Tako
veruju svi sektasi da nema spasenja van crkve, jer je za njih dolazenje
u "crkvu" uslov spasenja, a ne moralan i pobozan zivot. Takvih sektasa
imate i u pravoslavlju, kao sto su Aleksandar Djakovac i njemu slicni.
Oni insistiraju na "liturgijskom zivotu". Dakle, njima je vazno da vi
dolazite na njihovu liturgiju, a ne interesuje ih kako zivite kad
izadjete iz crkve. Po njima, vi treba da dodjete pristojno obuceni u
crkvu, kad god se oni prekrste i vi da se prekrstite, kad oni kazu
"amin" i vi da kazete "amin", treba da im dajete novac za njihovo
ekumensko "misionstvo", a kad izadjete iz crkve niko od njih nije
zainteresovan kako vi zivite, niti ih interesuje sta se radi u drzavi.
Moze na trafikama da se prodaje pornografija, da se na TV-u emituje
okultizam i satanizam i pornografija, mogu ateisti i evolucionisti da
vode sistem obrazovanja i da zaglupljuju ljude, moze deci da se prodaje
droga na ulici i u skoli, a oni nikada nece dici glas protiv bilo kog
oblika nemorala. Ali kad se pojave neki drugi sektasi, koji ce da im
preotimaju "ovce za sisanje", onda jedni druge proglasavaju
sektasimaima. Crkva je VAZNA kao mesto okupljanja poboznih ljudi i mesto
gde treba da se utvrde najvaznija zivotna pitanja. Naravno da je
porodica najvaznija "crkva", jer u porodice covek treba da nauci ono
najvaznije o zivotu i poboznosti, a u crkvi utvrdjuje i nadgradjuje.
Takodje, crkva je mesto zajednicke molitve i duhovnog ohrabrenja. U
Bibliji imate da je tri puta godisnje svaki muskarac bio obavezan da
dodje u Hram u Jerusalimu (na praznike Pashe, Sedmica i Senica). Van
Hrama postojale su sinagoge (ili skupstine) po gradovima i selima gde su
se ljudi okupljali da citaju Bibliju i da se mole Bogu. Nigde u Bibliji
ne postoji zapovest da mora da se ide u sinagogu, ali to se
podrazumevalo, jer su to bila mesta ne samo zajednicke molitve, nego i
mesta gde su se ljudi dogovarali o tome kako da vode svoje naselje i
kako da resavaju probleme. Dakle, odlazenje u crkvu je vazno, ali ne i
najvaznije. Otpale hriscanske zajednice obicno insistiraju na dolazenju u
crkvu kao uslovu spasenja, a ne na poboznom zivotu. Ja kazem da covek
ne treba da ide na mesta gde ne moze nista duhovno da pruzi ili da
primi. Ako covek, koji voli Boga, izadje iz crkve duhovno prazan i
neohrabren, onda treba da trazi neku drugu crkvu gde se okupljaju
pobozni i ozbiljni ljudi. Ja znam neke ljude koji putuju vise kilometara
do udaljene crkve, jer u njihovoj lokalnoj crkvi je mrtvilo. Mi se
spasavamo zivljenjem po Bozjim zapovestima, jer time pokazujemo da
zelimo spasenje. Naravno da mi takvim zivotom ne "zasluzujemo" spasenje,
jer je spasenje dar od Boga i cin Njegove milosti. Kada bismo dobijali
po zasluzi, svi bismo odavno bili mrtvi. Dakle, mi se spasavamo po
Bozjoj milosti i po svojoj veri, a svoju veru pokazujemo svojim zivotom,
a ne samo deklarativnim izjavama. Otpalim verskim zajednicama je
najvaznije da se prihvata autoritet crkve, da se "svestenici" obozavaju
kao bogovi, a vernicima je dozvoljeno da zive kako zele. Najbolji primer
pored ostalih crkva je papska crkva. Pogledajte drzave koje su pod
njenom kontrolom (Spanija, Nemacka, Austrija, Madjarska...) i vidite
kakav je moral u tim drzavama, i sve ce vam biti jasno. Ljudi u tim
zemljama nose krstove oko vrata i izjasnjavaju se da su hriscani, a
svestenici ih blagosiljaju u crkvama i velikim skupovima. A kako zive ti
"vernici"? Isto kao i pagani u Vavilonu. |
