Vaskrsenje u biblijskom shvatanju
Vaskrsenje je osnovni pojam u Bibliji. Ako su neznabošci imali samo neke predstave o besmrtnosti duše, Sveto Pismo govori o posmrtnoj obnovi ljudskog života u trijedinstvu duha, duše i tela. U Starom zavetu nade na Vaskrsenje se postepeno pojavljuju samo u kasnijim knjigama. Biblijsko svedočanstvo o Vaskrsenju nalazi svoj najviši izražaj u rečima Isusa Hrista: „Ja sam vaskrsenje i život“ (Jn. 11:25). Zato govoreći o biblijskom shvatanju Vaskrsenja treba podrazumevati pre svega Hrista.
U starozavetnoj predstavi o Bogu već postoji začetak nade na Vaskrsenje. Izvori vere u Vaskrsenje leže u osvešćivanju istine da Gospod ima vlast nad životom i smrću: „Gospod ubija, i oživljuje; spušta u grob, i izvlači“ (1 Sam. 2:6); „Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi trulost“ (Ps. 16:10). Ove i slične reči govore o nadi na vraćanje utrošenog života i o tome da veza sa Bogom nakon smrti ne može da se prekine (Ps. 73:23,26). U nizu biblijskih svedočanstava stoje i 5 Mojs. 32:39; Jov. 19:25-27; Is. 26:19; Jez. 37:1-14 i kao najsnažniji primer vere u Vaskrsenje u čitavom Starom Zavetu – Dan. 12:2-3. ovde, kao i u Jn. 5:29 već se govori o dvostrukom Vaskrsenju (za život i za Sud), iako još nije rečeno o sveopštem Vaskrsenju, već se govori samo o Vaskrsenju mnogih. Ideja Vaskrsenja mrtvih se jako širi u periodu kasnijeg judaizma. U knjigama Makavejskim mučenici nalaze utehu u nadi na Vaskrsenje (2 Mak. 7:9, 11,14).
U Starom zavetu se o vaskrsenju mrtvih govori u: 1 Car. 17:17-24 (Ilija), 2 Car. 4:31-37 (Jelisej) i 2 Car. 13:21 (neki čovek). Takva vaskrsenja su pomagala jačanju vere u buduće Vaskrsenje. Na taj način, ozbiljan odnos prema smrti i iskrena vera u svemoguću silu Boga, Koji ima vlast nad smrću činili su Izrailjce dovoljno pripremljenim za javljanje Onoga, Koji je Sebe nazvao Vaskrsenjem.
Glavno u biblijskoj nadi na Vaskrsenje sastoji se u nadi da se ona povezuje sa Hristom. Kao osnov za shvatanje toga služi rečeno u Jn. 11:23-26. Martina nada ispunjena verom: „znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u posljednji dan“ istinita je, ali se odnosi na udaljenu budućnost. Kao takvo ono ne teši dovoljno u tom trenutku. U Isusu se ta nada iz budućnosti prenosi u sadašnjost: „Ja sam vaskrsenje i život„. Budući Slovo, Koje „postade tijelo“ (Jn. 1:14), Isus Hristos Svojim postojanjem ostvaruje u sadašnjosti ono čemu su se ljudi nadali da će dostići u udaljenoj budućnosti. „U njemu bješe život“ (Jn. 1:4). Tamo gde se nalazi Isus, deluju preobrazujuće i oživljavajuće sile budućeg sveta: Mt.9:18-26 (Jairova kći), Lk. 7:11-17 (mladić iz Naina) i Jn. 11:17-45 (Lazar). Tako je vaskrsao i On Sam, kada je ispunio Svoj zadatak, Svojom smrću oduzevši vlast od onoga ko je vladao kroz smrt – đavola (Jevr. 2:14).[8]
Hrišćanska vera u Vaskrsenje nije samo nada na udaljenu budućnost. „Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj preporodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih“ (1 Pet. 1:3).
Isusovo Vaskrsenje je postavilo početak Njegovom uzdizanju i ujedno sa tim otkrilo novu epohu svetske istorije. Hristovo Vaskrsenje označava nešto principijelno novo u celom svetskom poretku, ono je imalo grandiozne posledice za budućnost čitavog sveta. | 
