Miloš Popadić Kod poslednjeg odgovora se varaš. Praznik Vaskrsa uveli su apostoli u prvom veku, ali taj praznik nije bio jednom godišnje, kao danas. To je bio SEDMIČNI praznik (svake nedelje se svetkovao). Naravno, nisu farbali jaja itd, ali su obeležavali i proslavljali vaskrsenje Hristovo svake nedelje svečanom liturgijom (bogosluženjem).
Dakle, praznik JESU uveli apostoli, a kasnije je samo taj praznik prebačen na jednom godišnje umesto na jednom sedmično. Apostoli su čak i rekli ZAŠTO treba svake sedmice slaviti vaskrsenje: Zato što je to najvažniji događaj u Hristovom životu i zato što nikad ne smemo da zaboravimo zašto je umro i vaskrsao za nas.
Tako da je vaskrsenje kao praznik UVEDEN od strane APOSTOLA u prvoj crkvi prvog veka. Postoji na hiljade dokumenata o tome. Kasnije su uvedeni neki "novi" običaji (farbanje jaja itd) i uskrs je počeo da se proslavlja jednom godišnje.
A evo i jedan mali pokazatelj da su apostoli uveli praznik uskrsa (u drugačijoj formi) još u prvom veku. Ima jedan hrišćanski pisac, Ignjatije iz Antiohije, zovu ga Bogonosac (zato što ga je Isus nosio dok je bio beba). On je bio učenik apostola Jovana, umro u 107. godini i svedok je apostolskog misionarenja. O tome je i pisao u svojim delima, o tome kako su apostoli misionarili i otvarali crkve. Naravno, najviše je pisao o Jovanu, jer je sa Jovanom živeo dobrih 30 godina i bio njegov učenik.
I taj Ignjatije Bogonosac kaže da su apostoli svake nedelje proslavljali DAN GOSPODNJI (Kyriake Hemera, Otkrivenje 1:10). Tojest, vaskrsenje Hristovo. I zato su taj dan (prvi dan sedmice, nedelju) i nazivali "Dan Gospodnji", jer je u taj dan Hrist vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt, nama koji verujemo ulio sigurnost i nadu da ćemo i mi tako vaskrsnuti itd. Uskrs je uvek smatran za najvažniji događaj u Hristovom životu, te je stoga i obeležavan svake nedelje.
Pa ako on čovek kaže da su slavili svake sedmice, i da su obeležavali taj praznik velikom svečanom liturgijom (bogosluženjem), da su se okupljali tog dana i lomili hleb i pričešćivali se, ispovedali, opraštali jedni drugima grehe, ja mu onda verujem Ipak je on od Jovana učio, i sa Jovanom živeo i misionario tolike godine
Evo, nađoh nekoliko referenci, raznih hrišćanskih pisaca iz perioda dok još nije bio uveden uskrs kao godišnji praznik (dakle, prva tri-četiri veka). Ima i Ignjatija Bogonosca ali i drugih hrišćanskih pisaca koji su savetovali da se vaskrsenje Gospodnje proslavlja svake nedelje (na dan Gospodnji).
Petar, episkop Aleksandrijski (306. godina) "Ali dan Gospodnji slavimo kao dan radosti, jer je tada On ponovo iz mrtvih ustao." (Kanon 15)
Anatolij, episkop Laodikejski (270. godina): "Naše poštovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo" (Glava X) - Ovde se misli na svetkovanje vaskrsa, kad Anatolij kaže "da ga svetkujemo"
Kiprijan, episkop Kartagine: "Osmi dan, tojest prvog dana posle subote, slavimo dan Gospodnji" (250. godina, Poslanica 58, 4)
Tertulijan Afrikanac piše sledeće: "Svečano proslavljamo dan posle subote, nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim počinkom" (Apologija, poblavlje 16, godina 250) - Zapazi da ovde Tertulijan kritikuje Jevreje (i one koji svetkuju subotu), ali ja ti navodim ovaj citat jer se vidi da su SVEČANO PROSLAVLJALI dan posle subote. Nisu mogli ništa drugo da proslavljaju tog dana, osim Vaskrsenja (vidi se iz referenci ostalih pisaca)
Klement Aleksandrijski piše: "On ispunjava pravila prema jevanđelju i drži Dan Gospodnji, proslavljajući time vaskrsenje Gospodnje u sebi. (Knjiga 7, poglavlje 13, godina 194)
Hipolit, episkop Rimski piše: "U prvi dan sedmice episkop (ako je moguće) neka pričešćuje svojom rukom sav narod, a neka đakoni za to vreme lome hleb" (Apostolsko predanje, str. 22, godina 170) - ovde zapazi da su nedeljom uzimali večeru Gospodnju, koja je simbol smrti Hristove, a naravno, hrišćani nikad ne govore SAMO o smrti Hristovoj. Uvek je priča o smrti Hristovoj u stvari priča o vaskrsenju Hristovom, to svi mi znamo. Ni mi ne završavamo priču o Hristu tako što kažemo da je umro na Golgoti
Justin Mučenik piše 140. godine: "Ali nedelja je dan u koji svi držimo zajedničko okupljanje, jer Isus Hrist, Spasitelj naš, na taj dan ustade iz mrtvih." (Apologija, glava 57)
Varnava iz Aleksandrije piše 120. godine: "Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je I Isus vaskrsao iz mrtvih i uzneo se posle na nebesa nakon što se učenicima javio (Varnavina poslanica, 15:9)
Apostolska pravila, knjiga napisana 250. godine, kaže sledeće: Na dan vaskrsenja našeg Gospoda, a to je dan Gospodnji, okupljaćete se u većem broju." (Knjiga 2.7)
Ignjatije Bogonosac, episkop Antiohijski piše pred smrt (107. godina): "Ne više subotujući, nego živeći po Danu Gospodnjem, po danu u kome nas je život obasjao vaskrsenjem kroz Njega i smrt Njegovu" (Poslanica Magnežanima, 9:1)
Dakle, po uzoru na apostole iz Dela 20:7, prvi hrišćani proslavljaju Vaskrs SVAKE NEDELJE u prvih par vekova hrišćanstva (i ne farbaju jaja, niti pišu o tome). I nazivaju nedelju "danom Gospodnjim" u čast vaskrsenja Hristovog.
Nadam se da si zadovoljan spiskom
Da, evo još jedan stih, još stariji od ostalih, napisan u Didahi, dok je apostol Jovan još bio živ (između 50. i 80. godine):
"A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite liturgiju..."
(Didahi 14:1)
Mi znamo da se radi o nedelji, iz dva bitna razloga: oni proslavljaju vaskrsenje (lome hleb, simbol smrti koja nije kraj priče o Isusu).
I znamo da se radi o nedelji i o prosvavljanju vaskrsenja jer su i sami apostoli okupljali i "lomili hleb" (proslavljali vaskrsenje) nedeljom (Dela 20:7)
Kao neutralnom posmatraču, meni se čini da je apostol Jovan iz Didahi preuzeo taj izraz "Kyriake Hemera" (dan Gospodnji, Otkrivenje 1:10), jer su Didahi stariji od Otkrivenja |
