@ Stefan Anastasijevic:''Sve
što dobro učinimo je Njegovo delo U nama ne naše delo Njemu, jer to
niko nema kapacite kao grešna prljava haljina od rođenja do smrti, što
je vrlo bitno razumeti i prihvatiti Njegov čin za nas, umesto nas u
korist nas, i činjenicu ko smo mi ustvari.''
Bog mi je svedok da ovo ne razumem sto ste napisali.
Molim
te izvini, nisam bila tu prisutna, i sad tek vidim ovo. Nije mi bila
namera da ispišem zbunjujuću rečenicu. Često mi se desi da misliom na
engleskom i prevodim eto možda sakato. Ali vidim da ti je već dat
komentar, pa evo da i ja to klarifikujem. Ovih dana više nego ikad o
tome proučavam pa evo ukratko (a to je ustvari drugima možda naširoko,
jer sam veliki detaljista);
Evidentno da ovde ima osoba koje više veruju u NAČIN od PLODOVA, a tu je ogromna razlika-sve visi na ovim dvema rečima.
Je li to mi činimo dobra dela koja činimo-jesmo li mi poslušni
Bogu-kao način da bi dobili Njegovu blagodat? Ili mi to činimo zato što
je Božja blagodat već nama slobodno i besplatno data kroz Isusa Hrista?
Uzmimo pokajanje, kao primer. Nije to nešto što ja moram učiniti da bi
Bog bio blagonaklonjen prema meni. Ja se kajem zato što ne želim imati
tajni od Nekoga koji me toliko infinitivno voli. Ja želim biti otvorena
knjiga. Ustvari, apostol Pavle piše u knjizi Rimljanima:"Ili ne mariš za
bogatstvo njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te
dobrota Božja na pokajanje vodi? " Rimljanima 2:4. Znači i pokajanje je
DAR Božji, ne nešto moje.
Način ili plod-su daleko jedno od drugog kao istok od zapada. A plod
je produkt jedne druge reči:besplatno. Ja činim što činim jer sam
besplatno spasena, što verujem Bogu da me je takvu grešnu otkupi i
spasao...
U proučavanju knjige Rimljanima, od vitalne je važnosti da razumemo
ovaj predmet kao što je Pavle. A jasno se vidi da je Pavle zaista
kristalno razumeo razliku izmešu načina i ploda, što ga izdvaja od skoro
svih drugih osoba u Novom Zavetu. On je bio jedinstven sa ovim fokusom.
A šta je bio taj fokus? Stvari koje on treba činiti da bi zaradio Božju
blagodat? Ne-"Jer nisam mislio da znam što među vama osim Isusa Hrista,
i toga raspeta." 1 Korinćanima 2:2. Pavle je to jasno uočio.
Mi nemožemo sebi dozvoliti da se upletemo u klopke dualističnog
(dvojnog) razumevanja, u kojem, s jedne strane, Bog nešto čini divno na
krstu-ipak još uvek spsenje visi na našoj humanoj moći dobrih dela da
činimo ovo, ovo... ili ono.
Šta je rezultat takvog načina razmišljanja?
Rezultat je tragičan: mi ostajemo robovi grehu. Pavle posvećuje celu
glavu da nam pomogne da razumemo ovo što je rezultat konfuzije načina i
ploda. Mi ostajemo robovi grehu, tako da od same te stvari od koje
želimo da se oslobodimo nam se ne dozvoljava, zato što sloboda od greha
jednostavno nije moguća-mi to nemožemo postići-bez Božje blagodati u
našim srcima.
Kad otkrijemo da se nemožemo osloboditi greha, mi možemo postati
ljutiti prema Bogu. Ljuti, zato što što smo još uvek zatvorenici grehu.
Ljuti, zato što je izgleda Bog stavio pred nas nemoguće stanje koje nije
u stanju da ispuni zahteve da bi bili spaseni.
Ne samo što možemo postati ljuti, već takođe i obeshrabrenbi. Pa budi
praktičan-budi iskren sada samnom. Koliko obeshrabreni možemo postati?
Ultimalno, mi možemo postati toliko obeshrabreni da prepustimo sebe
totalnom rebelu (pobulnjeniku). Ali pre toga, mi možemo iskusiti još
nešto. Mi nećemo imati nimalo sigurosti u naše spasenje.
Ovo vodi u "jo-jo" duhovno iskustvo, u kojem-makar ako iskusimo -će
nas voditi u i izvan blagodati, u i izvan spasenja. Kad mi napravimo
grešku-mi verujemo da smo ispali iz blagodati.
Svi
ljudi koji kristalno jasno razumeju načenje Hristove smrti na krstu sa
kojom je OTKUPIO sve grešnike nikad ne govore o svojim delima zakona već
o delima VERE u Hrista, jer se delima zakona nijendo telo ne opravdava,
(jer je to NAČIN da se primi Božja blagodat), već verom u PERFEKTNU
HRISTOVU PRAVDU, koja je bespaltno data nama VEROM, pa onda Hristos
uliva svoj poslušni život Ocu u nas, da hoćemo da mu činimo ugodno, što
mu je volja, što opet Njegovo delo, ne naše Njemu. Onda On Njegov život
živi u nama (ako mi to žečlimo), poslušnošću Njegovoj volji što nije
NAČIN, već NJEGOV PLOD.
Eto
možda su neki po prvi put čuli da poslušnost Božjim zapovestima NIJE
način na koji se dobija Božja blagodat, već PLOD već primljene Njegove
besplatne blagodati date u Hristu Isusu na krstu, što masa
Protestantskih crkva ne uči već stru srednjovekovnu katoličku nauku samo
zamotanu u drugu boju parira, da ČOVEK mora nešto učiniti da bi onda
Bog... a Bog još pre 2000 god. već SVE učinio za čovečansto, i još uvek
čeka da Njegova deca već počnu propovedati Jevanđelje, tu radosnu vest o
spasenju...
Ovde
u diskusijama je jasno ko razume Božju blaogdat a ko ne jer većina koji
ne razumeju uglavnom govore o delima zakona a ne o HRISTOVIM plodovima u
ljudima koji MU veruju.
Nadam se da je sad jasnije.
O svemu tome piše u Rimljanima 5, 6 i ostalim glavama, KO to živi Hristov život, grešnik sam ili Hristos u grešniku...
Kad
se kristalno jasno shvati da je naše oprvdanje VEROM u Hristova dela, a
ne našim delima ili bilo kakvom poslušnošću, onda sve poprimi drugi
prizmu koja garantuje mir i radost u duši. |
