Da li postoje bolesti posebno stomačne kod kojih nije indikovana primena probiotika?

Da, postoje stomačne bolesti kod kojih primena probiotika nije preporučena ili može biti čak i štetna. Evo nekoliko primera:

Teške imunodeficijencije (npr. HIV/AIDS, pacijenti na imunosupresivnoj terapiji, hemoterapiji) – Kod osoba sa oslabljenim imunitetom probiotici mogu izazvati oportunističke infekcije, uključujući bakterijemiju ili fungemiju.
Teški pankreatitis – Neka istraživanja su pokazala da primena probiotika kod akutnog pankreatitisa može povećati smrtnost, verovatno zbog povećanja crevne propustljivosti i translociranja bakterija u krvotok.
Sindrom prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (SIBO) – Probiotici mogu pogoršati simptome, jer dodatni mikroorganizmi mogu doprineti fermentaciji i nadimanju.
Teške infekcije ili sepsa – Kod hospitalizovanih pacijenata sa teškim infekcijama probiotici mogu povećati rizik od bakterijemije, naročito kod onih sa centralnim venskim kateterima.
Mikroskopski kolitis – Kod nekih pacijenata sa ovom vrstom kolitisa probiotici mogu pogoršati dijareju.
Iritabilni kolon sa dominantnom nadutošću i gasovima – Kod nekih osoba probiotici mogu pojačati simptome, posebno ako sadrže vrste koje proizvode gasove.
Gljivične infekcije gastrointestinalnog trakta (npr. kandidijaza creva) – Probiotici koji sadrže određene vrste bakterija mogu doprineti neravnoteži mikrobioma umesto da ga poboljšaju.

Uvek je najbolje konsultovati lekara pre uzimanja probiotika, posebno ako postoje ozbiljna ili hronična stanja.