U ovom članku pozabaviću se pitanjem monoteizma ili tačnije uzrocima netolerancije i nasilja koje on proizvodi u životu ljudi. U Novom Zavetu, Isus nosi titulu ''Hristos'', na jevrejskom ''Mesija''. Prema nekim istraživačima ta reč znači ''Pomazani Jahve''. Tvrdi se da ona dolazi od dve reči: jedna je ''mes'' i znači ''premazati'', a preuzeta je iz Egipatskog jezika i reči ''Jah'' koju srećemo u Pismu a koja je najverovatnije skraćeni oblik imena Jahve. Da vidimo šta nam ''Pomazani Jehve'' kaže u Novom Zavetu po pitanju kako se treba ponašati prema drugim ljudima? Navešću niz veoma poznatih stihova:
Matej 7,12 Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci.
Matej 5,43 Čuli ste da je kazano: ljubi bližnjega svojega, i mrzi na neprijatelja svojega.
Matej 5,44 A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;
Matej 5,45 Da budete sinovi oca svojega koji je na nebesima; jer on zapovijeda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.
Matej 5,46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakovu platu imate? Ne čine li to i carinici?
Matej 5,47 I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?
Matej 5,48 Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski.
Sada bih citirao nekoliko odeljaka iz jedne knjige:
''U knjizi Ponovljenih zakona se brutalno vrši razlikovanje između Boga Izrailja i bogova koji se Izrailja ne tiču, i to s posledicama koje nas užasavaju. Tako čitamo u Ponovljenim zakonima: „Ako bi te podbadao brat tvoj (…) ili prijatelj tvoj koji ti je kao duša tvoja, govoreći ti tajno: hajde da služimo drugim bogovima, (…) ne pristaj s njim niti ga poslušaj; (…) nego ga ubij: tvoja ruka nek se prva digne na nj da ga ubiješ, pa onda ruka svega naroda. Zaspi ga kamenjem da pogine; jer te šćaše odvratiti od Gospoda Boga tvojega“ (gl. 13: 7–11). Iz ovog straha od poštovanja drugih „bogova“ u Ponovljenih zakonima (12, 2 i dalje) se zahteva da se njihova kultna mesta uništavaju, a da se njihovi sledbenici čak istrebe (Ponovljeni zakoni, 20: 16 i dalje).''
''Kako je moguće da se Bog koristi takvim jezikom? Kako ljudi dolaze do toga da tako sebi predstave Boga, da sebi predstave da Bog želi da neko svoje bližnje izda i da ih, konačno, ubije? Kako se stiže do ovih grozomornih misli? Istraživanje je u poslednje vreme sve jasnije pokazivalo da ovaj uznemirujući tekst jednim delom doslovno kopira asirske tekstove – ne religiozne, nego političke. Ekspanzivno asirsko kraljevstvo, nastalo u severnom Iraku, obavezalo je zakletvom potčinjene kraljeve da služe samo asirskog velikog kralja i da sve i svakog ko bi pokušao da nagovori podanike da otpadnu od velikog kralja iz Asura, bez oklevanja denunciraju. Jevrejski kraljevi u Jerusalimu su takođe dugo morali da poštuju te vazalske obaveze. Na kraju 7. veka p.n.e, kraljevstvo Asiraca se srušilo. Nastao je vakuum moći. Jevrejski teolozi su došli na originalnu ideju da ispune vakuum tako što su zahteve koje je ispostavljao asirski veliki kralj, prikazali kao one koji potiču od Boga Izrailja, od Jahvea. Time su ispunili vakuum moći, time su Izrailj iznutra učinili nezavisnim od svih despota, ali su Bogu Izrailja pripisali u isti mah osobine najokrutnijeg mogućeg despota. Citirani tekst se može navesti kao dokaz u prilog netolerantnosti svojstvene monoteizmu, njegove argesivnosti i brutalnosti. Ali pri tom se previđa činjenica da tu nije reč o jednom monoteističkom tekstu. On računa s drugim bogovima koji bi mogli biti opasni po isključivi savez sa vlastitim Bogom. Stvarni monoteizam polazi od pretpostavke da postoji samo jedan Bog, i zavist ovde nema nikakvu osnovu.''
''Zreli monoteizam spaja zajednice i narode. Osvetoljubiv, agresivan i katastrofalan je nezreli monoteizam i pre svega su to mnogi monoteisti koji svoja ograničena gledišta i životne ciljeve poistovećuju sa onima jednog Boga. Oni pervertiraju monoteizam u njegovu suprotnost.''
**************************
Nameće mi se ozbiljno i teško pitanje kako uskladiti reči koje je rekao ''Pomazani Mesija'' sa rečima iz Ponovljenog zakona? Naime, kako pokazati da te izjave nisu kontradiktorne? Ne vidim drugačije rešenje osim da to protumačim kao faze u razvoju jedne ideje, ideje o Jednom Bogu. Početne koraci su bili nezreli koje je tebalo prevazići što je i učinjeno Hristovom naukom. Naime, ja smatram da svaka dobra ideja dolazi od Svemogućeg Boga koju onda ljudski entiteti razvijaju u skladu sa svojim moćima razumevanja i stepenu razvijenosti uma i duha. To je dug proces koji ima svoj razvoj kroz vreme i istorijske okolnosti. Sticanjem iskustva ljudi tu ideju usavršavaju da bi na kraju ona dobila završni oblik i ostvarenje i postigla svoj pravi cilj. Verujem da je u početku sveta postojao čist monoteizam koji se kasnije izopačio u politeizam najgore vrste, a onda se desio preokret ka ponovnom vraćanju u monoteizam, ali je to najpre bio nezreli monoteizam sa svojim određenim posledicama po zajednicu, a onda se kao reakcija na takva dešavanja javila potreba za drugačijim tumačenjem monoteizma koji će pokazati da je on u stvari tolerantan i neagresivan.
(v. Rim.1:19-25)
Napisao: Miloš Popadić |
