Molim
Stefane. Bog nikad ne uči nešto drugo nasuprot svom karakteru, to samo
ljudi drugačije razumeju, prihvataju ili odbijaju. I ja sam tako mislila
dok nisam dublje proučila taj predment.
Odlični su to stihovi koje si postavio, i apsolutno je tako jer tako Hristos deluje u čoveku koji mu veruje.
Vidiš
kako si lepo napisao šta je pravda i ko je pravedan. Taj koji veruje
Bogu, a ne koji je pravedan po sebi, svojom poslušnošću. To je moj jedan
od najomiljenijih stihova.
Nedavno
sam pitala jednu iskusnu teološku osobu da mi da definicuju ko je
pravedan, i bez razmišljanja mi je brzo odgovorio, premda sam ga
upozorila da ne žuri, već da razmisli i po Pismu odgovori, ali ipak je
rekao da je pravedan čovek koji ČINI dobro? Molim? Moje pismo kaže da
nema nijednoga koji čini dobro... I onda sam mu citirala biblijsku
definiciju pravednika, SA BOŽJE TAČKE GLEDIŠTA, upravo kako si napisao
ovde, da je Avram POVEROVAO Bogu i da mu se TO primilo u pravdu. Svi
znamo da on sam po sebi kao i svako od nas nikad nije bio, nije, niti će
ikad kao grešnik biti pravedan, to je bio samo Isus Hristos, postao je
greh umesto nas svojom smrću i pravda svojim životom savršene
poslušnosti Bogu u našu korist, tako da ko god u to poveruje, kao što
apostol Pavle kristalno jasno objašnjava u knjizi Rimljanima, već to
može biti danas VEROM u jedinog pravednog...koji mu uračunava Njegovu
pravdu, tj. deklariše ga pravednim.
Evo
nešto u vezi Jakova, i nadam se da ćeš to vrednovati i uvideti da tu
nema nikakve kontradiktornosti sa biblijskom Božjom definicijom, i šta
su to ustvri i ČIJA dobra dela, s kojim razlogom, tj. motivom.
Kako
stojiš sa verom u ovom trenutku? Sa jedne strane vidimo dela vere. Dok
sa druge strane, po Pavlovim rečima, vidimo dela... čega? Dela zakona.
„Mislimo dakle, da će se čovek opravdati verom, bez dela zakona." (Rim.
3:28) „Doznavši da se čovek neće opravdati delima zakona, nego samo
verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom
Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neće
opravdati." (Gal. 2:16)
Kada
Pavle koristi izraz dela zakona, jasno je da misli na dela - stvari
koje činite u pokušaju da primite Božiju blagodat. Sa druge strane, dela
vere su stvari u vašem životu, koje su posledica primanja Božije
blagodati.
Šta
mislite, zašto je Martin Luter imao problema sa Jakovljevom poslanicom?
On ju je nazvao „prava slamnata" poslanica. „Slamnata", zar to ne zvuči
smešno? Ali tako je Luter opisao Jakovljevu poslanicu. Hteo je da kaže,
da u njoj nema ničeg čvrstog. Koliko god da je bio brilijantnog duha,
Luter ipak nije shvatao da Jakov govori o delima vere - „Jer, kao što je
telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva". Pošto je
Pavle imao obračun sa jevrejskim legalistima, on je dela posmatrao u
odnosu na zakon. Pavle je imao oko sebe čitavu jednu naciju, koja je
pokušavala da dokaže Bogu kako zaslužuje Njegovu blagodat. Pripadnici te
nacije su - bar kako su oni to videli - bili pravedniji, svetiji i
čistiji od drugih. Ali u stvarnosti oni to nisu bili! I tako je Luter
pogrešno razumeo Jakovljevu poslanicu kao mnogi drugi i dan danas. Dugo
čak nije hteo ni da je čita. A pošto ju je pročitao, odbacio ju je. Čak
ni sam veliki reformator nije uspeo da uvidi, da Jakov jednostavno gleda
na dela iz drugog ugla.
Dakle,
Jakov je govorio o delima, ali ne o delima kao sredstvu kojim se
spasavate, već o delima kao manifestaciji vere koju imate.
Nadam se da je kroz ovaj tekst i ta dilema pojašnjena dragi Stefane. |
