„Adventisti sedmog dana“, u našem narodu poznatiji kao subotari, jedna su od najmnogobrojnijih sekti na ovim prostorima. U ovom kratkom misionarskom priručniku, Andrej Solodkov, bivši pastor i jedan od predavača u moskovskoj školi pravoslavnih misionara, objašnjava „glavni dogmat“ njihovog učenja po kome su oni i dobili ime u našem narodu – učenje o suboti – a kojim su, nažalost, adventisti Gospodara subote zamenili za subotu…
Kratki polemički priručnik misionarske škole hrama apostola Tome na Kantemirovskoj
Uvod
„Sekta“ je latinska reč, a u prevodu na ruski jezik znači „pravilo“ ili „metod“. Tom rečju drevni rimski pisci su označavali filosofsku školu ili političku partiju čiji su pogledi bili različiti od vladajućih u to vreme. Nešto kasnije reč „sekta“ počela je da primenjuju za religiozne zajednice čije se učenje razlikovalo od verovanja većine i priznavalo od strane većine za lažna ili štetna.
Karakterističnost religioznih sekti je:
– suprotstavljanje sebe drugim, tradicionalnim religijama
– pretenzija na isključivost svoje uloge, idejnih principa i stavova
– raspoloženje izabranosti i tendencija ka aktivnom misionarenju
– stremljenje ka strogom čuvanju određenog moralnog kodeksa i obrednih formi
– na prvo mesto se postavlja jednakost svih članova i dobrovoljnost njihovog objedinjenja, pri čemu se akcenat stavlja na obnovu (ili obraćenje) koje prethodi članstvu
– institucija sveštenstva se, kao po pravilu, odbacuje; pastirstvo unutar zajednice smatra se harizmatskim[1]. Pozivajući se na Sveto Pismo (Dela Ap. 1:26; Otk. 1:6,5:10) tvrdi se da je izabrani lider dobio, kao milost Božiju, posebnu sposobnost i mudrost za rukovođenje zajednicom.
Sa širenjem sektanstva, reč „sekta“ je počela da se primenjuje i na hrišćanske zajednice koje su želele da žive same po sebi, odvojivši se od Jedine Crkve Hristove, odvajajući se od Nje u učenju, poretku upravljanja ili disciplini. Već u Novom Zavetu postoje mesta o odstupanjima koja su se dogodila već tada kao i o odstupanjima u budućnosti. U knjizi „Otkrovenja“ apostol Jovan Bogoslov pominje nikolaite, sledbenike Jezavelje; u Poslanici Korinćanima (1 Kor. 1:11-12) apostol Pavle ubeđuje verne da odstupe od podela i ne govore: „Ja sam Pavlov, ja Kifin„…
Danas se pod sektom podrazumeva religiozna zajednica, odvojena od jedinstva Pravoslavne Crkve koja ima posebno, od Crkve različito učenje, bogosluženje, uređenje i živi odvojenim samostalnim životom, stremeći da ostvari religiozne ideale u svojoj zatvorenoj sredini.
U naše vreme procvetale su različite sekte i lažne religije. Jedna od takvih sekti su „Adventisti sedmog dana“.[2] U našem ogledu razmotrićemo učenje Adventista sedmog dana o poštovanju subote.
Zaključak
Adventisti se od ostalih protestanata razlikuju time što po njihovom učenju praznični dan nije nedelja, već subota.
Zapovest „poštuj subotu“ po njihovoj tvrdnji nije ukinuta i mora da se čuva i u novozavetnoj epohi. Poštovanje subote je ustanovio Gospod. A poštovanje nedeljnog dana ustanovio je rimski papa. Autoritet ovih ličnosti se ne može porediti. Čovek ni sam, niti saborno ne može ukinuti zapovest Božiju, što znači da je potrebno postati svestan istorijskog greha hrišćanstva i vratiti se na praznovanje subote.[13] Adventisti svode pitanje subote na pitanje o Zakonu, revnosno ispunjavaju starozapovetnu zapovest o poštovanju sedmog dana nedelje, pokazujući na tu odluku od 1 Mojs. 2:3 do Is. 66:23.
Zakon nam pokazuje našu grehovnost u svetlosti pravednih zahteva Svetoga Boga. Kada je Zakon završio svoju ulogu, tj. priveo nas Hristu, to znači da je ispunio funkciju, dostigao svoj cilj i već nemamo potrebe da „gledamo u ogledalo“. Sada smo vođeni Duhom Svetim koji u nama prebiva.
Hristos je postao naša subota; prebivajući u Njemu, mi nastavljamo da prebivamo u Četvrtoj zapovesti. Adventisti narušavaju Četvrtu zapovest (i u lančanoj zavisnosti od nje mnoštvo propisa ne ispunjavaju). Na taj način „Adventisti sedmog dana“ su krivi pred celokupnim moralnim Zakonom i sami sebe stavljaju pod prokletstvo. Formalno se držeći subote, adventista misli da će dobiti dodatni blagoslov od Gospoda koji je obećan Jevrejima u Starom Zavetu. Ali „znajući da celokupan zakon čija obredna strana predodređuje ispunjavanje Četvrte zapovesti moralnog Zakona ne može da se očuva, adventista veruje u Isusa Hrista i pokušava da Ga postavi kao dopunu tamo gde punoća zakona ne može da se dostigne ili se narušava. Odatle se, voljno ili nevoljno, događa i narušavanje Zakona i obescenjivanje dela Iskupljenja Hristovog na Golgoti“.[14]
Ono što je dragoceno adventistima postoji u svoj punoći i u Pravoslavlju. Subota se i danas u bogoslužbenom kalendaru smatra za poslednji dan nedelje. Nedelja počinje od nedeljnog dana kao prvog dana nedelje. Subote nisu uključene u dane Velikog Posta – telesno se post tog dana oslabljuje. U subotu se ne čita pokajna molitva prepodobnog Jefrema Sirina i služi se praznična liturgija, čije služenje nije dopušteno Ustavom u drugim danima Velikog posta (osim naravno nedelje – prim.prev.).
U vezi sa „sanitarnom reformom“ (kod adventista je zabranjeno pušenje, uzimanje mesa, ptica, jaja, čaja, kafe, kategorički je zabranjen alkohol, između ostalog i prilikom lomljenja hlebova, jer se smatra da svim ovim proizvodima „oskrvnjeno“ telo oskvrnjuje i prefinjenu svest i čovek gubi duhovnost). Novi Zavet govori: „Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik…“ (Kol. 2:16); „A jelo nas ne postavlja pred Boga: jer niti dobijamo ako jedemo. niti gubimo ako ne jedemo“ (1 Kor. 8:8); „Niko da vas ne obmanjuje tobožnjom poniznošću…“ (Kol. 2:18). „Ako, dakle, umrijeste sa Hristom za stihije svijeta, zašto se držite propisa kao da živite u svijetu? Ne dodirni, ne okusi, ne opipaj! Ovo je samo na izgled mudrost u samovoljnom služenju i poniznosti i mučenju tijela, a nije od nekog značaja za zadovoljenje tijela“ (Kol 2:20, 21,23).
Pri susretu sa članovima sekte „Adventista sedmog dana“ važno je da upamtimo da im nije svojstven bogoslovski genije i talenat sistematizatora. Mnogo stvari u njihovom učenju postoji ili da bi se opravdala neispunjena proročanstva ili u cilju polemike sa rimokatolicima. | 
