Veroučenje „Adventista sedmog dana“
Dogmatsko učenje adventista je u mnogome istovetno sa učenjem baptista. Razlika je u tri osnovne tačke:
1. Učenje o skorom Dolasku Spasitelja.
2. Učenje o duši koja umire zajedno sa telom.
3. Obavezno praznovanje subote saglasno sa Četvrtom zapovesti Zakona.
Bogosluženje adventista sedmog dana odlikuje se jednostavnošću. Molitveni skupovi se sastoje iz čitanja Svetog Pisma, propovedi, molitvi i pevanja pesmi. Nekih obaveznih molitvi kod njih nema. Od spoljašnjih molitvenih dejstava dopušta se samo kolenopreklonjenje na zvuk sa katedre. Sami sebe zovu „Crkva vernog ostatka“.
Iz bogoslužbenih obreda ASD vrši se krštenje vodom u otvorenim jezerima kroz jedno pogruženje krštavanog u vodu; lomljenje hleba koje se sastoji iz lomljenja hleba nakon zahvalne molitve sa uzimanjem vinogradnog soka (adventisti uopšte ne upotrebljavaju vino). Lomljenju hleba prethodi pranje nogu. Nikakve praznike ne priznaju osim subote. Svaki član je obavezan da od svojih prihoda daje deseti deo u zajedničku kasu. Zato je organizacija materijalno nezavisna, kupuje domove za stanovanje iz sredstava zajednice za svoje sledbenike i zanima se drugom dobrotvornom delatnošću.
Učenje o praznovanju subote je jedan od osnovnih dogmata u veroučenju ASD.
ASD revnosno ispunjava starozavetnu zapovest o poštovanju sedmog dana nedelje, prateći tu tvrdnju od 1 Mojs. 2:3 do Is. 66:23. Praznovanje nedelje u njihovoj predstavi je ljudska fantazija, bez temelja u biblijskom tekstu; uvedeno je 331. godine od strane cara Konstantina da bi progutao, rastvorio neznabožački praznik sunca.
„Adventisti sedmog dana“ su promenili Gospodara Subote za samu subotu. Poštovanje subote u Starom Zavetu se izražavalo kroz obredne forme. Ti rituali („bremena teška“) su neraskidivo povezani sa subotom i nisu imali moralne zahteve pod sobom. To je pokazivao i Sam Hristos u čudima koja je činio u subotu (isceljenje čoveka sa suvom rukom, sleporođenog kod Ovčijih vrata, u Vitezdi).
Adventisti svode pitanje subote na pitanje o Zakonu.
Na gori Sinaj su bila data dva zakona: obredni i moralni. Obredni zakon je narodu objavio Mojsej (3 Mojs. 1, 1;7,28,38). Moralni zakon je objavio Sam Bog (5 Mojs. 4,12,13).
Zakon predviđa bez izuzetka sve strane života kako pojedinca, tako i celog jevrejskog društva. Osim poretka molitve, izučavanja Tore, držanja subote i praznika, vaspitanja dece, imovinskih i radnih odnosa, ovaj zakon određuje ponašanje Jevreja u oblastima kao što su ishrana, higijena, odeća, bračni odnosi, pravna pitanja i mnogo drugog.
Galaha (od jevre. Galahat – zakon) svedoči o tome: „Držanje subote je osnova naše religije; subota je znak saveza, koji je Svevišnji sklopio sa narodom Izrailja koji nam napominje da je Svevišnji stvorio svet za šest dana i da je prekinuo to delo u dan sedmi, zauvek ga osvetivši i učinivši blagoslovenim. Mudraci tvrde (što čine i adventisti – prim.aut.) da držanje subote podrazumeva ispunjavanje svih zapovesti Tore: čovek koji je ispunio zapovest o subote – kao da je ispunio celu Toru. Ko naruši subotu – kao da se odrekao Tore. I mudraci još govore da čoveku koji čuva držanje subote sa svim detaljima, Svevišnji prašta sve grehe“.[6]
Za objašnjenje revnosnog čuvanja četvrte starozavetne zapovesti ASD vešto komponuju neophodna mesta iz Svetog Pisma, stvaraju iluziju pravilnosti tumačenja teksta i grade prilično uređen sistem:
Isus Spasitelj govori na osnovu čega On prima ljude u Svoje Carstvo: „Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega… I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje.“ (Mt. 7:21,23). Apostol Pavle pita: „Ukidamo li, dakle, zakon vjerom? Nikako! Nego zakon utvrđujemo“ (Rim.3:31).
„I ako vera“, govore Adventisti sedmog dana, „utvrđuje Zakon, ona ne može da ga zameni ili uništi. Zato je Isus Hristos rekao: „Jer zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona dok se sve ne zbude“ (Mt. 5:18). „Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod… I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod“ (Is. 66:22-23). Pritom sledi pozivanje da narušavajući samo jednu zapovest, postajemo krivci pred celim Zakonom (Jak. 2:10). Zato ne držeći subotu (tj. Četvrtu zapovest) nema smisla ispunjavati ostalih devet, jer smo već bezbožnici“. | 
