Титу 2:13:
Ба каже: „Очекујући блажену наду и појављење славе великога Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа.“ (Слично кажу ДК и Ча.)
Да ли се то слаже с Посланицом Титу 1:4, где се указује на ’Бога, Оца, и Христа Исуса, нашег Спаситеља‘? Премда Свето писмо указује да је и Бог Спаситељ, овај стих прави јасну разлику између њега и Христа Исуса, преко кога Бог обезбеђује спасење.
Неки тврде да Титу 2:13 показује да је Христ и Бог и Спаситељ. Занимљиво је да је у многим стиховима у којима се у оригиналном грчком тексту налази слична граматичка структура, као на пример у 1. Тимотеју 5:21 и 1. Тимотеју 6:13, направљена јасна разлика између Бога и Исуса. Хенри Алфорд у свом делу каже: „Морам приметити да [превод који прави јасну разлику између Бога и Христа, у Титу 2:13] удовољава свим граматичким правилима у реченици: да је и по структури и по контексту сличнији и сагласнији са Апостоловим начином писања“ (The Greek Testament, Бостон, 1877, 3. том, страна 421).
Види и додатак у Библији New World Translation of the Holy Scriptures with References, 1984, стране 1581, 1582.
++++++++++++++++++++++
G2532
καί
kai
kahee
Apparently a primary particle, having a copulative and sometimes also a cumulative force; and, also, even, so, then, too, etc.; often used in connection (or composition) with other particles or small words: - and, also, both, but, even, for, if, indeed, likewise, moreover, or, so, that, then, therefore, when, yea, yet.
Total KJV occurrences: 9264
____________________________________
Očigledno primarna čestica, koja ima kopulacijsku i ponekad i kumulativnu silu; I, također, čak, tako i onda, također, itd .; Često se koristi u vezi (ili sastavu) s drugim česticama ili malim riječima: - i također i oboje, ali, čak i za, ako, štoviše, isto tako, ili tako, dakle, kad, da, još. |
