Kada je Isus razapet?
Posted: November 8, 2011 in Isus, Novi Zavet
Tags: Isus, raspeće
Tokom proteklih 2000 godina hrišćani su uglavnom razumeli da je Isus bio razapet u petak popodne i da je ustao iz groba u nedelju rano ujutro. Međutim, poslednjih godina neki hrišćani prihvatili su gledište da je Isus razapet u sredu popodne i da je ustao iz groba u subotu kasno popodne.
U junskom broju «Znaka vremena» prošle godine, odgovorio sam na pitanje jednog čitaoca na to pitanje, izjavivši da „mi u ’Znacima vremena’ prihvatamo gledište da je Hristos bio razapet u petak popodne.“ Nekoliko čitalaca nam je pisalo, naglašavajući da biblijski dokazi podržavaju teoriju o raspeću u sredu.
U svom odgovoru tim čitaocima, tvrdio sam da je puno objašnjenje ovog pitanja više tehničko i da prilično prevazilazi ono što mi možemo objaviti u kratkim odgovorima u odeljku za biblijska pitanja u „Znacima“. Međutim, obećao sam da ću objašnjenje dati u obliku članka u jednom od narednih brojeva.
Počeću time što ću reći da poštujem mišljenje onih koji su usvojili teoriju o raspeću u sredu, iako se ni ja a ni uredništvo časopisa „Znaci vremena“ ne slažemo s tim. Trebalo bi isto tako da istaknem da to nije pitanje koje je ključno za spasenje – to jest, večni život nikome ne zavisi od prihvatanja bilo kog od tih gledišta. Ono što je važno jeste da je Isus umro i da će On spasti svakoga ko Ga prihvati kao svog Spasitelja, bez obzira na to u koji dan veruju da je On bio razapet.
Isto tako, pre početka rasprave, važno je imati na umu da su u Hristovo vreme Jevreji počinjali svaki dan zalaskom sunca i završavali ga zalaskom sunca 24 sata kasnije. Naš običaj počinjanja i završavanja dana u ponoć potiče od rimskog načina računanja vremena.
Teorija da se raspeće odigralo u sredu
Zastupnici teorije da se raspeće odigralo u sredu zasnivaju svoje zaključke prvenstveno na tri teksta. Podeliću sa vama objašnjenje svakog od tih tekstova.
Matej 12,40: Isus je rekao nekim farisejima da „kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i sin čovečiji u srcu zemlje /u grobu/ tri dana i tri noći.“
Pristalice teorije da je Isus raspet u sredu čvrsto su uvereni da se „tri dana i tri noći“ moraju razumeti kao tri puna dana i tri pune noći, to jest, najmanje 72 sata. To bi, očigledno, značilo da petak popodne kao vreme raspeća nije moguće, jer od petka popodne do nedelje ujutro ima samo jedna cela noć i jedan ceo dan (subota), i delovi dva dana (petak popodne i nedelja ujutro). S druge strane, ako se raspeće odigralo u sredu popodne, a Isus ustao iz groba kasno u subotu popodne, to bi bilo tri cela dana i tri cele noći.
Jovan 19,14: Ovaj tekst kaže da je Isus razapet na „Dan pripreme za Pashu“. Pristalice gledišta o raspeću u petak razumeju izraz „dan pripreme“ kao jevrejski izraz koji je značio petak, dan kada su se oni pripremali za Subotu iz četvrte zapovesti. Oni koji su prihvatili gledište da se raspeće odigralo u sredu kažu da su se godišnji praznici takođe nazivali „subotama“, a tekst kaže: „Dan pripreme za Pashu“. Oni dalje navode da se u godini Hristovog raspeća Pasha odigrala u četvrtak, te da je stoga On razapet u sredu, na dan pripreme za Pashu koja je bila u četvrtak, a ne u petak na dan pripreme za sedmičnu Subotu.
Matej 28,1: Matej kaže da „po večeru subotnom na osvitak prvoga dana nedelje dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob“. Na osnovu toga, pristalice raspeća u sredu zaključuju da je Isus ustao iz mrtvih u Subotu popodne („po večeru subotnom“) neposredno pre zalaska sunca („na osvitak prvoga dana nedelje“). To bi, naravno, bila puna 72 sata nakon Hristovog raspeća u sredu popodne.
Teorija da se raspeće odigralo u petak
Dokazi za raspeće u sredu očigledno su prilično značajni, ali isto važi, kao što ću pokazati, i za dokaze u prilog raspeća u petak. Odgovoriću na svaki od tri teksta koja navode oni koji se zalažu za teoriju o sredi kao vremenu raspeća.
Matej 12,40: Kada je Isus rekao da će provesti u srcu zemlje „tri dana i tri noći“, da li je mislio na tri puna dana? Kako bi Jevreji razumeli šta je On time hteo da kaže?
Zagovornici raspeća u petak ističu da Jevreji ponekad govore o „danu“ kada misle samo na deo dana. Na primer, u 1. Samuilovoj 30,12 govori se o Egipćaninu koji „tri dana i tri noći ne beše ništa jeo niti vode pio“. Međutim, u 13. stihu čovek kaže Davidu da ga je njegov gospodar ostavio „pre tri dana“. Ako je „tri dana i tri noći“ značilo puna 72 sata, onda je sluga trebalo da kaže Davidu kako ga je gospodar napustio pre četiri dana.
Slična situacija postoji u Knjizi o Jestiri 4,16, kada Jestira kaže svom rođaku Mardoheju da Jevreji u Susanu poste za nju i ne jedu i ne piju „za tri dana ni danju ni noću“, posle čega će se ona pojaviti pred carem, iako bi je to moglo koštati života. Međutim, Knjiga o Jestiri 5,1 kaže da je ona izašla pred cara „treći dan“. I ponovo, ako je „ za tri dana ni danju ni noću“ značilo tri puna 24-časovna perioda, tekst bi glasio da je ona izašla pred cara četvrtog dana.
Konačno, i Matej 16,21 i Luka 9,22 navode da je Isus rekao da će ustati „treći dan“, što ne zahteva puna 72 sata (uporedite Marko 9,31 sa Matej 17,23 i Marko 10,34 sa Matej 20,19 i Luka 18,33).
Ideja da je „tri dana i tri noći“ moglo značiti samo deo prvog i trećeg dana bila je očigledno nešto što se dobro razumelo u Hristovo vreme, jer je jedan rabin po imenu Eleazar ben Azaria, koji je živeo oko 100. godine nove ere, rekao da „dan i noć su Onah /“vremenski period“/, a deo Onah-a je isto što i ceo Onah“. Slično tome, Jevrejska enciklopedija kaže da se „u jevrejskom društvenom životu deo dana računao kao jedan dan“.
Pristalice raspeća u petak smatraju da tako treba razumeti Isusovu izjavu da će On biti u grobu „tri dana i tri noći“.
Jovan 19,14: Svi se slažu da izraz „dan pripreme“ znači dan kada su se Jevreji pripremali za Subotu. Pitanje je da li je, rekavši „dan pripreme za Pashu“, Jovan mislio na sedmičnu ili pashalnu Subotu.
Markova upotreba izraza „dan pripreme“ pomaže nam da razumemo odgovor. On je rekao da je Josif iz Arimateje zatražio od Pilata dozvolu da ukloni Isusovo telo sa krsta na „dan pripreme, to jest dan uoči subote“ (Marko 15,42). Zapazite da Marko precizno definiše dan pripreme kao „dan uoči subote“. Stih 47 kaže da „Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga metahu“.
Prvi naredni stih, Marko 16,1, kaže: „I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa“. Ovo je očigledno sedmična Subota. Činjenica da Subota u Marku 16,1 sledi neposredno nakon izveštaja o Isusovom uklanjanju sa krsta i Njegovoj sahrani na dan pripreme snažan je dokaz da je dan pripreme u Marku 15,42 bio petak pre sedmične Subote, a ne sreda pre pashalne Subote.
Jevanđelje po Luki takođe daje pouzdan dokaz da je dan pripreme bio petak, pre sedmične Subote. Tu se kaže: kada je Isus bio sahranjen „bio je dan pripreme i subota se primicala (Luka 23,54, savremeni srpski prevod). U stihu 55 stoji da „žene koje bijahu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu“. Stih 56 navodi da žene „vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu“. „Subota po zakonu“ mora da se odnosi na sedmi dan, Subotu iz četvrte zapovesti (2. Mojsijeva 20,8-11), a ne na pashalnu subotu. Teško je zamisliti da bi Subota posle dana pripreme iz 54. stiha mogla biti bilo šta drugo osim „Subote po zakonu“ dva stiha kasnije.
Konačno, novozavetna grčka reč za „pripremu“ je paraskeu, a to je još uvek savremena grčka reč za petak.
Matej 28,1 kaže da „po večeru subotnom na osvitak prvoga dana nedelje dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob“. Zagovornici teorije o raspeću u sredu shvatili su da to znači da su žene došle na grob neposredno pre zalaska sunca u Subotu, što bi, ako je tačno, značilo da je Isus ustao iz groba u Subotu pre zalaska sunca, a ne u nedelju rano ujutro pre svitanja.
Problem sa ovom interpretacijom je u tome što je ona u direktnom sukobu sa tekstom u Marku 16,1.2 koji kaže: „I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanoga rođaja.“
Dakle, treba li da razumemo da su žene došle na grob „po večeru subotnom /subota popodne/ na osvitak prvoga dana nedelje /neposredno pre zalaska sunca/“ (Matej 28,1), ili su one došle na grob u nedelju rano ujutro? Tri pojedinosti u Markovom izveštaju pokazuju sasvim jasno da su one došle na grob u nedelju ujutro. Prvo, Marko kaže da su žene došle „pošto prođe subota“, a ne neposredno pre nego što je prošla. Drugo, one su došle „vrlo rano u prvi dan nedelje“, a ne kasno popodne sedmog dana. I treće, one su došle „oko sunčanoga rođaja“, a ne pre njegovog zalaska.
Zaključak
Neki od biblijskih dokaza o danu kada je Hristos raspet mogu se protumačiti tako kao da je On raspet u sredu i ustao iz groba u Subotu kasno popodne. Međutim, proučavanje celokupnog biblijskog izveštaja navodi mene i uredništvo „Znaka vremena“ na zaključak da je On raspet u petak popodne i ustao iz groba prvog dana sedmice, u nedelju rano ujutro.
(Angel Manuel Rodrigez)
(Ispravke su moje) | 
