сви се још сјећају доласка стотина и стотина тисућа Славена на Јадран (а данашњи хрватски повјесничари и археолози су долазак Хрвата помакли на 9. стољеће, па испада да су глагољаши постојали прије доласка Хрвата).
Како су глагољаши били у жестоком сукобу са латинашима, односно постојао је велики анимозитет између свећеника глагољаша и оних који су се држали латинског обреда, поставља се питање: Зашто латинаши нису рекли глагољашима: "Ви Славени сте се довукли на Јадран прије 150 година, кад је Свети Јероним већ стољећима мртав! Он је било Илир, Албанац, а ви сте Славени!"
Латинаши су на све начине покушали омаловажити глагољаше, чак су и изум глагољице покушали приписати неком херетику, али никад нису Славенима спорили да су аутохтони на Балкану, још од времена прије Римског царства. И зашто би се глагољаши позивали на Јеронима, ако су тек у 7. стољећу дошли на Јадран, ако он није био њихов сународњак?
Позната је она поспрдна прича латинских свећеника о томе како су глагољаши добили бискупа: "Један свећеник, глагољаш дошао је код папе. Није знао латински, језик анђела, него се папи обратио на свом барбарском, славенском језику. Папи је тај језик био толико одвратан, да се изнервирао и лупио шамар глагољашком свећенику уз салву увреда на латинском. Глагољаш је питао присутне свећенике шта је папа рекао, шта значи шамар, а они су из спрдње рекли како га је папа заредио за бискупа, а шамаром то потврдио. И тако су глагољаши добили бискупа."
И како латинаши који толико мрзе глагољаше, никад нису Славенима објаснили да немају везе са светим Јеронимом јер су у Далмацију дошли тек у 7. стољећу. Да се заиста догодило досељавања Славена на Балкан, латинаши би такав аргумент одмах испуцали, само да су га имали. Али досељавање Славена на Балкан бити ће измишљено тек 700 година касније.
Свети Јероним (Сопхрониус Еусебиус Хиеронyмус) се родио 347. године у Стридону, граду који се налазио на граници римских провинција Далмације и Славоније. Данас се не зна која је точна локација Стридона, смјештају га од Словеније (Љубљана, Старод), Хрватске (залеђе Кварнера, Сдрин, Штригова, Зрењ, Зрин) до Босне и Херцеговине (Грахово). Грахово поље је према свему судећи локација античког Стридона. (да овђе не улазим у разлога зашто)
Јероним је један од највећих црквених научитеља свих времена. Био је теолог, филозоф, преводитељ, лингвиста и аутор ове данашње верзије Библије коју цијели свијет користи. Материњи језик светог Јеронима био је илирски. Латински је научио тек кад је отишао у Рим. За себе је говорио да је Далматинац и често је тиме правдао своју тешку нарав молећи: "Парце михи Домине qуиа далмата сум!” (опрости ми Господе јер сам Далматинац).
Глагољашки попови су увијек тврдили да је глагољицу саставио свети Јероним. Повјесничари кажу да је то немогуће: јер Славена није било на Балкану у 4. стољећу, а глагољица је славенско писмо. А ако Илири нису причали славенски, зашто би неки Илири, Јероним саставио славенско писмо?
Глагољаши су били "инцидент" у католицизму оног времена, папа је једино на источној обали Јадрана дозволио богослужје на народном језику, свугђе другђе у средњовјековној Европи за то се губила глава. Глагољаши су постојали од почетка 9. стољећа. Ако прихватимо класичну тезу о доласку Славена у 7. стољећу, нема нити 150 година од сеобе. Другим ријечима, то је врло близу времену сеобе и сви се још сјећају доласка стотина и стотина тисућа Славена на Јадран (а данашњи хрватски повјесничари и археолози су долазак Хрвата помакли на 9. стољеће, па испада да су глагољаши постојали прије доласка Хрвата).
Како су глагољаши били у жестоком сукобу са латинашима, односно постојао је велики анимозитет између свећеника глагољаша и оних који су се држали латинског обреда, поставља се питање: Зашто латинаши нису рекли глагољашима: "Ви Славени сте се довукли на Јадран прије 150 година, кад је Свети Јероним већ стољећима мртав! Он је било Илир, Албанац, а ви сте Славени!"
Латинаши су на све начине покушали омаловажити глагољаше, чак су и изум глагољице покушали приписати неком херетику, али никад нису Славенима спорили да су аутохтони на Балкану, још од времена прије Римског царства. И зашто би се глагољаши позивали на Јеронима, ако су тек у 7. стољећу дошли на Јадран, ако он није био њихов сународњак?
Позната је она поспрдна прича латинских свећеника о томе како су глагољаши добили бискупа: "Један свећеник, глагољаш дошао је код папе. Није знао латински, језик анђела, него се папи обратио на свом барбарском, славенском језику. Папи је тај језик био толико одвратан, да се изнервирао и лупио шамар глагољашком свећенику уз салву увреда на латинском. Глагољаш је питао присутне свећенике шта је папа рекао, шта значи шамар, а они су из спрдње рекли како га је папа заредио за бискупа, а шамаром то потврдио. И тако су глагољаши добили бискупа."
И како латинаши који толико мрзе глагољаше, никад нису Славенима објаснили да немају везе са светим Јеронимом јер су у Далмацију дошли тек у 7. стољећу. Да се заиста догодило досељавања Славена на Балкан, латинаши би такав аргумент одмах испуцали, само да су га имали. Али досељавање Славена на Балкан бити ће измишљено тек 700 година касније.