DOKLE TRAJE DEKALOG - 1.Deo *Atila Ivan
Adventisti
tvrde da se važnost Dekaloga kao celine i to doslovno, prenosi na vreme
Crkve i još dalje, u večnost, na novo nebo i novu zemlju. Elen Wajt,
Velika borba str. 354. Pokazujem da pre nje tako niko nije pisao
i ako danas mnogi tvrde verujemo i bez nje. Šta je istina? Uz pomoć
Pisma uverićemo se da je i ovo pogrešno. Kao što nije dat pre Mojsija
/neka neko dokaže po pismu da ja dat/, Dekalog se i ne proteže na doba
Crkve. No, to ne znači da sada možemo ubiti, činiti preljub i slično.
Ali, ono što Novi Zavet jeste da je Dekalog kao i čitav Zakon dat
Izraelu kao naciji, i to sa posebnom svrhom. Mi ne tumačimo Novi Zavet u
svetlu Starog Zaveta, nego obratno, Stari tumačimo u svetlu Novoga.
Nemoguće je živeti pod dva Saveza, jer je sam Bog raskinuo Stari Savez i
sklopio Novi.
I.
Sam sastav Dekaloga ukazuje da je on dat s jednom ograničenošću s
obzirom na vreme, kao i prostor. Dekalog se, kao uostalom ceo Stari
zavet, može i treba, vrlo korisno primeniti u Novi Zavet, ali su
neophodne izvesne izmene i tumačenja da bi njegova svrha našla pravo
mesto u Crkvi.
Ukazaćemo
na nekoliko misli koja će potvrditi da je Dekalog namenjen samo
Izraelu, a da njegova prvotna namena i doslovna primena nije za Crkvu,
ili za večnost.
Što
smo spomenuli, Bog je samo Izreala izveo iz Egipta i samo njima se može
predstaviti: Ja sam Jahve, Bog tvoj, koji sam te izveo iz Egipta. Grke ,
Srbe, Hrvate, Makedonce, Slovence, Engleze ili Kineze ili Evropljene
nikada nije izveo iz Egipta. Ako želimo tvrditi da je neke ljude iz tih
naroda izveo iz Egipta u duhovnom smislu i da smo duhovni Izrael, tada
priznajemo da je ipak potrebno tumačenje DEKALOGA ako ga želimo
primeniti na Crkvu. A to čine svi kršćani.
2.Treća
zapovest kaže: ne izgovaraj uzalud ime Jahve, Boga svoga. 2.Moj 20:7. U
Novom Zavetu se to Ime ne spominje, osim prilikom Isusovog čitanja
svitka proroka Isaije Lk.4,17-18 gde Iz .61 a u originalu se spominje to
ime. Ali, i to je nesigurno. U Novom Zavetu Bog se otkriva novim
Imenom. To ime je Isus.I ako se to ime spominje u proročanstvima o
Mesiji, ono je u punini tek objavljeno sa dolaskom Isusa. On je to Ima
Bozije. Jov 17,3 - Objavio sam ime tvoje ljudima. Dj.4,12: Spasenja nema
ni po jednom drugom, jer pod nebom to jedino ime dano ljudima po kojem
nam se treba spasiti. Anđeo je rekao Mariji: Rodit ćeš sina, i nadjeni
mu ime Isus, jer će on izbaviti svoj narod od greha njihovih /Mat.1,21/.
U novom zavetu ime Božije je Isus, a ne Jahve. Prema tome, i ovu
zapovest mi ne bismo mogli uzeti bez izvesne dopune i tumačenja.
Osvrnimo
se na šestu zpovest. Ne ubij /2.Moj. 20,12/. Oduvek je za pojedine
teologe bilo teško uskladiti ovu zapovest sa drugim zapovestima u kojma
Bog zapoveda izvršenje mnogih smrtnih kazni za najraznoraznije
prekršaje. Često se ta kazna mogla izbeći. Bili su gradovi utočišta,
bile su žrtve, ali u mnogo slučajeva, kazna smrti se nije mogla izbeći.
Potom se spominje HEREM ili uništavanje čitavih gradova sa
stanovništvom. I te zapovesti nisu bile dopuštane zbog tvrdoće njihovih
srca. Mak10,4-5 . Mojsijeva dozvola o otpuštanju žene. /nego baš
zapovest, čije neizvršavanje je navlačilo Božiji gnjev na narod..ZAKON
je propisivao smrt za preljub, idolopoklonstvo, kršenje subote,
vračanje, homoseksualnost i mnoge druge prekršaje. Opravdano se pitamo:
Kako i zašto? To je bio Božiji hirurški zahvat odstranjivanja greha da
se ne bi širio i na druge u Izrealu. Slično čini lekar koji amputira
ruku da bi sačuvao život. Žao nam je ruke ali život je sačuvan. Zar je
Bog u kontradikciji kad kaže kamenuj i ne ubi? Zar savršeni Bog da izda
kontradiktorne zapovesti? Ali Židovima ovo nikada nije predstavljalo
problem jer su oni shvatili kontekst i duh ove zapovesti. O čemu se
radi?
U
šestoj zapovesti u hebrejskom jeziku imamo reč Rašah. U.Bibliji se
spominje relativno svega 40 puta. Postoje dve reči u hebrejskom jeziku
sa značenjem ubiti, a to je HARAG koji se spominje 165 puta i MUT - 201
put. Reči harag i mut označavaju ubiti u ratu, ubiti neprijatelje
Izraela, kao naprimer David Golijata, ubiti prilikom izvršenja Bozije
pravde i sl. Dok reč Rašah se koristi samo za ubistvo bez razloga,
ubistvo zbog ličnih interesa, nepravedno ubistvo, ubistvo koje razara
život zajednice.
U
ovu šestu zapoved nije obuhvaćeno ubijanje u ratu, iz krvne osvete ili
kamenovanjem prestupnika Zakona. Ako bi smo prihvatili doslovno Dekalog,
tada bismo ga morali i tumačiti tako, i tada bi u ratu mogli ubiti
neprijatelje ili izvršiti smrtnu kaznu. Ali hvala Bogu da mi imamo
drugačiji Zakon, Zakon ljubavi gde ne postoje neprijatelji nego su nam
svi bliznji. Sačuvao nas Gospod od toga da podignemo ruku na bilo koga,
pa makar bio i neprijatelj koji nam život želi oduzeti.
Dakle, i ova šesta zapovest upućuje na to da je data prvenstveno Izraelu.
Slično
vidimo i u 10 zapovesti, mada ni jedna zapovest po svom sadržaju i duhu
ne prelazi u Novi Zavet kao ova. Čitamo: Ne poželi kuće bližnjega
svoga, ne poželi žene bližnjega svoga, ni sluge njegove, ni sluškinje
njegove, ni vola, ni magarca.... 2.Moj. 20,17.
Formulacija
ove zapovedi upućuje da je data narodu kakav je bio Izrael. Izrael je
bio narod tvrde šije i srca i Gospod im nije mogao dati savršene
zapovedi. U svim narodima oko Izraela čovek je ženu smatrao svojim
vlasništvom, mogao je kupiti, a poneke čak i prodati. Zbog duhovne
nedoraslosti Bog im čak dopušta, ne zapoveda, da čovek moze ženi dati
otpusni list, dok žena to pravo nije imala. Mar.10,1-11
Ukoliko
je ova zapovest deo večnog, moralnog i nepromenljivog Božijeg Zakona,
kao što tvrde adventisti i njima slični, zar bi je Bog tada zaista
formulisao stavljajući ženu, koja je zajedno sa čovekom kruna Bozijeg
stvaranja, u red sa ovim ostalim čovekovim vlasništvom. Zapovest kaže:
ne poželi ono što pripada bližnjemu tvojemu, a to je: kuća, žena, sluga,
sluškinja, vol, magare itd. U Novom Zavetu žena pripada čoveku koliko i
čovek ženi /1Kor 7,4/ i u Isusu Kristu nema ni muško ni žensko, nego su
svi jedno /u Duhovnom smislu/. Smatramo da Bog nikada ne bi na takav
način formulisao jednu Novozavetnu Zapovest ili zapovest namenjenu za
večnost.
Posebno
je čudna tvrdnje da će Dekalog biti pravilo života i u nebu ili na
Obnovljenoj zemlji. Dekalog tamo uopšte ne bi imao svrhe. Kome bi
značila nešto zapovest: Ne ubij! kad će svi biti besmrtni i imati
duhovna tela, ili zapovest ne čini preljubu kada ćemo biti andjeli i
nećemo se zeniti ni udavati. Kakvu svrhu bi imala subota i odmor kada se
nećemo umarati? I kako bi se tamo i svetkovala subota kada tamo neće
biti dvdesetčetiri časovni dani? U Novom Jeruzalemu gde ćemo biti neće
biti Sunca ni Meseca, nego Boziji sjaj Otk. 21:2 i tamo neće biti noći
Otk. 21,26. Prema tome i svetkovanje sedmog dana je suvišno i svaka
tvrdnja da će se svetkovati subota i tamo, je smešna i naivna, jer se
baš subota zasniva na sunčevom ciklusu. S.P. |
